Ционизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 87:
: ''„Понуда се састоји у аутономној колонизацији Источне Африке (Уганда) тј. са јеврејском администрацијом и локалном владом, на челу са високим јеврејским функционерима, који ће, наравно, бити подређени енглеској врховној контроли. Имајући у виду положај јудејства и хитност изналажења пута да се тај положај поправи, сматрао сам обавезним да затражим дозволу Енглеза да ову понуду пренесем Конгресу. Сматрам да Конгрес треба да прихвати ову понуду. Ова понуда нам је учињена на начин који омогућава да поправимо положај нашег народа и олакшамо његову несрећу, не одричући се при томе великих принципа нашег покрета. Истина, Уганда није Цион, и то не може никада бити. То је само замена која поприма национални и политички карактер. Ми још не можемо дати знак нашем народу да крене у Палестину и то нећемо учинити. Афрички предлог је само мера, чији је циљ да се ублажи трагична ситуација и да се спасе од уништења разбацана стабла јеврејског народа због неизвесности садашњих филантропских акција.”''<ref>[http://www.elmundosefarad.eu/wiki/wiki/index.php?title=Plan_Uganda Plan Uganda], Maj 2008. godine, pristup 24. decembar 2009.</ref>
 
Иако се о овоме говорило и пре овог конгреса, ова могућност је изазвала велике поделе унутар покрета. На челу противника овог плана је био и Хаим Вајцман, касније два пута председник ''Светске ционистичке организације'', који је рекао: ''Ако су британска влада и народ оно што ја мислим, онда ће нам понудити нешто боље.'' ИсточноеуропскиИсточноевропски јевреји су били против и слања комисије у [[Уганда|Уганду]] која би испитала околности. Ипак пришло се гласању којим је за слање комисије било 295, против 177 и уздржаних 132 посланика.
 
Након овог конгреса, дошло је до јасне поделе на ''ционистичке ционисте'', који су се искључиво залагали за државу у [[Палестина (регион)|Палестини]] и ''територијалне ционисте'' који су пристајали на стварање државе било где у свету. Противници Херцла му све више почињу замерати, посебно на дипломатским активностима без сагласности конгреса и на наводној изјави у [[Санкт Петербург]]у којом је руске јевреје назвао ''атеистима и револуционарима.'' ''Територијалисти'' су оптуживани да подржавају [[Културолошка асимилација|асимилацију]], да су им ближи филантропи попут Ротшилда, занемарују колонизацију [[Палестина (регион)|Палестине]] итд. Наредне године, приликом Херцлове посете [[Рим]]у, Папа не даје подршку ционистичким настојањима речима: ''Јевреји нису признали нашег Господа, ми не можемо признати Јевреје.'' Нешто касније Херцл умире у 45. години живота.