Азерски језик — разлика између измена

| име=азерски језик

| изворноиме={{lang|aze|Азәрбајҹан дили<br />Azərbaycan dili<br />تورکجه}}<ref group=note>Former [[Cyrillic script|Cyrillic]] spelling used in the [[Azerbaijan Soviet Socialist Republic]].</ref>

| боја=Алтајски

| државе=[[Азербејџан]], [[Иран]], [[Турска]], [[Грузија]], [[Јерменија]], [[Русија]], [[Казахстан]], [[Ирак]], [[Сирија]]

| број =око 30 милиона

| позиција=

| пор1=[[алтајски језици|алтајски]]<ref>[http://www.ethnologue.com/show_family.asp?subid=90009 Етнолог]</ref> ([[алтајски језици#Спорност|спорно]])

| пор2=[[Туркијски језици|туркијски]]

| пор3=јужнотуркијски

| писмо=[[ћирилица]], [[латиница]] и [[арапско писмо]]

| службени={{застава|Азербејџан}}<br />{{застава|Дагестан}} ([[Русија]])

| мапа =Azeri language.png

| опис_мапе = Мапа распрострањености азерског језика

'''Азерски језик''' или '''азербејџански језик''' ({{јез-азе|Azəri, آذربایجان دیلی, Azərbaycan dili, Азәрбајҹан дили}}) је [[Туркијски језици|туркијски језик]] којим се углавном говори у [[Азербејџан]]у и северозападном [[Иран]]у.<ref>Christiane Bulut. "Syntactic Traces of Turkic-Iranian Contiguity". In: Johanson, Lars and Bulut, Christiane (eds.). ''[https://books.google.fr/books?id=YB1UWaDMCKcC Turkic-Iranian Contact Areas]''. Otto Harrassowitz Verlag, 2006.</ref><ref>{{Cite news|title = Iran's Ethnic Azeris And The Language Question|url = http://www.rferl.org/content/Irans_Ethnic_Azeris_And_The_Language_Question/2103609.html|newspaper = RadioFreeEurope/RadioLiberty|date =19. 07. 2010-07-19|access-date accessdate=24. 01. 2016-01-24|first = Abbas|last = Djavadi}}</ref><ref>{{Cite web|title = AZERBAIJAN viii. Azeri Turkish – Encyclopaedia Iranica|url = http://www.iranicaonline.org/articles/azerbaijan-viii|website = www.iranicaonline.org|access-date accessdate=24. 01. 2016-01-24|last = electricpulp.com}}</ref> Поред тога, говорници овог језика живе у [[Турска|Турској]], [[Ирак]]у, [[Грузија|Грузији]], [[Јерменија|Јерменији]], областима [[Русија|Русије]] на Кавказу и у дијаспори (највише [[Немачка]]). Азерски језик је близак сродник [[Турски језик|турског језика]]. Развио се у [[18. век|18. веку]].

Северни азерски и јужни азерски се у знатној мери разликују у погледу [[phonology|фонологије]], [[lexicon|речника]], [[morphology (linguistics)|морфологије]], [[syntax|синтаксе]], и [[loanwords|позајмљеница]].<ref>{{Cite news|url=https://www.ethnologue.com/language/azj|title=Azerbaijani, North|work=Ethnologue|access-dateaccessdate=2018-10-27. 10. 2018|language=en|quote=Significant differences from South Azerbaijani [azb] in phonology, lexicon, morphology, syntax, and loanwords. A member of macrolanguage Azerbaijani}}</ref> -{ISO 639-3}- групише ова два језика као „макројезик”.<ref>[https://www.ethnologue.com/language/aze Ethnologue], [https://iso639-3.sil.org/code/aze ISO 639-3]</ref> Северни азерски има званичан статус у [[Republic of Azerbaijan|Републици Азербејџан]] и [[Дагестан]]у ([[Federal subjects of Russia|федералним субјектима]] [[Русија|Русије]]) док јужни азерски нема званични статус у у [[Azerbaijan (Iran)|Ирану]], где већина Азербејџанаца живи. Он се исто тако говори азербејџанским заједницама [[Georgia (country)|Грузије]] и [[Turkey|Турске]] и у дијаспорним заједницама, првенствено у Европи и Северној Америци.

Северни азерски и јужни азерски су припадници [[Oghuz languages|огуске]] гране [[Туркијски језици|туркијских језика]]. Северни азерски (који се говори у Републици Азербејџан и Русији) је базиран на [[Shirvan|ширванском]] дијалекту, а јужни азерски (који се говори у Ирану) је базиран на [[Tabriz|табризком]] дијалекту, и блиско је сродан са [[Turkish language|турским]], [[Qashqai language|кашкајским]], [[Gagauz language|гагаушким]], [[Turkmen language|туркменским]] и [[Crimean Tatar language|кримскотатарским]] језиком, са којима је у различитим мерама [[mutual intelligibility|међусобно разумљив]].<ref name=innerAsia>{{citeCite book|last=Sinor|first=Denis|title=Inner Asia. History-Civilization-Languages. A syllabus|year=1969|publisher=Bloomington|isbnid=ISBN 0-87750-081-9|pages=71–9671-96|url=https://books.google.com/books?id=vn-xZ3O1G-cC&pg=PA71#v=onepage&q&f=false}}</ref>

{{reflist|group=note30em}}

{{reflist|30em}}

{{refbegin|30em}}