Мерв — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
CommonsDelinker је заменио датотеку Merw.jpg са RR5012-0003R.png. Разлог: better quality. |
м Разне исправке |
||
Ред 4:
| State Party = {{застава|Туркменистан}}
| Type = Културно добро
| Criteria =
| ID =
| Region = [[Списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији|Азија]]
Ред 13:
'''Мерв''' ({{јез-рус|Мерв}}, из [[персијски језик|персијског]]: مرو, ''Марв'', понекад навођен као ''Марв'' или ''[[Мари (Туркменистан)|Мари]]''; [[кинески језик]]: 木鹿, ''Мулу''), бивша [[ахемениди|ахеменидска]] [[сатрап]]ија [[Маргијана]], касније познат као град '''Александрија Маргијана''' и '''Антиохија у Маргијани''' ([[грчки језик]]: Αντιόχεια της Μαργιανήs), био је важан [[оаза]]-[[град]] у [[Средња Азија|Средњој Азији]] на историјском [[Пут свиле|Путу свиле]] у [[Туркменистан]]у. На том месту је постојало неколико градова, који су због своје стратешке важности имали значајну улогу у многим политичким и историјским догађајима. Тврди се како је Мерв накратко био и највећи град на свету у 12. веку.<ref>[http://geography.about.com/library/weekly/aa011201a.htm Највећи градови кроз историју] Преузето 2. јуна 2011.</ref> Због тога је уписан на [[УНЕСКО]]-в [[Списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији]] 1999. године.
Данашње насеље на месту Старог Мерва се зове ''Giaour Kala'', а налази се у унутрашњем сливу реке [[Мургаб]], око 30
== Историја ==
Ред 23:
У Мерву је 651. године убијен последњи сасанидски владар [[Издигерд III]], а град су ускоро освојили [[Арапи]]. Међутим, ускоро је њихов генерал [[Абу Муслим]] из Мерва, уз помоћ [[Абасиди|Абасида]], повео прву либералну побуну против [[Омејади|Омејада]]. Абасидски владар [[Ал-Мамун]] (813—833.) га је начинио својом престоницом. Тада су изграђене утврђени торњеви на градским зидинама (Рабат), а поред бројних џамија и два [[будизам|будистичка]], и један [[хришћанство|хришћански]] [[самостан]]. Најзначајнији становник Мерва из тог времена био је јеврејски математичар и астроном [[Саул ибн Бишр]].
[[Селџуци]] га освајају 1040. године и живот у граду се сели на његов западни утврђени део који има неправилан облик, тзв. '''''Султан-Кала''''' ("Султаново утврђење", слика горе). Ту су у 11. веку изграђени [[маузолеј]] [[султан]]а [[Ахмед Санџар|Ахмеда Санџара]] и Сахријаракова цитадела, док је Маузолеј Мухамеда ибн Зајида изграђен у предграђу где се, између осталих, налазила и грнчарска четврт.<ref>''Great Soviet Encyclopedia'', New York 1977., Vol. 16
Мерв је био седиште [[Велики Хорасан|хорасанских]] [[Шах (титула)|шахова]] када су [[Монголи]], под водством [[Толујкан]]а, [[Џингис-кан]]овог унука, 1221. године опседали и уништили град до темеља, приликом чега су побили велики број људи (по неким тадашњим историчарима, више од милион становника), а неколико стотина хиљада је избегло. Након тога се град никада није опоравио и остало је тек насеље уз јужни део Султан-Кале.
Ред 30:
<gallery>
</gallery>
== Извори ==
{{
{{reflist}}
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Pander|first=Klaus|title=Central Asia|publisher=DuMont Art Travel Guide|location=Ostfildern|edition=6th|year=2005|isbn=978-3-7701-3680-3|pages=384}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Puschnigg|first=Gabriele|title=Ceramics of the Merv Oasis: Recycling the City|location=Walnut Creek, Calif|publisher=Left Coast Press|year=2006|isbn=978-1-59874-225-1|pages=}}
== Спољашње везе ==
| |||