|
|iso3 =grc|iso3=grc
}}
'''Новогрчки језик''' или '''савремени грчки језик''' (грч. ελληνικά) је живи језик<ref>{{cite web |title=Modern Greek (1453-) [ell] |url=https://iso639-3.sil.org/code/ell |website=SIL |publisher=SIL International |accessdate=22. 3. 2019}}</ref><ref>{{cite web |title=Modern Greek (1453-) [gre] |url=https://iso639-3.sil.org/code/gre |website=SIL |publisher=SIL International |accessdate=22. 3. 2019}}</ref> којим данас говори 14 милиона људи у [[Грчка|Грчкој]] и на [[Кипар|Кипру]]. Има велики број говорника широм [[Балканско полуострво|БалканБалкана]]а, највише у [[Македонија|Македонији]] и [[Албанија|Албанији]].<ref name="Bisc" /><ref name="CIKLOPEA">{{cite web |title=Грчки језик |url=https://ciklopea.com/sr/language/grcki-jezik/ |website=CIKLOPEA |accessdate=22. 3. 2019}}</ref><ref>{{cite web |title=Cultural Relations and Greek Community |url=https://www.mfa.gr/en/greece-bilateral-relations/italy/cultural-relations-and-greek-community.html |website=Official web site |publisher=Hellenic Republic - Ministry of Foreign Affairs |accessdate=22. 3. 2019}}</ref><ref>{{cite web |title=Greek in Hungary |url=http://languagecharter.eokik.hu/sites/languages/L-Greek_in_Hungary.htm |publisher=Public Foundation for European Comparative Minority Research |accessdate=22. 3. 2019 |archivedate=29. 4. 2013}}</ref><ref>{{cite journal |last1last=Ryan |first1first=Camille |title=Language Use in the United States: 2011 |journal=American Community Survey Reports |date=August 2013 |pages=2, 3, 6, 7, 8 |url=https://www2.census.gov/library/publications/2013/acs/acs-22/acs-22.pdf |accessdate=22. 3. 2019|pages=2, 3, 6, 7, 8 }}</ref> Сматра се једним од најбогатијих језика данашњице, са фондом од преко 600 000 речи.<ref name="Bisc">{{cite web |title=Grčki |url=http://www.bisc.rs/index_files/Page1748.htm |website=Zvanična prezentacija |publisher=Bisc-Belgrade International Study Center |accessdate=22. 3. 2019}}</ref>
Грчки језик је званични језик Грчке и јужног дела Кипра<ref name="Bisc" /> и један од званичних [[Језици Европске уније|језика Европске уније]]. Признат је као мањински језик у [[Албанија|Албанији]], [[Јерменија|Јерменији]], [[Аустралија|Аустралији]], [[Мађарска|Мађарској]], [[Италија|Италији]], [[Румунија|Румунији]], [[Турска|Турској]], [[Украјина|Украјини]] и [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким ДржавамаСАД]].<ref name="CIKLOPEA" />
== Историја ==
[[Грчки језик]] припада групи [[Индоевропски језици|индоевропских језика]].<ref>{{cite web |title=Language: Modern Greek |url=https://glottolog.org/resource/languoid/id/mode1248 |website=Glottolog |publisher=Hammarström, Harald & Forkel, Robert & Haspelmath, Martin |accessdate=22. 3. 2019}}</ref> Унутар индоевропске језичке породице одвојено се развија хеленска група језика, од којих су до данас преживели савремени грчки језик и цаконски (τσακώνικα),<ref>{{cite web |title=Tsakonian [tsd] |url=https://iso639-3.sil.org/code/tsd |website=SIL |publisher=SIL International |accessdate=22. 3. 2019}}</ref> који је заступљен у деловима [[Пелопонез]]а.<ref name="Libra">{{cite web |last1last=Todorović Radetić |first1first=Ana |title=Grčki jezik – Zvuk starine i tradicije |url=http://www.prevodioci.co.rs/blog/grcki-jezik-zvuk-starine-i-tradicije/ |website=Prevodioci Libra |publisher=Prevodilačka agencija "Prevodioci Libra" |accessdate=22. 3. 2019}}</ref> Историјски и културно један је од најутицајнијих светских језика. Савремени грчки језик је изолат који припада сопственој лингвистичкој грани и дели заједничке особине индоевропских и језика [[Балкански језички савез|балканског језичког савеза]] (шпрахбунда).<ref name="CIKLOPEA" />
Историја грчког језика комплексна је самим тим што појам [[Хеленски језици|хеленски]] не обухвата само један језик, већ читав низ језика, дијалеката и дијалекатских група утемељених на заједничкој основи. У групу хеленских језика спадају дорска, микејска и еолска дијалекатска група.{{напомена|Дорска група обухвата северозападни грчки, из кога се развио цаконски језик. У еолску групу спадају егејски, беотијски и тесалски, док се из микејске групе издваја архајска дијалекатска група са аркадским и кипарским. Микејски је такође дао импулс кроз атички и јонски дијалекат.<ref name="Libra" />}} Новогрчки језик какав данас познајемо развио се из атичког дијалекта, који припада микејској дијалекатској групи. Атички дијалекат еволуирао је у класични грчки језик и ''којне'' (κοινή) који је током векова еволуирао најпре у [[византијски грчки]], а потом у савремени.<ref name="Libra" />
=== Катаревуза и димотики ===
Током поствизантијског периода, грчки је пролазио кроз извесно двојезичје у којем су локални дијалекти коегзистирали са отменим писаним језиком. Ова коегзистенција посебно је дошла до изражаја током [[19. век|19.]]. и [[20. век|20. века]]а. Године 1830. када је створена [[Грчка|нова грчка држава]], пелопонески дијалекат био је усвојен као говорни језик из којег је настао '''димотики''' (δημοτική) варијетет. Истовремено се, од 1834. до 1976. године,<ref name="Bisc" /> развијао и користио варијетет '''катаревуза''' (кαθαρεύουσα), што је био писани грчки језик заснован на идеји традиције и чистоће у односу на инострани лексички утицај, а кроз богаћење [[Arhaizam|архаичним]] [[грецизми]]ма. Катаревуза је био језик присутан у званичним документима и књижевним делима, доста другачији од свакодневног говора Грка.<ref name="Bisc" /> Грчка влада је 1976. димотики прогласила јединим званичним и стандардним језиком савремене Грчке, иако поједини [[лингвисти]] сматрају да у грчком до данас постоје елементи двојезичја.<ref name="Libra" />
== Писмо ==
== Литература ==
* {{citeCite book |last1ref=harv|last=Шкокљев |first1first=Антоније |last2=Шкокљев |first2=Иван |title=Богови Олимпа из србије : Називи Паноније корени духовне културе Европе |dateyear=1998 |publisher=Наука |location=Београд |isbnid=ISBN 86-7621-017-9 |page=139-144 |url=https://books.google.rs/books?id=kekJAwAAQBAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false |accessdate=22. 3. 2019 |chapter=12. Историјски развој грчког језика|pages=139-144}}{{COBISS|ID=68102412}}
[[Категорија:Грчки језик]]
|
