Бернар Ино — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 32:
| Светски шампион = 1 (1980)
| Национални шампион = [[Датотека:MaillotFra.PNG|20п]] 1 (1978)
| успеси = [[Гент—Вевелгем]] 1 (1977)<br />[[Критеријум Дофине]] 3 (1977, 1979, 1981)<br />[[Гран при дес натионс]] 5 (1977, 1978, 1979, 1982, 1984)
| updated = [[28. мај]] [[2016]].
}}
Ред 44:
== Професионална каријера ==
 
=== 1975 — 1977. ===
 
Ино је почео професионалну каријеру 1975. године. Постао је пријатељ са Сирилом Гимардом, који је завршио каријеру због повреде. Гимард је преузео позицију спортског директора у тиму Гитан Кампањоло и Ино се придружио тиму. Прве године је освојио национално првенство на траци и за аматере и за професионалце.
 
Године 1976. године, Ино је победио на трци Париз—Камебрт, где је показао изузетне хронометарске способности. Исте године, [[Лусјен ван Импе]] је освојио Тур де Франс за Гитан тим.
 
Године 1977., Ино је освојио Гент—Вевелгем, Лијеж—Бастоњ—Лијеж, Гран при десет нација, а затим и Критеријум Дофине, на којем је победио многе фаворите за Тур де Франс, укључујући и каснијег победника те године, [[Бернар Тевне|Бернара Тевнеа]]. Али, по савету Гимарда, није учествовао на Туру.
 
=== 1978 — 1983. ===
 
На почетку 1978. године, тим Гитан Кампањоло је променио име у Рено Гитан.
Ред 58:
Ино је освојио Гран при десет нација другу годину заредом, а затим да би се припремио за [[Тур де Франс]], возио је Шпанску [[Вуелта а Еспања|Вуелту]], победио је на четири етапе и освојио је. Победивши на Вуелти, Ино се осјећао спремним за Тур де Франс, пре Тура освојио је национално првенство у друмској вожњи. На Туру је водио велику борбу са [[Јоп Зутемелк|Јопом Зутемелком]], победио три етапе и освојио Тур након завршног хронометра.
 
Године 1979., година је била изузетно успешна за Иноа. Освојио је Ђиро Ломбардија трку, [[Флеш Валон]], Гран при десет нација, а затим и Критеријум Дофине, па је на [[Тур де Франс]] дошао као велики фаворит. Ино је освојио Тур, победивши на чак седам етапа, такође је освојио и класификацију по поенима.
 
На старту 1980. Ино и Гимард су објавили да је циљ "трипла круна", [[Ђиро д’Италија]], [[Тур де Франс]] и светско првенство, што је претходно пошло за руком само [[Еди Меркс|Едију Мерксу]]. Пре Ђира, Ино је освојио Тур Романдије и Лијеж—Бастоњ—Лијеж. Иноова победа на Лијеж—Бастоњ—Лијежу је остала упамћена по томе што је победио са преко 10 минута. На Ђиру је победио на етапи 14 и освојио га. На Тур де Франсу није имао среће јер је морао да напусти трку због повреде у тренутку кад је био лидер. Ино се вратио и освојио светско првенство.
 
Године 1981. године, освојио је [[Париз—Рубе]], [[Амстел голд рејс|Амстелову златну трку]], Критеријум Интернационал и Критеријум Дофине, а затим је потпуно доминирао на Тур де Франсу, победио је на четири етапе, освојио класификацију комбинације и освојио свој трећи Тур, провевши 18 дана у жутој мајици.
 
Године 1982. године освојио је Гран при десет нација и Тур Луксембурга, а затим долази опет на Ђиро и осваја га други пут у исто толико и учешћа, а победио је на пет етапа. Након Ђира, освојио је свој четврти Тур, победивши четири етапе.
 
Године 1983. године освојио је [[Флеш Валон]]. Због повреде је морао да пропусти Тур де Франс, а његов тимски сувозач, [[Лоран Фињон]], је успио да га освоји. Након што је пропустио Тур, Ино је освојио Вуелта а Еспању, где је победио на две етапе. Ино је тако дошао до невероватног учинка, од осам вожених гранд тур трка, освојио је свих осам.
 
=== 1984 — 1986. ===
 
Несугласице са Гимаром су довеле до њиховог раздвајања и Ино је 1984. прешао у тек формирани тим Ла Вила. Освојио је Ђиро Ломбардија трку и Гран при десет нација, а затим је водио борбу на Туру са актуелним шампионом и бившим сувозачем, [[Лоран Фињон|Лораном Фињоном]]. Ино је победио пролог на првој етапи, али није имао снаге у брдима и Фињон је освојио Тур са преко 10 минута испред Иноа, који је завршио други.
 
Године 1985. године, Ино се вратио по трећи пут на Ђиро и освојио га, победивши једну етапу. На Туру, Ино је освојио пролог на првој етапи, а затим је победио и на осмој етапи. Великог ривала имао је у свом тимском сувозачу, [[Грег Лемонд|Грегу Лемонду]], који је био под притиском од стране тима да се не бори за победу, већ да пусти Иноа да освоји Тур. Тако је и било, Ино је освојио свој пети Тур де Франс, изједначивши се са [[Жак Анкетил|Жаком Анкетилом]] и [[Еди Меркс|Едијем Мерксом]]. Лемонд је освојио друго место, уз обећање Иноа да ће му помоћи да освоји наредне године.
 
Ино је возио свој последњи Тур де Франс 1986. године, када је требало да врати услугу Лемонду и помогне му да победи, али није било тако. Ино је возио доста агресивно, правдајући се да то ради да би избацио из трке Лемондове ривале, а заправо је и сам Лемонд заостајао. [[Лоран Фињон]] је возио дефанзивно од почртка, а затим је напустио Тур због повреде. На Алп ду Езу, Ино је напао, Лемонд га јурио, достигао и престигао, узевши му жуту мајицу и победу на Туру, Ино је завршио други, победио је на три етапе и освојио је брдску класификацију. У каснијим изјавама, Лемонд је изјавио да га је Ино тада издао са својом тактиком.
Ред 83:
 
== Види још ==
 
* [[Тур де Франс]]
* [[Ђиро д’Италија]]