Нигерија — разлика између измена

| службени језик = [[Енглески језик|енглески]]<small>{{efn|Остали језици: [[Хауса језик|хауса]], [[Игбо језик|игбо]] и [[Јоруба језик|јоруба]].<ref>{{cite web| url = http://www.ethnologue.com/show_country.asp?name=ng | title = Languages of Nigeria | publisher = [[Ethnologue]] | accessdate = 12. 9. 2010}}</ref>}}</small>

| извор_становништво = <ref>{{cite web| url = https://esa.un.org/unpd/wpp/DataQuery/| title = Nigeria Population (2016) – ESA| publisher = }}</ref>

'''Нигерија''' ({{јез-енгл|Nigeria}}), или званично '''Савезна Република Нигерија''' ({{јез-енгл|Federal Republic of Nigeria}}), је [[држава]] у [[Западна Африка|западној Африци]].<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> На југу излази на [[Гвинејски залив]], део [[Атлантски океан|Атлантског океана]]. Дужина обале је 853 -{км}-km, а копнене границе 4047 -{км}-km. На западу граничи [[Бенин]]ом (773 -{км}-km), северу [[Нигер]]ом (1497 -{км}-km), североистоку [[Чад]]ом (87 -{км}-km), истоку [[Камерун]]ом (1690 -{км}-km). Главни град је [[1991]]. године из [[Лагос]]а премештен у [[Абуџа|Абуџу]], нови град изграђен од [[1976]]. до [[1991]]. године на месту изабраном због централног положаја и здраве климе 480 -{км}-km западно од Лагоса. Нигерија је најмногољуднија земља [[Африка|Африке]] , са око 186 милиона становника и међу [[Списак држава по броју становника|10 најмногољуднијих земаља света]] је на седмом месту . Састоји се из 36 држава и територије главног града Абуџе.<ref>{{cite web| url = http://www.nigeria-law.org/ConstitutionOfTheFederalRepublicOfNigeria.htm#Powers_of_Federal_Republic_of_Nigeria | title = Nigerian Constitution | work = Nigeria Law | accessdate = 17. 7. 2015}}</ref>

Данашња Нигерија је била локација бројних краљевстава и племенских држава током миленијума. Модерна држава настала је од британске колонијалне владавине која је почела у [[19. век]]у, и спајањем [[Јужни нигеријски протекторат|Јужног нигеријског протектората]] и [[Северни нигеријски протекторат|Северног нигеријског протектората]] 1914. године. [[Британци]] су успоставили административне и правне структуре док су практиковали [[индиректна владавина|индиректну владавину]] кроз традиционалне [[Племенски савез|племенске савезе]]. Нигерија је постала формално независна федерација [[1960]]. године, а утонула је у [[Нигеријски грађански рат|грађански рат]] од [[1967]]. до [[1970]]. године. Од тада се прелазила између демократски изабраних цивилних влада и војних диктатура, док није постигла стабилну демократију [[1999]]. године, а [[Нигеријски председнички избори, 2011.|председнички избори из 2011. године]] се сматрају првим релативно слободним и поштеним изборима.<ref name="New York">{{cite news| last = Nossiter| first = Adam| title = Nigerians Vote in Presidential Election| url = https://www.nytimes.com/2011/04/17/world/africa/17nigeria.html?pagewanted=1&_r=1&hp| accessdate = 17. 4. 2011| newspaper = The New York Times| date = 16. 4. 2011}}</ref>

Нигерија се често назива „Афричким гигантом“, због своје велике популације и економије.<ref name =giant>''Nigeria: Giant of Africa,'' by Peter Holmes 1987</ref> Са апроксимативно 188 милиона становника, Нигерија је [[Списак афричких земаља по популацији|најнасељенија]] земља у [[Африка|Африци]] и [[Списак земаља по броју становника|седма најнасељенија земља на свету]]. Нигерија је једна од највећих младих популација на свету.<ref>{{Cite book| title = The CIAWorld Fact Book 2014 | year = 2013| publisher = Skyhorse Publishing, Inc|isbn=978-1-62636-073-0| pages = }}</ref><ref name=Profile>{{cite journal| last = Library of Congress – Federal Research Division| title = Country profile: Nigeria | year = 2008| url = http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/profiles/Nigeria.pdf | accessdate = 28. 12. 2011| pages = 9}}</ref> Она је [[вишенационална држава]], пошто је настањена са преко 500 етничких група, међу којима су три највеће [[Хауса]], [[Игбо]] и [[Јоруба (народ)|Јоруба]]; ове етничке групе говоре преко 500 различитих језика, и идентификоване су са широким спектром култура.<ref>{{cite web | url = http://www.pbs.org/newshour/updates/africa-jan-june07-ethnic_04-05/ | title = Ethnicity in Nigeria | publisher = PBS | year = 2007| accessdate = 9. 5. 2015}}</ref><ref>{{cite web | url = http://www.onlinenigeria.com/tribes/tribes.asp | title = Nigeria's Identifiable Ethnic Groups | publisher = OnlineNigeria | author = Otite, O. | accessdate = 9. 5. 2015}}</ref> Званични језик је [[Енглески језик|енглески]]. Нигерија је подељена у приближно две половине између [[Хришћанство|хришћана]], који углавном живе у јужном делу земље, и [[Ислам|муслимана]] у северном делу. Мањи део популације практикује урођеничке религије Нигерије, као што су изворне религије [[Odinani|Игбо]] и [[Религија народа Јоруба|Јоруба]] етничких група.

У 2015. години, Нигерија је била [[Списак земаља по ГДП (ППП)|20.]]. по величини светска економија, вредна више од 500 милијарди и 1 билиона америчких долара у погледу [[Бруто домаћи производ|бруто домаћег производа]] и [[Паритет куповне моћи|паритета куповне моћи]] респективно. Она је превазишла [[Јужна Африка|Јужну Африку]] и постала највећа економија Африке 2014. године.<ref>{{cite web| title = Nigeria becomes Africa's largest economy| url = http://www.aljazeera.com/news/africa/2014/04/nigeria-becomes-africa-largest-economy-20144618190520102.html| accessdate = 5. 4. 2014}}</ref><ref>{{cite web| title = Nigerian Economy Overtakes South Africa's on Rebased GDP| url = https://www.bloomberg.com/news/2014-04-06/nigerian-economy-overtakes-south-africa-s-on-rebased-gdp.html| accessdate = 20. 4. 2014}}</ref> Године 2013. [[дуг-ГДП однос]] је био 11 %.<ref>{{cite web | url = https://www.reuters.com/article/2014/04/06/nigeria-gdp-idUSL6N0MY0LT20140406 | title = UPDATE 2-Nigeria surpasses South Africa as continent's biggest economy | accessdate = 26. 4. 2014 }}</ref> [[Светска банка]] сматра Нигерију [[Тржиште у развоју|тржиштем у развоју]];<ref>{{cite web| url = http://data.worldbank.org/country/nigeria| title = Nigeria | publisher = World Bank | accessdate = 28. 11. 2013}}</ref> и она је идентификована као [[регионална сила]] на Афричком континенту,<ref name=NigeriaTradesmark>{{cite web| title = Nigeria is poised to become Africa's most powerful nation| url = http://www.trademarksa.org/news/nigeria-poised-become-africa-s-most-powerful-nation | accessdate = 28. 11. 2013| deadurl = yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20131203012707/http://www.trademarksa.org/news/nigeria-poised-become-africa-s-most-powerful-nation | archivedate = 3. 12. 2013|df=dmy-all}}</ref><ref>{{cite web| title = Nigeria | url = http://www.westafricagateway.org/west-africa/country-profiles/nigeria | accessdate = 25. 8. 2013 | publisher = West Africa Gateway | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20131203055729/http://www.westafricagateway.org/west-africa/country-profiles/nigeria | archivedate = 3. 12. 2013 |df= }}</ref><ref>{{cite web| title = Nigeria| url = http://library.fes.de/pdf-files/bueros/nigeria/09372.pdf | accessdate = 28. 11. 2013}}</ref> сила средње јачине у међународним питањима,<ref name="Cooper et al">Andrew F. Cooper, Agata Antkiewicz and Timothy M. Shaw, 'Lessons from/for BRICSAM about South-North Relations at the Start of the 21st Century: Economic Size Trumps All Else?', ''International Studies Review'', Vol. 9, No. 4 (Winter) (2007). pp. 675., 687.</ref><ref>Meltem Myftyler and Myberra Yyksel, 'Turkey: A Middle Power in the New Order', in ''Niche Diplomacy: Middle Powers After the Cold War'', edited by Andrew F. Cooper (London: Macmillan, 1997).</ref><ref name="Mace-Belanger">Mace G, Belanger L (1999) [https://books.google.com/books?id=kZlDRD2vL6IC The Americas in Transition: The Contours of Regionalism] (p 153)</ref><ref name="Solomon">Solomon S (1997) [http://www.issafrica.org/Pubs/Monographs/No13/Solomon.html South African Foreign Policy and Middle Power Leadership] {{webarchive | url = https://web.archive.org/web/20150426220103/http://www.issafrica.org/Pubs/Monographs/No13/Solomon.html | date = 26.

4. 2015 }}, ''ISS''</ref> и као [[сила у развоју|глобална сила у развоју]].<ref>{{cite web | url = http://www.bet.com/news/global/2011/07/20/nigeria-an-emerging-african-power.html | title = Nigeria, an Emerging African Power | publisher = BET | date = 20. 7. 2011 | accessdate = 27. 4. 2015}}</ref><ref>{{cite web | url = http://thestreetjournal.org/2014/01/mint-countries-nigeria-now-listed-among-emerging-world-economic-powers/ | title = MINT Countries: Nigeria Now Listed Among Emerging World Economic Powers! | publisher = The Street Journal | date = 7. 1. 2014 | accessdate = 27. 4. 2015}}</ref><ref>{{cite web | url = http://www.bbc.com/news/magazine-25548060 | title = The Mint countries: Next economic giants? | publisher = BBC | date = 6. 1. 2014 | accessdate = 27. 4. 2015}}</ref> Нигерија је члан [[MINT (ецономија)|-{MINT}-]] групе земаља, које се сматрају следећим сетом економија попут „[[BRIC]]“ групе. Нигерија се исто тако наводи међу „[[следећих једанаест]]“ економија које ће постати највеће на свету. Нигерија је оснивачки члан [[Афричка унија|Афричке уније]], и члан многих других мећународних организација, укључујући [[Уједињене нације]], [[Комонвелт нација]] и -{[[OPEC]]}-.

Прва позната [[цивилизација]] на нигеријском подручју била је она [[народ]]а [[Нок народ|Нок]] који је од 500. п. н. е. до [[200]]. године живио на висоравни [[Џос]]у, а по ступњу развоја припадао је [[Гвоздено доба|гвозденом добу]].<ref>Nicole Rupp, Peter Breunig & Stefanie Kahlheber, "[http://www.antiquity.ac.uk/projgall/kahlheber/ Exploring the Nok Enigma]", ''Antiquity'' 82.316, June 2008.</ref><ref>B. E. B. Fagg, "The Nok Culture in Prehistory", ''Journal of the Historical Society of Nigeria'' 1.4, December 1959.</ref><ref name=archaeology>{{harvnb|Kleiner|Mamiya|2009|p=194}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.metmuseum.org/toah/hd/nok/hd_nok.htm | title = Nok Terracottas (500 B.C.–200 A.D.) &#124; Thematic Essay &#124; Heilbrunn Timeline of Art History &#124; The Metropolitan Museum of Art | publisher = Metmuseum.org | date = 2. 6. 2014. | accessdate = 16. 7. 2014.}}</ref>

Северном је Нигеријом од [[9. век]]а током више од 600 година доминирало трговачко царство [[Канем-Борну]] са седиштем око [[језеро Чад|језера Чад]]. Своју је моћ темељило на прекосахарској трговини са северноафричким [[Бербери]]ма. [[Ифе]] и [[Ојо]], краљевства народа [[Јоруба (народ)|Јоруба]] у јужном Нигерији, су постала значајна у 12,<ref name="Falola1">{{harvnb|Falola|Heaton|2008|p=23}}</ref>{{sfn|Laitin||1986|p=111}}, односно 14. веку{{sfn|MacDonald|Paren|Shillington|Stacey|Steele|2000|p=385}}, а на југоистоку царство [[Краљевство Бенин|Бенин]] народа [[Едо (народ)|Едо]].<ref>{{cite web| last = Metz| first = Helen Chapin| title = Nigeria: A Country Study – The Slave Trade| publisher = [[Library of Congress Country Studies]]| year = 1991| url = http://countrystudies.us/nigeria/7.htm| accessdate = 28. 5. 2011}}</ref>

Европски трговци су у раздобљу од 17. до 19. века на обали успоставили постаје за трговину [[ропство|робовима]] које су транспортирали на амерички континент. Први Европљани који су видели обалу данашње Нигерије били су чланови посаде једне [[Португалци|португалске]] лађе [[1472]].<ref name="diverse-slavery">{{harvnb|Gordon|2003|pp=44–54}}</ref> године. Године [[1786]]. у Нигерији се могао купити роб за 2 фунте, а продати у Америци за 65 фунти. У том је добу годишње превожено преко Атлантика и више од 100 000 робова.<ref name="diverse-slavery"/><ref name="slave-trade">{{harvnb|Falola|Genova|2009|p=328}}</ref> The majority of those enslaved and taken to these ports were captured in raids and wars.<ref>{{harvnbsfn|Falola|Paddock|2012|p=78}}</ref> Још [[1847]], након што су многе државе начелно забраниле трговину робљем,<ref>{{cite news| title = 10 things about British slavery | publisher = BBC News | year = 2005| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/magazine/4742049.stm | accessdate = 28. 5. 2011}}</ref> из Африке је у цели свет одаслано преко 80.000 припадника робља. У 19. су веку робови као главна роба замењени другим добрима, на пример палминим уљем. Робовање у Нигерији стављено је ван закона тек [[1901]]. године, а кућни робови постојали су и раних 1950-их.<ref>{{cite web| title = Slavery – Historical survey – Slave societies| work = Encyclopædia Britannica's Guide to Black History| publisher = [[Encyclopædia Britannica]]| year = 2011| url = http://www.britannica.com/blackhistory/article-24157| accessdate = 28. 5. 2011}}</ref> Почетком [[19. век]]а [[ислам]]ски реформатор [[Усман дан Фодио]] подвргнуо је контроли народа [[Фулани]] велик део нигеријског севера.

Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] Британија је као одговор на растући нигеријски национализам започела пренос власти на домаће становништво у оквиру федералне структуре условљене антагонизмом великог броја етничких група и две главне религија, хришћанства и ислама. Поткрај колонијалнога доба у Нигерији су од око 35.000.000 становника тек 1.750 били белци.<ref>Јохн Гунтхер-Непозната Африка, Зора, Загреб (1966). pp. 22., 531.67.</ref> Године [[1960]]. земља је постала независна федерација три регија које су задржале велик ступањ самоуправе.<ref name=JBS>{{cite journal| title = Nigerian Political Parties: Their Role in Modernizing the Political System, 1920–1966| author = Udofia, O. E. | journal = Journal of Black Studies| volume = 11| issue = 4 | year = 1981| doi = 10.1177/002193478101100404 | jstor = 2784073|pages= 435–447}}</ref> Од [[1933]]. до [[1954]]. нигеријски национални доходак је ушестостручен. Те године земља је имала 509 лекара, 41 [[биоскоп]] и 12 дневних листова. Само око 20.000 житеља имало је завршену средњу школу, а око 95% је било [[неписменост|неписмено]]. Универзитетски колеџ у Ибадану отворен је [[1952]]. године, а поседовао је библиотеку од 100.000 књига. Постојала је само 1.600 -{km}- дуга жељезничка пруга од Лагоса до Порто Харкорта.

У [[1966]]. у земљи су се догодила два узастопна државна удара у којима су доминацију преузели војни официри, прво с југа, а онда са севера земље. Недуго након тога југоисточна је регија у којој је већину чинио народ [[Игбо]], изложен прогонима на северу, прогласила је независност као Република [[Биафра]],<ref>{{cite news| last = Murray| first = Senan| title = Reopening Nigeria's civil war wounds| publisher = BBC News| date = 30. 5. 2007| url = http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/africa/6657259.stm| accessdate = 28. 5. 2011}}</ref> чиме је започео троипогодишњи грађански рат; Биафра је уз велике људске жртве побеђена.<ref>{{cite web| last = Metz| first = Helen Chapin| title = Nigeria: A Country Study – Civil War| publisher = [[Library of Congress Country Studies]]| year = 1991| url = http://countrystudies.us/nigeria/23.htm| accessdate = 28. 5. 2011}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.litencyc.com/theliterarymagazine/biafra.php | title = '&#39;The Biafra War and the Age of Pestilence'&#39; | publisher = Litencyc.com | date = |accessdate = 28. 7. 2014.}}</ref><ref>''Shadows : Airlift and Airwar in Biafra and Nigeria 1967–1970'', by Michael I. Draper</ref> У Нигерији је 1960-их вођен грађански рат након којег је влада генерала Јакобуа успоставила мир поделивши земљу на 12 савезних држава уместо на дотадашње 4 потпуно вештачке покрајине, оставштину колонијалног доба у којем су белци исцртали границе нимало не поштујући историју и етничку мапу континента.<ref>Basil Davidson - Afrika u povijesti: teme i osnove razvoja, Globus/Zagreb, 1984.</ref> У седамдесетима је у Нигерији почело вађење [[Нафта|нафте]], али приходи од њене продаје нису значајније допринели побољшању животног стандарда већине становништва.

* {{Cite book|ref=harv| first= Toyin | last= Falola| first2 = Ann | last2 = Genova| title = Historical Dictionary of Nigeria | publisher = Scarecrow Press | year = 2009|isbn=978-0-8108-6316-3| url = https://books.google.com/books?id=rdDKeMEwPdMC&pg=PA328 | accessdate = 29. 3. 2015.|pages= 328}}

* {{Cite book|ref=harv| first= Toyin | last= Falola| first2 = Adam | last2 = Paddock| title = Environment and Economics in Nigeria | publisher = Routledge | year = 2012|isbn=978-1-136-66247-8| url = https://books.google.com/books?id=ANzFx1O95eAC&pg=PA78 | accessdate = 29. 3. 2015.|pages= 78}}

* {{Cite book|ref=harv| first= Fiona| last= MacDonald| first2 = Elizabeth| last2 = Paren| first3 = Kevin| last3 = Shillington| first4 = Gillian| last4 = Stacey| first5 = Philip| last5 = Steele| publisher= Marshall Cavendish | year = 2000|isbn=978-0-7614-7158-5| url = https://books.google.com/books?id=joh5yHfcF-8C&pg=PA385| title = Peoples of Africa| volume = 1}}

* {{Cite book|ref=harv| title = Hegemony and culture: politics and religious change among the Yoruba| first = David D.| last = Laitin| publisher = [[University of Chicago Press]] | year = 1986|isbn=978-0-226-46790-0| url = https://books.google.com/books?id=dHbrDvGQEbUC&pg=PA111|pages= 111}}

* {{Cite book|ref=harv| first = April A. | last = Gordon| title = Nigeria's Diverse Peoples: A Reference Sourcebook | publisher = ABC-CLIO | year = 2003|isbn=978-1-57607-682-8| url = https://books.google.com/books?id=H26pO3vwmHoC&pg=PA54 | accessdate = 29. 3. 2015.|pages= 44–54}}

* {{Cite book|ref=harv| title = A history of Nigeria | first= Toyin| last= Falola| first2 = Matthew M.| last2 = Heaton| publisher = [[Cambridge University Press]] | year = 2008| url = https://books.google.com/books?id=XygZjbNRap0C&pg=PA23 |isbn=978-0-521-68157-5|pages= 23}}

* {{Cite book|ref=harv| last = Kleiner| first = Fred S.| last2 = Mamiya| first2 = Christin J. | title = Gardner's Art Through the Ages: Non-Western Perspectives| publisher = [[Cengage Learning]]| edition = 13, revised| year = 2009| url = https://books.google.com/?id=TlVeuxIgjwQC&dq=Nok+terracotta+earliest|isbn=978-0-495-57367-8|pages= 194}}

* {{Cite book|ref=harv| title = The CIAWorld Fact Book 2014 | year = 2013| publisher = Skyhorse Publishing, Inc|isbn=978-1-62636-073-0|pages=}}