Тузи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Градови у Црној Гори помоћу геџета HotCat |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
| слика = Decic Hill and Dinaric Alps Prokletije.jpg
| опис_слике =Тузи и брдо Дечић
| грб = Coat of Arms of Tuzi.svg
| општина=Тузи
| надм висина=43
| популација={{increase}}
| поштански код=81206
| позивни број=020
Линија 12 ⟶ 13:
| гдуж=19.3255
}}
'''Тузи''' је градско насеље и седиште [[Општина Тузи|истоимене општине]] у [[Црна Гора|Црној Гори]]. До 1. септембра 2018. године, општина Тузи је била у саставу
== Историја ==
[[Датотека:Командант Тузи предаје се краљу Николи.jpg|мини|лево|
[[Тузи (катун)|Катун Тузи]] (''-{Tazide}-'') је имао формирану територију прије доласка Турака (некадашње области Љеша Туза, из [[1330]]). Имали су јаку [[Ратничке дружине у Зети XV вијека|ратничку дружину]], која се стављала на услугу [[Балшићи]]ма, [[Црнојевићи]]ма и српским деспотима XV вијека ([[Лазаревићи]]ма и [[Бранковићи]]ма). Тузи се помињу у познатом [[Списак катуна Горње Зете, из 1455. године|списку катуна]] у [[Горња Зета|Горњој Зети]] и по млетачком документу (Sen. Misti LX, 160, од 12.07.1439. ), из [[1455]]. године. представљали „proceres et capita Montanearum Gente“. Од 1403. године држали су село Тузи, чији је главар 1417. године био Јурко Туз. Под млетачком влашћу овај катун се налазио од 1416 – 1417. године. Склопили су споразум са кнезом Донатом да Порто. Према Венецији су испуњавали доста мале обавезе (за 150 домова у селу Тузи – 120 перпера годишње). Међутим, на захтјев Млечана, за њих су имали обавезу ратовања. Све породице унијете у Катастих – такође су носиле презиме - Туз. Зато су располагали селима Луги и Градец и са четри велика земљишта. Поједини чланови рода су живјели и у скадарском крају (шест породица, у четри села). Касније су се везали за господаре [[Зета (држава)|Зете]] Црнојевиће и код њих имали дворске властелине. Године 1444. као властелин Ђурашина Црнојевића помиње се Павле Туз.
Линија 23 ⟶ 24:
У насељу Тузи живи 2522 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 31,3 година (31,1 код мушкараца и 31,6 код жена). У насељу има 827 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,52.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено (попис 2003. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
{| width="40%" style="background:transparent; "
Линија 62 ⟶ 63:
{{Графикон постоци
| ширина=300px
| наслов=
| позадина=#ddd
| позиција=left
| шипке=
{{Врста са постотком|[[Албанци]]|
{{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|green|932|19.63}}
{{Врста са постотком|[[Муслимани (народ)|Муслимани]]|
{{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|
{{Врста са постотком|[[Роми]]|
{{Врста са постотком|Муслимани-Црногорци|
{{Врста са постотком|[[Турци]]|
{{Врста са постотком|[[Срби]]|
{{Врста са постотком|[[Балкански Египћани|Египћани]]|purple|6|0.12}}
{{Врста са постотком|
|caption='''укупно''': 4.748
}}
Линија 118 ⟶ 117:
== Референце ==
{{reflist
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|title=Становништво, пол и старост, подаци по насељима|publisher=Републички завод за статистику|location=Подгорица|date=октобар 2004|id=COBISS.CG-ID 8489488}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима|publisher=Републички завод за статистику|location=Подгорица|date=септембар 2005|id=COBISS-ID 8764176}}
* Група аутора: ''Историја Црне Горе (Глава: Свијет ратничких дружина и сточарских катуна)'' књига 2, том 2 – Титоград, 1970.
== Спољашње везе ==
| |||