Секуларни хуманизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Happy_Human_black.svg|десно|мини|150px150п| "Срећно људско биће", међународни симбол секуларног хуманизма]]
 
'''Секуларни хуманизам''' је [[светоназор|животна филозофија]] која истиче [[разум]], [[етика|етику]], [[правда|правду]], [[натурализам (филозофија)|филозофски натурализам]], при чему критикује религијске [[Догма|догме]], [[натприродно]], [[Псеудонаука|псеудонауку]] и [[сујеверје]]/[[предрасуде]] као темеље [[морал]]а и доношења одлука.<ref> Edwords, Fred (1989). "What Is Humanism?". American Humanist Association. Secular Humanism is an outgrowth of eighteenth century enlightenment rationalism and nineteenth century freethought... A decidedly anti-theistic version of secular humanism, however, is developed by Adolf Grünbaum, 'In Defense of Secular Humanism' (1995), in his Collected Works (edited by Thomas Kupka), vol. I, New York: Oxford University Press 2013, ch. 6 (pp. 115–48)</ref><ref> Compact Oxford English dictionary. Oxford University Press. 2007. humanism n. 1 a rationalistic system of thought attaching prime importance to human rather than divine or supernatural matters.</ref><ref> "Definitions of humanism (subsection)". Institute for Humanist Studies. </ref><ref> See Mouat, Kit (1972) An Introduction to Secular Humanism. Haywards Heath: Charles Clarke Ltd. Also, The Freethinker began to use the phrase "secular humanist monthly" on its front page masthead.</ref><ref> Holyoake, G. J. (1896). The Origin and Nature of Secularism. London: Watts & Co., p. 50.</ref><ref> Howard B. Radest. 1969. Toward Common Ground: The Story of the Ethical Societies in the United States. New York: Fredrick Unger Publishing Co.</ref><ref> Walter, Nicolas (1997). Humanism: what's in the word? London: RPA/BHA/Secular Society Ltd, p. 43.</ref><ref>Wilson, Edwin H. (1995). The Genesis of a Humanist Manifesto. Amherst, NY</ref> Заступа да су људска бића способна да буду етична и морална без [[Религија|религије]] и [[бог|божанства]], те афирмише способност и одговорност људских бића да воде смислене и етичне животе. Само делимично се разликује од [[Хуманизам|ренесансног хуманизма]].
 
Израз "секуларни хуманизам" се почео користити у 20. веку како би се разликовао од религијског хуманизма. Заснива се на просветитељском принципу слободе појединца, који указује на еманципацију појединца од традиционалних контрола од стране породице, религије и државе, све више оснажујући свакога од нас да уреди услове свог живота. Као што и сам назив сугерише, секуларни хуманисти се залажу за [[секуларизам]], односно одвојеност религија и религијских заједница од јавног живота, простора и институција. Неки секуларни хуманисти, пак, одбацују тај назив те уместо тога користе израз '''''Хуманизам''''' са великим Х.
 
Ова филозофија је информисана од стране [[наука|науке]], инспирисана [[уметност|уметношћу]] и мотивисана саосећањем. Потврђујући достојанство сваког људског бића, подржава максимизацију индивидуалне слободе и могућност њене сагласности са друштвеном и планетарном одговорношћу. Не претпоставља да су људи урођено зли или урођено добри, нити представља људе као супериорне у односу на природу. Уместо тога, хуманистичка животна филозофија наглашава одговорност човечанства и етичке последице људских одлука.
Ред 14:
* последични [[етика|етички систем]]
 
== Натуралистичка филозофија ==
 
==Натуралистичка филозофија==
 
Секуларни хуманизам је заснован на [[натурализам (филозофија)|натуралистичкој филозофији]]. Сматра да је природа (свет свакодневног физичког искуства) и њени закони и силе једино и све што постоји, и да је поуздано знање најбоље добити када истражујемо природу и њене законе и силе, користећи научну методу. Натурализам тврди да натприродни ентитети попут [[Бог|божанства]] и [[Дух (приказа)|духова]] не постоје и упозорава на то да је знање стечено без усмеравања на природни свет и без непристрасног посматрања од стране више посматрача и истраживача непоуздано. Сматра да природни закони и силе одређују структуру и понашање универзума, те да промене у свакој фази универзума су производ ових закона и сила.
 
== Научно тумачење универзума ==
 
Секуларни хуманизам тумачи универзум ослањајући се на методе које користи [[наука]]. Секуларни хуманисти себе виде као нестворена бића која су настала кроз [[еволуција|еволуцију]], те која поседују јединствене атрибуте самосвести и моралне агенције.
 
== Последични етички систем ==
 
Секуларни хуманисти сматрају да је етика последична, те да се процењује на основу резултата. Ово је у супротности са такозваном командном етиком, у којој се исправно и погрешно унапред дефинише и приписују божанском ауторитету. Секуларни хуманисти теже да развију и побољшају своје етичке принципе испитивањем резултата које остварују у реалним животима.
Линија 29 ⟶ 28:
== Принципи секуларног хуманизма ==
 
[[Датотека:HumanismSymbol.svg|thumb|150px150п|десно|«Срећно људско биће»]]
Већина секуларних хуманиста свој поглед на свет тумачи кроз следеће принципе:
 
* '''Потреба да се тестирају веровања''' – Уверење да догме, идеологије и традиције, биле оне религијске, политичке или друштвене, морају бити испитане и тестиране од стране сваког појединца, а не једноставно прихваћене на основу вере.
* '''Разум, докази, научни метод''' – Приврженост коришћењу критичког размишљања, чињеничним доказима и научним методама истраживања уместо вере и мистицизма, када је у питању тражење решења за људске проблеме и одговора на важна људска питања.
Линија 40 ⟶ 38:
* '''Изградња бољег света''' – Уверење да се уз помоћ разума, отворене размене идеја, добре воље и толеранције може постићи напредак у стварању бољег света за нас и нашу децу.
 
== Секуларни хуманизам у свету ==
 
Међународна хуманистичка и етичка заједница (IHEU) је светска унија више од сто [[хуманизам|хуманистичких]], [[рационализам|рационалистичких]] и [[ирелигиозност|нерелигиозних]] организација у више од 40 земаља. "Срећан човек" се сматра универзално препознатим симболом за оне који себе називају хуманистима. Хуманистичка удружења грађана се налазе у свим деловима света. Процењује се да је постоји од четири до пет милиона људи широм света који себе сматрају хуманистима.<ref> Norman, Richard (2004). On Humanism. New York: Routledge. ISBN {{page|year=|isbn=9780415305228|pages=}}.</ref><ref>Esptein, Greg M. (2010). Good Without God: What a Billion Nonreligious People Do Believe. New York: HarperCollins. ISBN {{page|year=|isbn=978-0-06-167011-4|pages=}}.</ref><ref> Jones, Dwight (2009). Essays in the Philosophy of Humanism. </ref>
 
"Хуманизам је [[демократија|демократски]] и етички животни став који потврђује да људска бића имају право и одговорност да дају смисао и облик њиховим властитим животима. Залаже се за изградњу хуманијег друштва кроз етику засновану на људским и другим природним вредностима у духу разума и слободног истраживања кроз људске способности. Није теистички, и не прихвата натприродне погледе на стварност."<ref> "IHEU's Bylaws". International Humanist and Ethical Union.</ref>
* Међународна хуманистичка и етичка заједница
 
== Види такође ==
 
* [[Хуманизам]]
* [[Атеизам]]
Линија 57 ⟶ 54:
* [[Ирелигиозност]]
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist}}
 
 
{{ирелигиозност}}