Ернесто Лаклау — разлика између измена

| слика = FileДатотека:Presentación del Documental CATASTROIKA y Presentación de la Revista Debates y Combates (7215329954).jpg

Преминуо је у [[Севиља|Севиљи]] 2014. године, од [[Срчани удар|срчаног удара]].<ref>{{cite web|last=Blackburn|first=Robin |url=http://www.versobooks.com/blogs/1556-ernesto-laclau-1935-2014 |title=Ernesto Laclau, 1935-2014 |publisher=VersoBooks.com |date= |accessdate = 14. 4. 2014}}</ref>

Лаклау је студирао историју на Универзитету у Буенос Ајресу (University of Buenos Aires)<ref name="La Nacion">[http://www.lanacion.com.ar/1680569-cuales-eran-las-principales-ideas-de-la-obra-de-ernesto-laclau Cuáles eran las principales ideas de la obra de Ernesto Laclau] - La Nacion, 13 April 2014</ref>) до 1969. године, када је британски историчр Ерик Хобсбом (Eric Hobsbawm) подржао његов долазак на Оксфорд.<ref name=P12>[http://www.pagina12.com.ar/diario/suplementos/radar/9-2286-2005-06-09.html Las manos en la masa - Ernesto Laclau contra Negri, Hardt y Zizek], ''[[Pagina/12]]'', June 5, 2005 {{es icon}}</ref> Био је близак са Хорхе Абелардо Рамосом (Jorge Abelardo Ramos), оснивачем организације ПСИН.<ref name=P12/> У неким интервјуима је трврдио да је дошао уз породице Јиргојен (Yrigoyenista), и да је перонистички политичар Артур Јаурече (Arturo Jauretche), снажан противник Јустове диктатуре, током неславне деценије 30их година двадесетог20. века, био је близак пријатељ његовог оца.<ref name=P12/>

Лаклауов најранији рад је био под утицајем алтисеровског марксизма и био је фокусиран на проблеме унутар нео – марксистичких кругова 70их година двадесетог20. века, као што су улога државе, динамика капитализма, значај изградње народних покрета и могућност револуције. Лаклауова најзначајнија књиа је „Хегемонија и Социјална стратегија“ (Hegemony and Socialist Strategy) из 1985. године, која је настала у коауторству са Шантал Муфе. Ова књига се често класификијује као пост-макрсистичка<ref>{{citeCite book|title = Хегемонија и Социјална стратегија (Hegemony and Socialist Strategy)|last = Laclau|first = Erneso|издавач = Verso|year = 2001 | location = London|pages = }}</ref> јер садржи а) [[Марксизам|марксистички]] економски детерминизам; б) становиште да је класна борба најзначајнији сукоб у друштву. 2001. године у предговору другог издања књиге, Лаклау и Муфе признали су да су и они сами пост – марксисти. Њихов рад, иако одступа од традиционалног западног марксизма, задржава сличне интересе и идеје. Кључна новост у њихвом делу је је тврђење да левичарски покрети треба да стварају савезе са дргуим групама, ако желе да буду успешне и остварене левичарксе „хегемонија“. У последњем поглављу, пројекат „радикала и плуралистичке демократије“ препоручена је; демократија у којој субјект прихвата важност вредности једнакости и слободе, али се и бори за значај ових ствари.

У последњим радовима Лаклау се вратио његовим најранијим темама – популизму. У „Разлозима попопулизма“ (On Populist Reason), Лаклау је учврстио природу популизма у политичком дискурсу, створио је основу за стварање популарног хегемонијског блока као што су „људи“ и значај који они имају у политици. Тврдио је да основа популизма лежи у стварању „празних означитеља“, речи и идеја које изражавају универзалне идеје правде, симболичке структуре из политичког окружења. Лаклау је сматрао да је један од главних делова популизма чине управо они који популизам гледају као претњу демократији.<ref name=":0">{{Cite book|title = On Populist Reason|last = Laclau|first = Ernesto|publisher = Verso|year=2005|id=|location = London|pages=232}}</ref>

Лаклау је познат по свом дугогодишњем раду са [[Славој Жижек|Славојем Жижеком]]. Ово пријатељство датира још од 1989. године, када је Лаклау написао предговор у Жижековој првој књизи на енглеском језику „Високи предмет идеологије“ (The Sublime Object of Ideology)“. Жижек је директно утицао да Лаклау прихвати лакановске идеје, и у свом есеју „Изнад Дискурса Анализе“ (Beyond Discourse Analysis)<ref>{{Cite book|title = Beyond Discourse Analysis|last = Žižek|first = Slavoj|publisher = Verso|year=1990|id=|location = London|pages=249–260249-260}}</ref>, које је објављена у Лаклаовој књизи „Нови приказ револуције нашег времена“ (New Reflections on the Revolutions of Our Time) из 1990. године, обезбедила је психоаналитичку критику Лаклаувог рада. 2000. године Лаклау, Жижек и Џудит Батлер (Judith Butler) објавили су дијалог Случаја, Хегемоније и Универзалности, у којој је свако од њих анализирао туђи рад, који се састојао од писања есеја. Иако су Жижек и Лаклау имали сличности и међусобно су се поштовали, појавиле су се значајне политичке и теоријске разиле између њих. Након неколико оштрих објава, раних година 21. века, Лаклау је 2005. године у „Разлозима Популизма“ (Populist Reason) написао да је Жижек имао збуњујућ и делимичан приступ политици, описивајући га као „некога ко чека ванземаљце“. Њихова свађа ескалирала је у страницама „Критичког испитивања“ (Critical Inquiry) из 2006. године, где су у есејима, на свео оштрији начин раправљали о политичким дешавањима, марксизму, класној борби, Хегелу и популизму.<ref>{{Cite journal|url = http://www.jstor.org/stable/10.1086/508086?seq=1#page_scan_tab_contents|title = Why Constructing A People is the Main Task of Radical Politics|last = Laclau|first = Ernesto|date year= 2006|journal = Critical Inquiry|doi = |pmid = |access-date accessdate= 24. 8. 2015}}</ref><ref name=":1">{{Cite journal|url = http://www.jstor.org/stable/10.1086/509751?seq=1#page_scan_tab_contents|title = Schlagend, aber nicht Treffend!|last = Žižek|first = Slavoj|date year= 2006|journal = Critical Inquiry|doi = |pmid = |access-date accessdate= 24. 8. 2015}}</ref><ref name=":1" /> У 2014. години у интревјуу са Давидом Хаувартом, Лаклау је изјавио да се његов однос са Жижеком погоршао, јер је Жижек усвојио веома снажан ултра левичарски став, који је умотан у лењинизам.

* {{Cite book|ref=harv|title =Хегемонија Onи PopulistСоцијална Reasonстратегија (Hegemony and Socialist Strategy)|last = Laclau|first = ErnestoErneso|publisherиздавач = Verso|year=2005|id=2001 | location = London|pages=232}}

{{commonscatCommonscat|Ernesto Laclau}}