Рудна — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 101:
Рудна се као насеље помиње 1332. године у вези са папским давањима, и било је парохија пастора Јована "де Рудна".<ref>Barany Agoston: "Torontal varmegye Hajdana", Buda 1845. godine</ref> Налазило се између два тока реке Тамиша и припадало је старој Темишварској жупанији. По предању у близини насеља на левој обали Тамиша је у средњем веку био манастир, који народ назива "намастир". Када су 1660. године калуђери манастира Пећка патријаршија посетили место оно је сада под Турцима било варош са квартовима. У њеном кварту Паланка су тада живели поп Дамјан и монах Никодим.
По Ерлеру 1774. године Рудна је већински српско насеље у Чаковачком дистрикту.<ref>Ј.Ј. Ерлер: "Банат", репринт, Панчево 2003. године</ref> Када је 1797. године пописан православни клир, у месту су била два свештеника. Парох, поп Михаил Лазаровић (рукоп. 1780) и ђакон Георгије Поповић знали су српски и румунски језик.<ref>"Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.</ref>
Насеље се у 18. веку преместило на данашњу локацију, када је и подигнута нова православна црква. Православно парохијско звање је основано у Рудни 1779. године.<ref>Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.</ref> Рудна је 1787. године имала 72 дома у којим је живело 107 породица или 350 становника. Постоји тада и један православни свештеник. Од пописа из 1792. године наводи се племићи Николићи и Јовановићи (последњи - 1816). Њихова племићка "контрибуетска земља" вреди тада 41.018 ф. Племић Јован Николић није имао деце, па је у првој половини 19. века адоптирао Јована Белчића. Белчић је постао племић Николић, са титулом, грбом и поседом.<ref>"Темишварски зборник", Нови Сад 3/2001. године</ref>
| |||