Борба за Македонију — разлика између измена

м
ciscenje dupliranih poziva; козметичке измене
м (ciscenje dupliranih poziva; козметичке измене)
| страна2={{Зас|Кнежевина Бугарска}} Бугарски [[комити]]
| страна3={{Зас|Краљевина Грчка}} Грчки [[aндарти]] (комити)
| страна4={{Зас|Османско царство}} Турка власт<br />+Албански [[качаци]]<br />+од 1903 ([[Мирцштегске реформе]]) страна [[жандармерија]]
}}
'''Борба за Македонију''' била је борба за превласт или претежни утицај над [[православље|православним]] становништвом у [[Солунски вилајет|Солунском]], [[Битољски вилајет|Битољском]] и јужном делу [[Косовски вилајет|Косовског]] [[вилајет]]а [[Османско царство|Османског царства]].
По одређеним ауторима своју кулминацију и оружани облик ова борба достиже почетком [[20. век]]а јер је управо у том периоду дошло до кулминације процеса обликовања националног идентитета становништва [[Балканско полуострво|Балкана]].{{sfn|Avramov|2009|p=}} и слабљења Османског царства и његовог потискивања са Балкана. Борба за [[Македонија (област)|Македонију]] се прво одвијала на [[Црква|црквеном]] пољу, а затим на [[Политика|политичком]] и на крају [[Војска|војном]].{{sfn|Аковска|Жежов|2004|p=52}}
 
Борба око територија Османског царства у ширем обиму је обухватала и [[Једренски вилајет|Једренски вилајет]], северни део Косовског вилајета, [[Скадарски вилајет]] и [[Јањински вилајет]] за које су се такође интересовале различите од сукобљених страна.
 
== Хеленизација, бугаризација и србизација православаца у Македонији ==
У почетку је Егзархија била усмерена на преузимање цркава од Цариградске патријаршије и протеривање њених [[свештеник]]а, да би потом била усмерена против оних који су се опирали бугаризацији. Убрзо су се на удару нашли српски свештеници, учитељи и остали истакнути Срби.<ref name="Македонско питање" />
 
== Догађаји после велике источне кризе ==
[[Датотека:Bulgaria-SanStefano-Congress of Berlin-1878.PNG|мини|десно|250п|Границе предвиђена према одредбама [[Санстефански споразум|Санстефанског споразума]] и границе након [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]].]]
{{главни|Велика источна криза}}
 
== Балкански ратови и борба за Македонију ==
[[Датотека:The Balkan boundaries after 1913.jpg|мини|250п|У Балканским ратовима [[1912]]-[[1913]]. различити делови области [[Македонија (област)|Македоније]] су постали делови суседих балканских краљевина, Бугарске, Грчке и Србије.]]
Војска Краљевине Србије је [[5. октобар|5. октобра]] [[1912]]. прешла границу код [[Врање|Врања]] и [[Преполац|Преполца]], оглашавајући рат Османском царству. Међутим још две недеље пре тога српске чете су већ запоселе цео Козјак и подигле сва козјачка села у борбу против Турске. И у Козјаку, где је погинуо [[Јован Грковић Гапон]], и у [[Кумановска битка|Кумановској бици]], где је погинуо војвода [[Доксим Михаиловић]] из [[Галичник]]а, и пред [[Прилеп]]ом. где је погинуо војвода [[Спаса Гарда]], и на Косову и на [[Призрен]]у и [[Битољ]]у, српске чете су постигле велики успех.
 
== Литература ==
* {{cite book|ref=harv| last = Avramov| first = Roumen| title = Anchialo, 1906: The political economy of an ethnic clash| year = 2009| location = Sofia| url = http://www.cls-sofia.org/uploads/files/ROUMEN_AVRAMOV_ANCHIALO,%201906%20THE%20POLITICAL%20ECONOMY%20OF%20AN%20ETHNIC%20CLASH_1.pdf}}
* {{cite book|ref=harv| last = Аковска| first = Виолета| last2 = Жежов| first2 = Никола| title = Предавствата и атентатите во македонската историја| year = 2004| location = Скопје| isbn = 978-9989-922-53-4}}
* {{Cite book |ref=harv| last = Crampton| first = R. J.| title = A Concise History of Bulgaria| url = https://books.google.com/books?id=Ylz4fe7757cC&pg=PA126| year = 2005| publisher = Cambridge University Press| isbn = 978-0-521-61637-9| pages = 126-}}
* [[Народна енциклопедија]] (1927), чланак написао Миомир Миленковић, уредник Политике.
* {{Cite book |ref=harv| last = Краков| first = Станислав| authorlink = Станислав Краков| title = Пламен Четништва| year = 1930| url = | publisher = | location = Београд|id=}}
1.572.075

измена