Бали-бегова џамија у Нишу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Џамије у Србији помоћу геџета HotCat
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 34:
 
== Историјат ==
[[Датотека:U niškoj tvrđavi 1878.jpg|255px255п|мини|Бали-бегова џамија непосредно након ослобођења Ниша 1878.]]
Поред бројних друштвено-политичких промена које је у Ниш донела [[Османска царевина]], тековине османске владавине, најочигледније су биле у трансформацијама које су се десиле у архитектури. Процес оријентализације средњовековног хришћанског града Ниша, насељеног претежно словенским становништвом, током скоро 500 година, у оријенталном муслиманском граду какав је био Ниш у том периоду текао је неједнаким интензитетом и са различитим учинком. Носиоци оријентализације на читавом новоосвојеном простору укључујући и Ниш, били су задужбинари, који су у првом реду подизали верске грађевине (џамије) и пратеће објекте.<ref>Е. Миљковић, ''Османске пописне књиге дефтери каоизвори за историјску демографију: могућности истраживања, тачност показатеља и методолошке недоумице,'' Теме 1 (2010), 363 – 373.</ref>
 
Ред 48:
 
== Положај и изглед објеката ==
Објекат џамије позициониран је у централном делу [[Нишка тврђава|Тврђаве]], уз саму главну комуникацију, са њене леве стране, на почетку успона, недалеко од Београдске капије, која води од Стамбол капије у смеру север-југ, и једним делом на темељима старе античке улице.<ref>Милић Д. и сар. (1983). Историја Ниша 1: Од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1878 године. Ниш, Градина: Просвета</ref><ref>Група аутора (2011). Лексикон града Ниша. Београд</ref><ref>Мирчетић Д. Ж. (2002). ''Историјски архив Ниш 1948-1998''. Ниш: Вук Караџић</ref>
 
Бали-бегова џамија у Нишу, која је у архитектонском погледу, грађевина складних пропорција и технике зидања, представља јединствени споменик муслиманске архитектуре у Србији.<ref>Група аутора (2011). ''Лексикон града Ниша''. Београд</ref> Ова османске џамије, по свом изгледу несумњиво припада, као и све нишке џамије, типу џамије који се развио из селџучке џамије, који је у османском царству био под снажним утицајем византијских архитектонских образаца. Селџучке џамије у Нишу у почетку су биле једноставне грађевина у основи квадратног облика, малих димензија, покривена једном куполом. еменом, и нарочито развијеним специфичним изгледом збијеног минарета у облику крње купе. Касније је у изградњи џамија, коришћена декоративна керамика и мермер. На тај начин се селџучки месџид постепено претварао у османску џамију, којој припада и Бали-бегова џамија у Нишу.
Ред 60:
== Напомене ==
{{напомене}}
== ИзвориРеференце ==
{{reflist}}
== Литература ==
Ред 77:
{{портал|Ниш|Србија}}
{{Commonscat|Bali-begova mosque}}
 
* [https://web.archive.org/web/20160304203936/http://www.southserbia.com/map/index.php?promo=189 План Нишке тврђаве са обележеном џамијом]
* Гордана Милошевић - [http://www.nisandbyzantium.org.rs/doc/zbornik3/PDFIII/Gordana.pdf „Италијански план“ Ниша из 1719. као повод за реконструкцију изгледа средњовековног и античког града.]