Луизон Бобе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 8:
| место_рођења = Сен Мен ле Гран
| држава_рођења = [[Француска]]
| датум_смрти
| место_смрти = [[Бијариц]]
| држава_смрти = [[Француска]]
Ред 54:
Његова сестра је играла [[стони тенис]], а брат [[фудбал]]. Луизон је играо и једно и друго и био је шампион у стоном тенису. Његов ујак, Ремон, био је председник бициклистичког клуба у Паризу и притискао га је да се фокусира на бициклизам.
Прву трку возио је са 13 година, била је дуга 30
== Каријера ==
=== 1947—1955. ===
Након напуштања војске, аплицирао је за лиценцу у бициклизму, а грешком му је послата лиценца за полу професионалце. Након успешне сезоне, 1947. године, прелази у професионални тим Стела, који је био мали тим и углавном је возио трке по Британији. Бобе је самостално наступао на неколико трка у Француској и освојио их, тиме је добио позивницу да вози Тур де Франс, на коме су тада учествовали национални тимови. Бобе је морао да одустане на деветој етапи у [[Алпи]]ма и заплакао је, због чега је добио надимак у каравану "плачљива беба".
Ред 65:
Бобе је 1949. године освојио трку у Швајцарској, а на трци Сен Мен ле Гран заврши је на другом месту. Тур де Франс није успио да заврши, мучио се од почетка трке, првог дана је добио велики заостатак, као и још четворица из француског тима. Напустио је Тур током десете етапе, а на крају сезоне завршио је осми на гран прију десет нација (незванично светско првенство у вожњи на хронометар).
Године 1950. освојио је трке у Алжиру и Бретањи, на трци Рома—Наполи завршио је други, а затим је освојио национално првенство. На Туру је возио са Жемињанијем, са којим је склопио чврсто пријатељство. Жемињани и Бобе су били на другом и трећем месту и надали су се освајању у одсуству повређеног [[Фаусто Копи|Фауста Копија]], али нису имали снаге и Тур је освојио [[Фердинанд Киблер]], Бобе је завршио трећи и освојио је брдску класификацију. 1951. освојио је Милан—Санремо, Критеријум Интернационал и етапу на Париз—Ници, а затим је возио [[Ђиро д’Италија|Ђиро]] по први пут. Освојио је једну етапу и брдску класификацију, а у генералном пласману завршио је на седмом месту. Након Ђира освојио је национално првенство, а на Туру је победио на једној етапи, а у генералном пласману завршио је на 20 месту. Мучио се у брдима, менаџер, Жан Бидо, послао је возаче да му помогну, али је одустао и концентрисао се на Жемињанија. На крају сезоне освојио је Ђиро ди Ломбардија трку. 1952. није возио ниједан гранд тур. Освојио је Критеријум Интернационал, Париз—Ницу, гран при десет нација и трку у Базелу. На Лијеж—Бастоњ—Лијежу завршио је четврти.
Године 1953. освојио је неколико трка у Француској и етапу на Туру Романдије, на националном првенству завршио је трећи. Након године паузе, вратио се на Тур де Франс. Победио је на етапи 18 са пет минута и преузео жуту мајицу, затим је победио на хронометру на етапи 20 и освојио је Тур са 14 минута испред другопласираног. Награду му је, у Паризу, уручио [[Морис Гарен|Морис Гарин]], победник првог Тура. Ипак на том Туру није било најбољих возача, [[Фердинанд Киблер]] и [[Фаусто Копи]] нису учествовали, [[Хуго Коблет|Иго Кобле]] је возио веома лоше, а [[Ђино Бартали]] је био превише стар.
Ред 73:
На почетку 1955. освојио је трку у Лиможину и трофеј Седис. На [[Париз—Рубе]]у завршио је трећи, а затим је освојио [[Трка око Фландрије|Фландрију]]. Бобе је освојио и Тур Луксембурга и Критеријум Дофине, где је победио на три етапе. На националном шампионату завршио је други, након чега је освојио трећи Тур заредом. Менаџер Марсел Бидо је тражио од тима да сви возе за Бобеа, који је победио на две етапе и освојио Тур, али је завршио са рупама у месу и мртву кожу требало је одстранити операцијом, нико се није усуђивао да помене рак.
=== 1956—1962. ===
1956. стартује са другим местом у Каену, а након неколико мањих трка, освојио је [[Париз—Рубе]]. Није учествовао на Туру, а до краја сезоне је победио у Лијежу и неколико мањих трка у Француској. Наредне године је освојио друго место на Ђиро д’Италији, уз једну етапу. На Тур се вратио после две године, 1958. и завршио га је на седмом месту. Задњи Тур возио је 1959. али га је напустио током 18 етапе.
Године 1960
== Крај каријере и смрт ==
| |||