Павел Јозеф Шафарик — разлика између измена

| име = Павел Јозеф Шафарик

| институција =

| студенти =

| познат_по =

| награде =

| напомене =

'''Павел Јозеф Шафарик''',<ref name="ПС">{{cite web|url=http://ivoandric.no/biblioteka/Istorija/Pavel%20Jozef%20Safarik%20-%20Poreklo%20Slovena.pdf|title=О пореклу Словена по Лоренцу Суровјецком|last=Шафарик|first=Павел Јозеф|publisher=Архив Војводине, Нови Сад; Словенски институт, Нови Сад|date=|accessdate=19. 2. 2019 |deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20181008214408/http://ivoandric.no/biblioteka/Istorija/Pavel%20Jozef%20Safarik%20-%20Poreklo%20Slovena.pdf|archivedate=8. 10. 2018.|df=dmy-all}}</ref> такође по новијем '''Павол Јозеф Шафарик'''<ref name="ВС"> Významní Slovaci v dejinách Kulpína S. Boldocký, T. Radovanov, V. Valentik, Kulpin 2009.''</ref>, у Србији познат као '''Павле Јосиф Шафарик'''<ref name="ЕН">'' [[Народна енциклопедија]], Ст. Станојевић, Загреб, 1925—1929.''</ref>; ({{јез-свк|Pavel Jozef Šafárik}}; [[Кобељарово]], [[13. мај]] [[1795]]. — [[Праг]], [[26. јун]] [[1861]].) је био словачки и чешки [[писац]], [[историја|историчар]], етнограф, филолог и лингвиста [[Словачка|словачког]] порекла. Оснивач је [[Славистика|славистике]] као научне дисциплине (поред [[Јозеф Добровски|Ј. Добровског]] и [[Јернеј Копитар |Ј. Копитара]]) и један од првих слависта.<ref>{{cite web|url=http://www.svevlad.org.rs/srbistika/tir_safarik.html|title=Шафарикова класификација словенских језика|last=Тир|first=Михал|publisher=Свевлад|date=|accessdate=19. 2. 2019.|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190217084945/http://www.svevlad.org.rs/srbistika/tir_safarik.html|archivedate=7. 3. 2012.|df=dmy-all}}</ref>

[[1815]]. године, после једногодишњег педагошког рада наставио је, по жељи свога оца, школовање на [[Универзитет Фридрих Шилер|Универзитету у Јени]], где је студирао теологију.

[[FileДатотека:Pavel Jozef Šafárik bust.jpg|thumb|Биста Шафарика у [[Кулпин]]у]]

Шафарик је по доласку у Нови Сад, међу Србе донео европски дух и словенско братство. Повезао се са тадашњом српском интелигенијом, покренуо многа културна питања и успоставио свесловенске везе. Био је познаник архимандрита шишатовачког [[Лукијан Мушицки|Лукијана Мушицког]], [[Јован Хаџић|Јована Хаџића]], [[Платон Атанацковић|Платона Атанацковића]], [[Георгије Магарашевић|Георгија Магарашевића]] и других. Функцију директора [[Гимназија Јован Јовановић Змај (Нови Сад)|Српске велике православне гимназије]] П. Ј. Шафарик је преузео после свечаног говора, који је одржао на латинском језику. У говору је изнео историју гимназије, говорио је о професорима и њиховим дужностима а затим о својим педагошким погледима на концепцију школе. Упознао је присутне са предлогом реформи, које је планирао да спроведе.

Нови директор је оставио на [[Срби|Србе]] врло повољан утисак. У гимназији, у којој су осим њега сви професори били Срби, је на функцији директора провео пуних пет година.<ref name="ШК " /> Као директор имао је јако амбициозне планове. Његова концепција се састојала у стварању гимназије према класичним [[Грчка|грчким]] узорима. Одмах по доласку на дужност направио је мање измене у програму, и увео и проширио предмете у вези са цртањем и сликањем. Иницирао је и прикупљање књига за будућу библиотеку гимназије. Приликом инаугурације рекао је да ће сам да предаје математику (алгебру и геометрију), физику, логику, реторику, поезију, стилистику. Предавао је и језике: латински и немачки а касније, по ступању на снагу [[Мађаризација|мађаризаторских закона]], и мађарски језик као наставни предмет.

Током прве две године боравка у Новом Саду становао је код богатог грађанина Сервицког. Године [[1821]]. Шафарик је замољен од стране Тоше Стратимировића (1778—1832), синовца митрополита карловачког [[Стефан Стратимировић|Стефана Стратимировића]], велепоседника из породице Стратимировић из [[Кулпин]]а, покровитеља словачке културе, да преузме бригу о образовању његовог сина Милоша. У породици Стратимировић била је традиција да се за образовање и васпитање синова, ангажују приватни учитељи из редова образованих људи, углавном [[Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести у Србији|Словака евангелика]]. У знак захвалности, добио је на располагање део куће у [[Нови Сад|Новом Саду]], где је становао а за храну се бринула послуга, коју су плаћали његови станодавци. Шафарик је Милошу држао часове у граду, али је посећивао и имање Стратимировића у [[Кулпин]]у, и ту радио на својим научним делима.<ref name="ВС" />

Дана [[17. јун]]а [[1822]]. године се оженио 19-годишњом Јулијом Амбрози. Рођена је у Великој Кикинди [[19. новембар|19. новембра]] [[1803]]. године а њени родитељи су били пореклом из [[Словачка|Словачке]]. Како наводе његови биографи, Шафарикова супруга је била јако интелигентна и темпераментна особа, а говорила је и четири словенска језика: [[Словачки језик|словачки]], [[Српски језик|српски]], [[Чешки језик|чешки]] и [[Руски језик|руски]], те је своме супругу много помагала у раду.

Млади, рано преминули "први српски драмски писац" [[Стеван Н. Стефановић]] (1806-18281806—1828) из Новог Сада је написао ''Оду Др Павлу Шафарику''. Иста је објављена тек 1841. године у ''Бачкој Вили''. Талентовани Стефановић се захвалио свом професору и у име свих професорових познавалаца и поштовалаца Срба.<ref>"Српски народ", Београд 1943. године</ref>

* -{''Slovanské starožitnosti''}-, (Праг, 1837) – "Словенске старине", његово животно дело, прва већа књига о словенској историји и књижевности, где је објаснио да су Словени староседелачки народ у Европи, попут осталих европских народа. Овде описује порекло и историјске околности насељавања Словена на основу обимног изворног материјала. Дело је имало велики одјек и утицај на рецепцију Словена у свету. Хтео је да напише и други део о култури Словена, али није успео.

* Мала енциклопедија Просвета, 4. издање, Просвета, Београд, 1986,. ISBN 86-07-00495-6,. ISBN 86-07-00498-0