Напон паре — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
На исти начин на који молекули напуштају површину течности, могу у њу да се врате. Дакле, молекул услед топлотног кретања удара површину течности и постоји коначна вероватноћа да га на површини задрже привлачне [[Međumolekulska sila|међумолекулске силе]]. То је процес који зовемо кондензација. Јасно да се испаравање и кондензација истовремено одигравају и ако је систем затворен и препуштен самоме себи након довољно дугог времена успоставиће се равнотежа - број молекула који испаре у [[јединица времена|јединици времена]] по јединици површине једнак је броју молекула који се кондензују. Дакле, када се успостави равнотежа брзина испаравања и брзина кондензације се изједначавају и на датој температури напон паре достиже константну вредност, дакле, достигнут је '''равнотежни напон паре''' или '''притисак засићене паре'''.
 
Равнотежни напон паре зависи од врсте течности, а за за сваку течност зависи од температуре. Уколико температура расте, расте и притисак, добијајући максималну вредност при критичној температури и тада се он назива и критични притисак. Изнад своје критичне температуре гасна фаза се не може притиском превести у течност. Дакле, изнад критичне температуре говоримо о гасу, а испод о пари. На пример критична температура воде је 374  °СC па у свакодневном животу говоримо о воденој пари.
 
Течност кључа када се њен напон паре изједначи са спољашњим притиском.
1.572.075

измена