Милан Ракић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{Књижевник
| име
| слика
| опис_слике
| датум_рођења = {{Датум рођења|1876|9|30}}
| место_рођења
| држава_рођења
| датум_смрти
| место_смрти
| држава_смрти
| школа
| награде
| утицао
| утицали
| период
| дела
}}
'''Милан Ракић''' ([[Београд]], [[30. септембар]] [[1876]] — [[Загреб]], [[30. јун]] [[1938]]) је био [[Србија|српски]] књижевник, песник и дипломата.
Ред 25:
У време [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] постављен је за првог окружног начелника [[Приштински округ|Приштинског округа]] (њега убрзо смењује [[Тодор Станковић]]).<ref>[http://nbkg.wikidot.com/ratnitelegrami РАТНИ ТЕЛЕГРАМИ - Народна библиотека "Вук Караџић" Крагујевац{{Ботовски наслов}}]</ref>
Био је добровољац у чети [[Војин Поповић|Војводе Вука]]. Мали број његових сабораца је знао да са њима ратује човек који је написао песму „На Газиместану“ коју су они често рецитовали у тренуцима пред борбу. Ракић овако описује долазак на Косово поље: „Дакле избисмо на само место Косовске битке. С десне стране гудио је Лаб, пун нове снаге од јесење кише, и журио да однесе велику вест. С леве, на брежуљку, слегало се замишљено Муратово турбе. Постројише нас. У пратњи штаба појави се командант: "Јунаци моји, знате ли где се налатите? Знате ли како се ово место зове?" У збијеном строју лупкарала је пушка о пушку, затезале се рамењаче. "Овде, где ми сада стојимо, на Видовдан 1389. године, истог дана и истог сата, погинула су оба цара! То је Газиместан на којем је Обилић..." Око мене попадали војници. Погледам: љубе земљу! Ваљда сам се и ја био сагнуо, кад нисам приметио откуд изађе млад официр с исуканом сабљом. Стаде пред команданта, поздрави, рапортира нешто, па се окрете строју. Диже сабљу и поче громко: "На Газиместану од Милана Ракића!" Прво ме издаде слух, па онда и вид. Испред мене се подиже брег са турбетом, зави у црвено и оста висећи као пламена застава. Исказа ме целог – планина! Од узвика се ломило небо. Нова и млада Србија слави Васкрс, а ја? С муком сам се држао на ногама. Више осетих, но што видех, кад се неко одвоји из моје јединице и, у трку, стиже пред команданта: "Господине пуковниче, тај који је испевао ову песму овде је са нама. Ево га позади, с бомбама, у одреду Војводе Вука!" И одмах одјекну командантов глас: "Добровољац Ракић, напред!" Чуо сам све, али нисам могао ни да коракнем. Чак ни да отворим уста. Рукавом од шињела заклонио сам лице и пустио сузе, први и последњи пут тада.“<ref>Ратници Црне руке - бесмртна претходница, С. Павловић, Нови Сад 2017, стр 145-146</ref>
У време [[Први светски рат|Првог светског рата]] био је саветник посланства у Букурешту 1915. и Стокхолму 1917. године, а крајем рата у [[Копенхаген]]у. Од 1921. био је посланик у [[Софија|Софији]], а од 1927. у [[Рим]]у.<ref name="raka">Љиљана Урошевић: Потомци кнеза Раке Тешића. pp. 151, у часопису „Гласник“, број 36, Историјски архив Ваљево, 2002. године.{{COBISS|ID=74951180}}</ref> У дипломатској служби је био скоро до смрти као посланик Краљевине Југославије у иностранству. Умро је у [[Загреб]]у [[30. јун]]а [[1938]]. године.
Ред 54:
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Radojević|first=Mira|authorlink=Мира Радојевић|chapter=Nekoliko slika iz saradnje Milana Rakića i Milana Ćurčina|title=Hrvatsko-srpska saradnja u politici i kulturi u 20. veku|year=2010|location=Novi Sad-Golubić|publisher=Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje; Udruga za povijest, suradnju i pomirenje
== Спољашње везе ==
| |||