Бернар Ино — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 32:
| Светски шампион = 1 (1980)
| Национални шампион = [[Датотека:MaillotFra.PNG|20п]] 1 (1978)
| успеси = [[Гент—Вевелгем]] 1 (1977)<br />[[Критеријум Дофине]] 3 (1977, 1979, 1981)<br />[[Гран при дес натионс]] 5 (1977, 1978, 1979, 1982, 1984)
| updated = [[28. мај]] [[2016]].
}}
Ред 44:
== Професионална каријера ==
=== 1975 — 1977. ===
Ино је почео професионалну каријеру 1975. године. Постао је пријатељ са Сирилом Гимардом, који је завршио каријеру због повреде. Гимард је преузео позицију спортског директора у тиму Гитан Кампањоло и Ино се придружио тиму. Прве године је освојио национално првенство на траци и за аматере и за професионалце.
Године 1976.
Године 1977
=== 1978 — 1983. ===
На почетку 1978. године, тим Гитан Кампањоло је променио име у Рено Гитан.
Ред 58:
Ино је освојио Гран при десет нација другу годину заредом, а затим да би се припремио за [[Тур де Франс]], возио је Шпанску [[Вуелта а Еспања|Вуелту]], победио је на четири етапе и освојио је. Победивши на Вуелти, Ино се осјећао спремним за Тур де Франс, пре Тура освојио је национално првенство у друмској вожњи. На Туру је водио велику борбу са [[Јоп Зутемелк|Јопом Зутемелком]], победио три етапе и освојио Тур након завршног хронометра.
Године 1979
На старту 1980. Ино и Гимард су објавили да је циљ "трипла круна", [[Ђиро д’Италија]], [[Тур де Франс]] и светско првенство, што је претходно пошло за руком само [[Еди Меркс|Едију Мерксу]]. Пре Ђира, Ино је освојио Тур Романдије и Лијеж—Бастоњ—Лијеж. Иноова победа на Лијеж—Бастоњ—Лијежу је остала упамћена по томе што је победио са преко 10 минута. На Ђиру је победио на етапи 14 и освојио га. На Тур де Франсу није имао среће јер је морао да напусти трку због повреде у тренутку кад је био лидер. Ино се вратио и освојио светско првенство.
Године 1981.
Године 1982.
Године 1983.
=== 1984 — 1986. ===
Несугласице са Гимаром су довеле до њиховог раздвајања и Ино је 1984. прешао у тек формирани тим Ла Вила. Освојио је Ђиро Ломбардија трку и Гран при десет нација, а затим је водио борбу на Туру са актуелним шампионом и бившим сувозачем, [[Лоран Фињон|Лораном Фињоном]]. Ино је победио пролог на првој етапи, али није имао снаге у брдима и Фињон је освојио Тур са преко 10 минута испред Иноа, који је завршио други.
Године 1985.
Ино је возио свој последњи Тур де Франс 1986. године, када је требало да врати услугу Лемонду и помогне му да победи, али није било тако. Ино је возио доста агресивно, правдајући се да то ради да би избацио из трке Лемондове ривале, а заправо је и сам Лемонд заостајао. [[Лоран Фињон]] је возио дефанзивно од почртка, а затим је напустио Тур због повреде. На Алп ду Езу, Ино је напао, Лемонд га јурио, достигао и престигао, узевши му жуту мајицу и победу на Туру, Ино је завршио други, победио је на три етапе и освојио је брдску класификацију. У каснијим изјавама, Лемонд је изјавио да га је Ино тада издао са својом тактиком.
Ред 83:
== Види још ==
* [[Тур де Франс]]
* [[Ђиро д’Италија]]
|