Знаковни језик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje dupliranih poziva
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 4:
'''Знаковни језик''' (такође познат и као '''показни језик''' или '''показивање''' или '''гестовни говор''') је [[језик]] који користи [[Мануелна комуникација|мануелну комуникацију]] и [[говор тела]] да пренесе значење, наспрам акустички пренетих образаца. Може да укључује истовремено комбиновање облика руке, оријентације и покрета шака, руку или тела и [[Изражаји на лицу|изражаје на лицу]] да течно изрази мисли говорника. Овај језик дели многе сличности са говорним језицима (понекад званим и „усмени језици“, што примарно зависи од звука), због чега лингвисти оба сматрају природним језицима, али такође постоји и битна разлика између знаковних и усмених језика.
 
Где год постоје заједнице [[Глувоћа|глувих]], развијају се и знаковни језици. Показивање такође може бити урађено од особа које чују, али физички су у немогућности да говоре. Док користе простор за граматику који говорни језици не користе, знаковни језици користе исте лингвистичке карактеристике и исте језичке особине као усмени језици.<ref name="StokoeWilliam">-{Stokoe, William C.; Dorothy C. Casterline; Carl G. Croneberg. 1965. ''A dictionary of American sign languages on linguistic principles''. Washington, D.C.: Gallaudet College Press}-</ref><ref>-{Stokoe, William C. 1960. [http://saveourdeafschools.org/stokoe_1960.pdf Sign Language Structure: An Outline of the Visual Communication Systems of the American Deaf], ''Studies in linguistics: Occasional papers (No. 8)''. Buffalo: Dept. of Anthropology and Linguistics, [[Универзитет у Бафалу]].}-</ref> Стотине знаковних језика су у употреби у свету, и користе језгра локалних [[култура глувих]]. Поједини знаковни језици добили су неки вид [[Правно признање знаковних језика|правног признања]], док други немају никакав статус уопште.
 
Често погрешно схватање је да су сви знаковни језици исти у целом свету или да је знаковни језик међународни. Поред [[пиџин]] [[Међународни знакови|Међународних знакова]], свака земља обично има сопствени, матерњи знаковни језик, а неке имају више од једног, иако знаковни језици могу делити сличности између себе, било у једној земљи или у више земаља. Није познато колико тачно знаковних језика постоји; издање Етнолога из 2013 набраја 137.<ref>{{cite web
|contribution = Deaf sign language
| title = Ethnologue: Languages of the World
| year = 2013|edition = 17th
| publisher = SIL International
| accessdate = 3. 12. 2013.
| editor1-last = Lewis
|editor1-first = M. Paul
|editor2-last = Simons
|editor2-first = Gary F.
|editor3-last = Fennig
|editor3-first = Charles D.|url = http://www.ethnologue.com/subgroups/deaf-sign-language
|url archiveurl = https://archive.today/20130629034717/http://www.ethnologue.com/subgroups/deaf-sign-language
| archivedate = 29. 066. 2013
|archiveurl = https://archive.today/20130629034717/http://www.ethnologue.com/subgroups/deaf-sign-language
| deadurl = yes
| archivedate = 29. 06. 2013
|deadurl = yes
|df =
}}</ref>
 
== Лингвистика ==
[[Датотека:Public documents of the legislature of Connecticut, session (1882) (14763332785).jpg|thumb|right|200px200п|Знаковни језик је врло важан у комуникацији глувих, на слици је абецеда знаковног језика глувих.]]
Лингвистички гледано, знаковни језици су богати и сложени као и сваки говорни језик, без обзира на често погрешно схватање да они нису „прави језици“. Професионални [[лингвистика|лингвисти]] проучавали су многе знаковне језике и нашли су да они изражавају основне особине које постоје у свим језицима.<ref>-{Klima, Edward S.; & Bellugi, Ursula. . ''The signs of language''. Cambridge, MA: Harvard University Press.}. {{page| year = 1979|isbn=978-0-674-80795-2| pages = }}</ref><ref>-{Sandler, Wendy; & Lillo-Martin, Diane. (2006). Sign Language and Linguistic Universals. Cambridge: Cambridge University Press}-.</ref>
 
Знаковни језици нису [[мимика]] – другим речима, знакови су конвенционални, често произвољни и нису неопходно визуелно повезани са појмом на који се односе, колико већина говорних језика нису [[ономатопеја|ономатопеична]]. Иако је [[иконичност]] систематичнија и шире раширена у знаковним језицима него у говорним, разлика није категорична.{{sfn|Johnston|1989|pp=}} Визуелни модалитет омогућава да људски избор за уско повезане форме и значења, који је присутан али потиснут у говорним језицима, буде више изражен.{{sfn|Taub|2001|pp=}} То не значи да знаковни језици представљају визиуелно тумачење говорних језика. Они имају сопствену сложену [[граматика|граматику]], и могу бити коришћени за расправу било које теме, од простијих и конкретних до узвишених и апстрактних.
Линија 43 ⟶ 42:
=== Телекомуникације ===
[[Датотека:Deaf or HoH person at his workplace using a Video Relay Service to communicate with a hearing person via a Video Interpreter and sign language SVCC 2007 Brigitte SLI + Mark.jpg|thumb|right|Глува особа користи ВРС тумач за комукацију са особом која може да чује]]
На првим јавним приказивањима способности [[телекомуникације|телекомуникација]] у помагању знаковним језицима, да корисници комуницирају међу собу, догодио се када је [[AT&T корпорација|AT&T]]-ов [[видео телефон]] (робне марке -{„Picturephone“}-) представљен јавности на [[Сајам у Њујорку 1964.|Сајму у Њујорку 1964.]] – два глува корисника су била у могућности да слободно комуницирају међу собом, један на сајму, а један из другог града,<ref name="BellLabs">-{Bell Laboratories RECORD (1969) [http://www.porticus.org/bell/pdf/picturephone.pdf A collection of several articles on the AT&T Picturephone] {{Wayback|url=http://www.porticus.org/bell/pdf/picturephone.pdf |date=20120623215926 }}}- (треба да буде објављен) -{Bell Laboratories}-. стр. 134-153 & 160–187, -{Volume 47, No. 5, May/June 1969;}-</ref> ипак, видео комуникација није постала широко доступна за велики број видео података док пропусни опсег није постао доступан у ранимпочетком 2000-имих.
 
Интернет данас омогућава глувим људима да причају преко [[видео веза|видео везе]], помоћу посебно-наменског видео телефона намењеног за употребу знаковним језиком или помоћу [[видеотелефонија|видео услуга]] опште намене намењених за широкопојасни интернет и обичне рачунарске [[веб-камера|веб камере]]. Новија технологија, иако шире доступна, често не обезбеђује довољно квалитета за комуникацију знаковним језиком, иако су уређаји са високом дефиницијом све више доступни. Посебни видео телефони осмишљени за комуникацију знаковним језиком обично обезбеђују више фрејмова по секунди него услуге опште намене и могу да користе методе за сажимање података посебно осмишљене да повећају разумљивост знаковних језика. Одређена напредна опрема омогућује особи да са даљине контролише видео камеру друге особе, да би зумирали више или мање или усмерили камеру боље да би разумели знакове.
Линија 51 ⟶ 50:
 
== Библиографија ==
* {{Cite journal | doi = 10.1353/lan.2005.0043 | last = Aronoff| first = Mark | last2 = Meir| first2 = Irit | last3 = Sandler| first3 = Wendy | year = 2005| title = The Paradox of Sign Language Morphology | url = | journal = Language | volume = 81 | issue = 2| pmid = 22223926 | pmc = 3250214 | pages = 301-344}}-{
* Branson, J., D. Miller, & I G. Marsaja. . "Everyone here speaks sign language, too: a deaf village in Bali, Indonesia." In: C. Lucas (ed.): Multicultural aspects of sociolinguistics in deaf communities. Washington, Gallaudet University Press. (1996). стр. 39-5.
* Brentari, D. (1998). ''A prosodic model of sign language phonology''. Cambridge, MA: MIT Press.
Линија 57 ⟶ 56:
* Canlas, Loida (2006). "Laurent Clerc: Apostle to the Deaf People of the New World." The Laurent Clerc National Deaf Education Center, Gallaudet University.[https://web.archive.org/web/20010519115954/http://clerccenter.gallaudet.edu/literacy/mssdlrc/clerc/]
* Deuchar, Margaret (1987). "Sign languages as creoles and Chomsky's notion of Universal Grammar." ''Essays in honor of Noam Chomsky'', 81–91. New York: Falmer.
* {{Cite book| ref = harv| author = Emmorey, Karen; & Lane, Harlan L. (Eds.). | title = The signs of language revisited: An anthology to honor Ursula Bellugi and Edward Klima| location = Mahwah, NJ| publisher = Lawrence Erlbaum Associates| year = 2000|isbn=978-0-8058-3246-4| pages = }}}-
* -{Fischer, Susan D. (1974). "Sign language and linguistic universals." ''Actes du Colloque franco-allemand de grammaire générative'', 2.187–204. Tübingen: Niemeyer.}-
* {{Cite journal | last = Fischer| first = Susan D. | year = 1978| title = Sign languages and creoles | url = | journal = Siple | volume = 1978 | issue = | pages = 309-31}}
* -{Wittmann, Henri (1991). "Classification linguistique des langues signées non vocalement." Revue québécoise de linguistique théorique et appliquée 10:1.215–88.[http://www.nou-la.org/ling/1991a-class.pdf]
}-
 
== Литература ==
* Fox, Margalit ''Talking Hands: What Sign Language Reveals About the Mind '', Simon & Schuster. {{page| year = 2007|isbn=978-0-7432-4712-2| pages = }}
* -{Quenqua, Douglas. [http://www.nytimes.com/2012/12/04/science/sign-language-researchers-broaden-science-lexicon.html?ref=science&pagewanted=all Pushing Science’s Limits in Sign Language Lexicon], ''[[Њујорк тајмс|The New York Times]]'',}- 4. децембар 2012, стр.д1 објављено на мрежи на -{NYTimes.com}-