'''Ибрахим-паша Паргалија''' ({{јез-тур|Pargalı İbrahim Paşa}}; [[27. јун]] [[1493]]. [[Парга]] — [[15. март]] [[1536]], [[Истанбул|Цариград]]) био је [[велики везир]] [[Османско царство|Османског царства]] у време султана [[Сулејман IВеличанствени|Сулејмана Величанственог]]. Постао је зет султану Сулејману након што се оженио његовом сестром, [[Султанија Хатиџе|султанијом Хатиџе]].<ref name=Belleten>{{Cite book|title=Uzunçarşılı|first=İsmail |last=Hakkı|work=Belleten|year=2012|page=114}}</ref><ref name="damat">{{cite book|first=Necdet |last=Sakaoğlu]]|title=Bu mülkün kadın sultanları: Vâlide sultanlar, hâtunlar, hasekiler, kadınefendiler, sultanefendiler|url=https://books.google.com.tr/books?redir_esc=y&hl=tr&id=6WUMAQAAMAAJ&dq=havatin+hatun&focus=searchwithinvolume&q=Makbul+ve+Maktul+%C4%B0brahim+Pa%C5%9Fa|publisher=Oğlak Yayıncılık|year=2008|isbn=978-9-753-29623-6|pages=355-361}}</ref> Био је познат и као Френк Ибрахим-паша (Френк-Западњак, због тога што је имао западне манире), Дамат Ибрахим-паша (Дамат-зет, био је ожењен султановом сестром), Макбул Ибрахим-паша (Макбул-Омиљен), које је касније промењено у Мактул Ибрахим-паша (Мактул-Погубљен), пошто је погубљен у Топкапи палати.
Рођен је као православни [[Грци|Грк]] у [[Парга|Парги]], његов отац је био рибар. Мучен је од стране породице у раном добу, а касније је одрастао као роб у Маниси. Тамо је упознао Сулејмана, који је био управник санџака Маниса.<ref>{{cite book|first=Noel |last=Barber |title=The Sultans |location=New York |publisher=Simon & Schuster |year=1973 |isbn=978-0-7861-0682-0|pages=36}}</ref> Временом су постали велики пријатељи и Ибрахим је, поред тога што је био учитељ, стекао велико искуство у лову и многим другим областима и већ у младости је знао неколико језика.
Ред 38:
== Пад ==
Паду вољеног [[Сулејман IВеличанствени|Сулејмановог]] великог везира највише су допринели сукоби са [[Рокселана|султанијом Хурем]] и превелике личне амбиције. Са султанијом Хурем је био у дугогодишњим лошим односима. Разлог њиховог сукоба је био тај што је Ибрахим подржавао најстаријег султановог сина Мустафу (који је био син Сулејманове прве жене Махидевран) а Хурем је видела неког од својих синова као будућег [[султан]]a. Сулејману се замерио током рата са [[Сафавиди]]ма, господарима Персије. То је био први Сулејманов поход на исток, [[1533]]. султан је опет именовао Ибрахима за ''сераскера'' (врховног заповедника восјке). После тога су се јавиле гласине да је Ибрахим-паша припремао заверу против султана. Султан је дошао на ратиште [[1534]]. где је са Ибрахимом заузео [[Багдад]]. До султана је доспело писмо писано Ибрахимовом руком у којем се потписао као ''сераскер-султан''. Свестан великих амбиција свог великог везира Сулејман је (можда и на наговор Хурем-султаније) наредио да се Ибрахим-паша погуби. Пошто се претходно заклео Ибрахиму да никад неће страдати од његове руке, [[Сулејман I|Сулејман]] је прво морао да обезбеди ''фетву'' тј. да изгради џамију да би се искупио због прекршене заклетве. Према писању Сулејманових биографа он је најавио фетву седам дана пре Ибрахимовог погубљења и тих седам дана је насамо вечерао с њим дајући му тако прилику да побегне или чак да убије султана. Иако његова писма сведоче да је знао шта га чека, Ибрахим-паша није покушао да се спасе остајући покоран свом султану до краја. Нађен је задављен у Сулејмановим одајама [[14. март]]а [[1536]], сахрањен је без икаквог обележја у дворишту једне текије у [[Галата|Галати]].
