Борба за Македонију — разлика између измена

| страна2={{Зас|Кнежевина Бугарска}} Бугарски [[комити]]

| страна3={{Зас|Краљевина Грчка}} Грчки [[aндарти]] (комити)

}}

'''Борба за Македонију''' била је борба за превласт или претежни утицај над [[православље|православним]] становништвом у [[Солунски вилајет|Солунском]], [[Битољски вилајет|Битољском]] и јужном делу [[Косовски вилајет|Косовског]] [[вилајет]]а [[Османско царство|Османског царства]].

По одређеним ауторима своју кулминацију и оружани облик ова борба достиже почетком [[20. век]]а јер је управо у том периоду дошло до кулминације процеса обликовања националног идентитета становништва [[Балканско полуострво|Балкана]].{{sfn|Avramov|2009|p=}} и слабљења Османског царства и његовог потискивања са Балкана. Борба за [[Македонија (област)|Македонију]] се прво одвијала на [[Црква|црквеном]] пољу, а затим на [[Политика|политичком]] и на крају [[Војска|војном]].{{sfn|Аковска|Жежов|2004|p=52}}

 

 

== Хеленизација, бугаризација и србизација православаца у Македонији ==

У почетку је Егзархија била усмерена на преузимање цркава од Цариградске патријаршије и протеривање њених [[свештеник]]а, да би потом била усмерена против оних који су се опирали бугаризацији. Убрзо су се на удару нашли српски свештеници, учитељи и остали истакнути Срби.<ref name="Македонско питање" />

 

[[Датотека:Bulgaria-SanStefano-Congress of Berlin-1878.PNG|мини|десно|250п|Границе предвиђена према одредбама [[Санстефански споразум|Санстефанског споразума]] и границе након [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]].]]

{{главни|Велика источна криза}}

 

== Балкански ратови и борба за Македонију ==

Војска Краљевине Србије је [[5. октобар|5. октобра]] [[1912]]. прешла границу код [[Врање|Врања]] и [[Преполац|Преполца]], оглашавајући рат Османском царству. Међутим још две недеље пре тога српске чете су већ запоселе цео Козјак и подигле сва козјачка села у борбу против Турске. И у Козјаку, где је погинуо [[Јован Грковић Гапон]], и у [[Кумановска битка|Кумановској бици]], где је погинуо војвода [[Доксим Михаиловић]] из [[Галичник]]а, и пред [[Прилеп]]ом. где је погинуо војвода [[Спаса Гарда]], и на Косову и на [[Призрен]]у и [[Битољ]]у, српске чете су постигле велики успех.

 

== Литература ==

* {{cite book|ref=harv| last = Avramov| first = Roumen| title = Anchialo, 1906: The political economy of an ethnic clash| year = 2009| location = Sofia| url = http://www.cls-sofia.org/uploads/files/ROUMEN_AVRAMOV_ANCHIALO,%201906%20THE%20POLITICAL%20ECONOMY%20OF%20AN%20ETHNIC%20CLASH_1.pdf}}

* [[Народна енциклопедија]] (1927), чланак написао Миомир Миленковић, уредник Политике.

* {{Cite book |ref=harv| last = Краков| first = Станислав| authorlink = Станислав Краков| title = Пламен Четништва| year = 1930| url = | publisher = | location = Београд|id=}}