Секуларни хуманизам — разлика између измена

[[Датотека:Happy_Human_black.svg|десно|мини|150px150п| "Срећно људско биће", међународни симбол секуларног хуманизма]]

'''Секуларни хуманизам''' је [[светоназор|животна филозофија]] која истиче [[разум]], [[етика|етику]], [[правда|правду]], [[натурализам (филозофија)|филозофски натурализам]], при чему критикује религијске [[Догма|догме]], [[натприродно]], [[Псеудонаука|псеудонауку]] и [[сујеверје]]/[[предрасуде]] као темеље [[морал]]а и доношења одлука.<ref> Edwords, Fred (1989). "What Is Humanism?". American Humanist Association. Secular Humanism is an outgrowth of eighteenth century enlightenment rationalism and nineteenth century freethought... A decidedly anti-theistic version of secular humanism, however, is developed by Adolf Grünbaum, 'In Defense of Secular Humanism' (1995), in his Collected Works (edited by Thomas Kupka), vol. I, New York: Oxford University Press 2013, ch. 6 (pp. 115–48)</ref><ref> Compact Oxford English dictionary. Oxford University Press. 2007. humanism n. 1 a rationalistic system of thought attaching prime importance to human rather than divine or supernatural matters.</ref><ref> "Definitions of humanism (subsection)". Institute for Humanist Studies. </ref><ref> See Mouat, Kit (1972) An Introduction to Secular Humanism. Haywards Heath: Charles Clarke Ltd. Also, The Freethinker began to use the phrase "secular humanist monthly" on its front page masthead.</ref><ref> Holyoake, G. J. (1896). The Origin and Nature of Secularism. London: Watts & Co., p. 50.</ref><ref> Howard B. Radest. 1969. Toward Common Ground: The Story of the Ethical Societies in the United States. New York: Fredrick Unger Publishing Co.</ref><ref> Walter, Nicolas (1997). Humanism: what's in the word? London: RPA/BHA/Secular Society Ltd, p. 43.</ref><ref>Wilson, Edwin H. (1995). The Genesis of a Humanist Manifesto. Amherst, NY</ref> Заступа да су људска бића способна да буду етична и морална без [[Религија|религије]] и [[бог|божанства]], те афирмише способност и одговорност људских бића да воде смислене и етичне животе. Само делимично се разликује од [[Хуманизам|ренесансног хуманизма]].

Израз "секуларни хуманизам" се почео користити у 20. веку како би се разликовао од религијског хуманизма. Заснива се на просветитељском принципу слободе појединца, који указује на еманципацију појединца од традиционалних контрола од стране породице, религије и државе, све више оснажујући свакога од нас да уреди услове свог живота. Као што и сам назив сугерише, секуларни хуманисти се залажу за [[секуларизам]], односно одвојеност религија и религијских заједница од јавног живота, простора и институција. Неки секуларни хуманисти, пак, одбацују тај назив те уместо тога користе израз '''''Хуманизам''''' са великим Х.

== Научно тумачење универзума ==

== Последични етички систем ==

[[Датотека:HumanismSymbol.svg|thumb|150px150п|десно|«Срећно људско биће»]]

== Секуларни хуманизам у свету ==

Међународна хуманистичка и етичка заједница (IHEU) је светска унија више од сто [[хуманизам|хуманистичких]], [[рационализам|рационалистичких]] и [[ирелигиозност|нерелигиозних]] организација у више од 40 земаља. "Срећан човек" се сматра универзално препознатим симболом за оне који себе називају хуманистима. Хуманистичка удружења грађана се налазе у свим деловима света. Процењује се да је постоји од четири до пет милиона људи широм света који себе сматрају хуманистима.<ref> Norman, Richard (2004). On Humanism. New York: Routledge. ISBN {{page|year=|isbn=9780415305228|pages=}}.</ref><ref>Esptein, Greg M. (2010). Good Without God: What a Billion Nonreligious People Do Believe. New York: HarperCollins. ISBN {{page|year=|isbn=978-0-06-167011-4|pages=}}.</ref><ref> Jones, Dwight (2009). Essays in the Philosophy of Humanism. </ref>

–* Међународна хуманистичка и етичка заједница

== ИзвориРеференце ==