Википедија

Кинетичка енергија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 2:
|bgcolour={default}
|name = Кинетичка енергија (КЕ)
|image=[[FileДатотека:Wooden roller coaster txgi.jpg|220px]]
|caption= Кола [[roller coaster|забавног парка]] досежу њихову максималну кинетичку енергију кад су на дну стазе. Када почну да се успињу, кинетичка енергија се конвертује гравитациону [[potential energy|потенцијалну енергију]]. Сума кинетичке и потенцијалне енергије у систему остаје константна, игноришући губитке услед [[трење|трења]].
|unit = [[Џул]] (-{J}-)
|symbols = -{KE, ''E''<sub>k</sub>}-, или -{T}-
|derivations = -{''E''<sub>k</sub> = ½''[[mass|m]][[velocity|v]]''<sup>2</sup>}- <br />
-{''E''<sub>k</sub> = ''E''<sub>t</sub>+''E''<sub>r</sub>}-
}}
 
'''Кинетичка енергија''' је енергија коју тело поседује услед свог кретања.<ref>{{Cite book|title=Textbook of Engineering Physics (Part I) |first=Mahesh C.|last1last=Jain |year=2009 |isbn=978-81-203-3862-3 |page=9 |url=https://books.google.com/books?id=wKeDYbTuiPAC|pages=9}}, [https://books.google.com/books?id=wKeDYbTuiPAC&pg=PA9#v=snippet&q=kinetic&f=false Chapter 1, p. 9] </ref> Кинетичка енергија је вид механичке енергије, као и [[потенцијална енергија]]. Сва тела која се крећу линеарно или ротирају поседују одређену кинетичку енергију. Кинетичка енергија се може дефинисати као [[механички рад|рад]] потребан да се убрза тело одређене масе од стања мировања до тренутне брзине тела. Кад тело једном добије ову енергију, она остаје стална док се брзина или маса тела не промене. Негативан рад истог износа је потребан да се тело врати у стање мировања.▼
'''Кинетичка енергија''' је енергија коју тело поседује услед свог кретања.<ref>{{cite book |title=Textbook of Engineering Physics (Part I) |first1=Mahesh C.
▲|last1=Jain |year=2009 |isbn=978-81-203-3862-3 |page=9 |url=https://books.google.com/books?id=wKeDYbTuiPAC}}, [https://books.google.com/books?id=wKeDYbTuiPAC&pg=PA9#v=snippet&q=kinetic&f=false Chapter 1, p. 9] </ref> Кинетичка енергија је вид механичке енергије, као и [[потенцијална енергија]]. Сва тела која се крећу линеарно или ротирају поседују одређену кинетичку енергију. Кинетичка енергија се може дефинисати као [[механички рад|рад]] потребан да се убрза тело одређене масе од стања мировања до тренутне брзине тела. Кад тело једном добије ову енергију, она остаје стална док се брзина или маса тела не промене. Негативан рад истог износа је потребан да се тело врати у стање мировања.
 
У [[classical mechanics|класичној механици]], кинетичка енергија неротирајућег објекта [[маса|масе]] -{''m''}- које се креће [[брзина|брзином]] -{''v''}- је {{smallmath|f=\frac{1}{2}mv^2}}. У [[Special relativity|релативистичког механици]], то је добра апроксимација само кад је -{''v''}- знатно мање од [[speed of light|брзине светлости]]. Стандардна јединица кинетичке енергије је [[џул]]. Империјална јединица кинетичке енергије је [[foot-pound|стопа-фунта]].
Линија 17 ⟶ 16:
== Историја и етимологија ==
 
Придев „кинетичка“ има свој корен у грчкој речи за кретање (-{kinesis}-). Термини „кинетичка енергија“ и „рад“ у садашњем значењу датирају из средине [[19. век]]а. Термин енергија је изведен из речи -{''en''}- што значи иза + -{''erge''}- што значи рад, енергија је дакле оно што стоји иза рада. Дихотомија између кинетичке енергије и [[potential energy|потенцијалне енергије]] се може пратити уназад до [[Аристотел]]ових концепата [[Potentiality and actuality|стварности и потенцијалности]].<ref>{{citeCite book |title=Logic in Reality |edition=illustrated |first1first=Joseph |last1last=Brenner |publisher=Springer Science & Business Media |year=2008 |isbn=978-1-4020-8375-4 |page=93 |url=https://books.google.com/books?id=Jnj5E6C9UwsC|pages=93}} [https://books.google.com/books?id=Jnj5E6C9UwsC&pg=PA93 Extract of page 93]</ref>
 
Прицип [[classical mechanics|класичне механике]] према коме је -{''E ∝ mv<sup>2</sup>''}- први су развили [[Gottfried Leibniz|Готфрид Лајбниц]] и [[Јохан Бернули]], који су описали кинетичку енергију као ''живу силу'', -{''[[vis viva]]''}-. Холанђанин [[Willem 's Gravesande|Вилем Гравесанде]] пружио је експерименталну евиденцију која подржава ову релацију. Пуштањем утега са различитих висина у блок од глине, он је утврдио да је њихова дубина пенетрације била пропорционална са квадратом њихове ударне брзине. [[Емили ди Шатле]] је препознала импликације експеримента и објавила објашњење.<ref>{{Cite book|authorlast=Zinsser|first=Judith P. Zinsser |title=Emilie du Chatelet: Daring Genius of the Enlightenment|publisher=Penguin|year= 2007|isbnid=ISBN 0-14-311268-6|pages=}}</ref>
 
Термини ''кинетичка енергија'' и ''рад'' у њиховим садашњим значењима потичу из средине 19. века. Заслуге за рано разумевање ових идеја се могу приписати [[Gaspard-Gustave Coriolis|Гаспару Гиставу Кориолису]], који је 1829. године објавио публикацију са насловом -{''Du Calcul de l'Effet des Machines''}- у којој је дао математичке основе кинетичке енергије. Сматра се да је [[William Thomson, 1st Baron Kelvin|Вилијам Томсон]], касније лорд Келвин, сковао термин „кинетичка енергија” у периоду 1849–51.<ref>{{cite book| author=Crosbie Smith, M. Norton Wise|title=Energy and Empire: A Biographical Study of Lord Kelvin|publisher=Cambridge University Press|pages=866| isbnid=ISBN 0-521-26173-2|pages=866}}</ref><ref>{{cite book|author=John Theodore Merz|title=A History of European Thought in the Nineteenth Century|publisher=Blackwood|year=1912|pageid=ISBN 139|isbn=0-8446-2579-5|pages=139}}</ref>
 
== Објашњење ==
 
Постоје разне врсте енергије: [[топлота]], [[електромагнетска радијација]], [[хемијска енергија]], [[нуклеарна енергија]], потенцијална енергија (гравитациона, електрична, еластична и сл.). Исте се могу категорисати у две главне врсте: потенцијалну енергију и кинетичку енергију. Кинетичка енергија је енергија кретања објекта. Кинетичка енергија се може трансформисати између објеката и трансформисати у друге облике енергије.<ref>{{Cite web|url=https://www.khanacademy.org/science/physics/work-and-energy/work-and-energy-tutorial/a/what-is-kinetic-energy|title=Khan Academy|website=Khan Academy|access-dateaccessdate=2016-9. 10-09. 2016}}</ref>
* Ако једна куглица при кретању удари о другу, она ће је покренути, јер је део своје кинетичке енергије пренела на другу, сама притом губећи тај део.
* Кинетичка енергија ветра покреће једрилицу. После удара у једро, део енергије се преноси на једрилицу, а ветар губи део брзине.
Линија 59 ⟶ 58:
 
Примењујући [[product rule|правило производа]] може се показати да је:
:<math> d(\mathbf{v} \cdot \mathbf{v}) = (d \mathbf{v}) \cdot \mathbf{v} + \mathbf{v} \cdot (d \mathbf{v}) = 2(\mathbf{v} \cdot d\mathbf{v}).</math>
 
Стога је, подразумевајући константну масу, тако да је ''dm''=0,
Линија 121 ⟶ 120:
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|title=Logic in Reality |edition=illustrated |first=Joseph |last=Brenner |publisher=Springer Science & Business Media |year=2008 |isbn=978-1-4020-8375-4 |url=https://books.google.com/books?id=Jnj5E6C9UwsC|pages=93}} [https://books.google.com/books?id=Jnj5E6C9UwsC&pg=PA93 Extract of page 93]</ref>
{{refbegin}}▼
 
Прицип [[classical mechanics|класичне механике]] према коме је -{''E ∝ mv<sup>2</sup>''}- први су развили [[Gottfried Leibniz|Готфрид Лајбниц]] и [[Јохан Бернули]], који су описали кинетичку енергију као ''живу силу'', -{''[[vis viva]]''}-. Холанђанин [[Willem 's Gravesande|Вилем Гравесанде]] пружио је експерименталну евиденцију која подржава ову релацију. Пуштањем утега са различитих висина у блок од глине, он је утврдио да је њихова дубина пенетрације била пропорционална са квадратом њихове ударне брзине. [[Емили ди Шатле]] је препознала импликације експеримента и објавила објашњење.<ref>{{Cite book|last=Zinsser|first=Judith P. |title=Emilie du Chatelet: Daring Genius of the Enlightenment|publisher=Penguin|year=2007|id=ISBN 0-14-311268-6|pages=}}
▲{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Textbook of Engineering Physics (Part I) |first=Mahesh C.|last=Jain |year=2009 |isbn=978-81-203-3862-3 |url=https://books.google.com/books?id=wKeDYbTuiPAC|pages=9}}, [https://books.google.com/books?id=wKeDYbTuiPAC&pg=PA9#v=snippet&q=kinetic&f=false Chapter 1, p. 9] </ref> Кинетичка енергија је вид механичке енергије, као и [[потенцијална енергија]]. Сва тела која се крећу линеарно или ротирају поседују одређену кинетичку енергију. Кинетичка енергија се може дефинисати као [[механички рад|рад]] потребан да се убрза тело одређене масе од стања мировања до тренутне брзине тела. Кад тело једном добије ову енергију, она остаје стална док се брзина или маса тела не промене. Негативан рад истог износа је потребан да се тело врати у стање мировања.
 
У [[classical mechanics|класичној механици]], кинетичка енергија неротирајућег објекта [[маса|масе]] -{''m''}- које се креће [[брзина|брзином]] -{''v''}- је {{smallmath|f=\frac{1}{2}mv^2}}. У [[Special relativity|релативистичког механици]], то је добра апроксимација само кад је -{''v''}- знатно мање од [[speed of light|брзине светлости]]. Стандардна јединица кинетичке енергије је [[џул]]. Империјална јединица кинетичке енергије је [[foot-pound|стопа-фунта]].
 
== Историја и етимологија ==
 
Придев „кинетичка“ има свој корен у грчкој речи за кретање (-{kinesis}-). Термини „кинетичка енергија“ и „рад“ у садашњем значењу датирају из средине [[19. век]]а. Термин енергија је изведен из речи -{''en''}- што значи иза + -{''erge''}- што значи рад, енергија је дакле оно што стоји иза рада. Дихотомија између кинетичке енергије и [[potential energy|потенцијалне енергије]] се може пратити уназад до [[Аристотел]]ових концепата [[Potentiality and actuality|стварности и потенцијалности]].<ref>{{cite book|title=Logic in Reality |edition=illustrated |first=Joseph |last=Brenner |publisher=Springer Science & Business Media |year=2008 |isbn=978-1-4020-8375-4 |url=https://books.google.com/books?id=Jnj5E6C9UwsC|pages=93}} [https://books.google.com/books?id=Jnj5E6C9UwsC&pg=PA93 Extract of page 93]</ref>
 
Прицип [[classical mechanics|класичне механике]] према коме је -{''E ∝ mv<sup>2</sup>''}- први су развили [[Gottfried Leibniz|Готфрид Лајбниц]] и [[Јохан Бернули]], који су описали кинетичку енергију као ''живу силу'', -{''[[vis viva]]''}-. Холанђанин [[Willem 's Gravesande|Вилем Гравесанде]] пружио је експерименталну евиденцију која подржава ову релацију. Пуштањем утега са различитих висина у блок од глине, он је утврдио да је њихова дубина пенетрације била пропорционална са квадратом њихове ударне брзине. [[Емили ди Шатле]] је препознала импликације експеримента и објавила објашњење.<ref>{{Cite book|last=Zinsser|first=Judith P. |title=Emilie du Chatelet: Daring Genius of the Enlightenment|publisher=Penguin|year=2007|id=ISBN 0-14-311268-6|pages=}}
* Electrical Machines, Drives and Power Systems, Theodore Wildi. {{page|year=|isbn=9780-13-082460-8|pages=}}
* {{cite web | url = http://www.physicsclassroom.com/class/energy/Lesson-1/Kinetic-Energy | title = Kinetic Energy | accessdate =19. 2015-07-19. |2015 |author = Physics Classroom | year = 2000 }}
* {{cite web | url = http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/Mathematicians/Coriolis.html | title = Biography of Gaspard-Gustave de Coriolis (1792-18431792—1843) | accessdate =3. 2006-03-03. 2006 | author = School of Mathematics and Statistics, University of St Andrews | year = 2000 }}
* {{citeCite book |ref=harv| last = Serway | first = Raymond A. |author2last2=Jewett, |first2=John W. | title = Physics for Scientists and Engineers | edition = 6th | publisher = Brooks/Cole | year = 2004 | isbn id=ISBN 0-534-40842-7 }}
* {{citeCite book |ref=harv| last = Tipler | first = Paul | title = Physics for Scientists and Engineers: Mechanics, Oscillations and Waves, Thermodynamics | edition = 5th | publisher = W. H. Freeman | year = 2004 | isbn id=ISBN 0-7167-0809-4 }}
* {{citeCite book |ref=harv| last = Tipler | first = Paul |author2=Llewellyn, Ralph | title = Modern Physics | edition = 4th | publisher = W. H. Freeman | year = 2002 | isbn id=ISBN 0-7167-4345-0 }}
{{refend}}
 
Линија 136 ⟶ 147:
{{Commonscat|Kinetic energy}}
 
{{AutхorityAutхоrity control}}▼
 
▲{{Autхority control}}
 
[[Категорија:Облици енергије]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Кинетичка_енергија”