Википедија

Фриман Дајсон — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
слика
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ciscenje mrtvih referenci; козметичке измене
Ред 31:
[[Хенри Поенкаре награда]] {{small|(2012)}}|напомене=Узори - Ричард Фејнман<ref name=wired20140331 /><ref>[http://www.sns.ias.edu/dyson/ FREEMAN DYSON | School of Natural Sciences]</ref>, Абрам Самолович Безикович<ref>{{cite web|last=Dyson|first=Freeman|title=Influences|url=http://www.webofstories.com/play/4332?o=MS}}</ref>|супружник=Верена Хубер Дајсон {{small|(1950-1958)}}<ref name="spouseobit">{{cite web |url=http://molesfarewelltributes.com/tribute/details/1427/Verena-Huber-Dyson/obituary.html |title=Obituary of Verena Huber-Dyson |date=12 March 2016 |website=Moles Farewell Tributes |access-date=3 December 2017}}</ref>
Има Јунг {{small|(1958)}}|деца=Естер Дајсон, Џорџ Дајсон, Дороти Дајсон, Миа Дајсон, Ребека Дајсон, Емили Дајсон|веб-сајт=http://www.sns.ias.edu/dyson|поље=[[Физика]], [[математика]]}}
Фриман Џон Дајсон ( рођен 15. децембра 1923. године) је британско - амерички [[физичар]] и [[математичар]]. Бавио се [[Квантном електродинамиком|квантном електродинамиком]], [[Физиком чврстог стања|физиком чврстог стања]], [[астрономијом]] и [[Нуклеарним инжењерством|нуклеарним инжењерством]].<ref>{{Cite web|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/740688.stm|title=BBC News {{!}} SCI/TECH {{!}} Scientist wins $1m religion prize|website=news.bbc.co.uk|access-date=2019-03-17}}</ref> Теоретисао је неколико појмова који носе његово име, као што су [[Дајсонова трансформација]], [[Дајсоново дрво,]] [[Дајсонове серије]] и [[Дајсонова сфера]].
 
Професор је у [[Институту за напредне студије]] у [[Универзитет Принстон|Принстону]], посетиоц [[Колеџа Ралстон]]<ref>{{Cite web|url=https://www.ralston.ac/|title=Ralston College|website=Ralston College|language=en-US|access-date=2019-03-17}}</ref>, и члан Одбора спонзора [[Билтена атомских научника]].<ref>{{Cite web|url=https://thebulletin.org/about-us/board-of-sponsors-2/|title=Board of Sponsors|website=Bulletin of the Atomic Scientists|language=en-US|access-date=2019-03-17}}</ref>
Ред 38:
 
=== Рани живот ===
Рођен је 15. децембра 1923. године у [[Кровторн|Кровторну]]у, у [[Беркшир|Беркширу]]у. Фриман Дајсон је био син енглеског композитора [[Џорџ Дајсон|Џорџа Дајсона]], који је касније био номинован за витеза. Његова мајка дипломирала је права, а након Дајсоновог рођења, радила је као социјални радник.<ref>{{Cite web|url=http://www.wildriverreview.com/columns/quark-park/the-scientist-as-rebel/|website=www.wildriverreview.com|access-date=2019-03-15}}</ref> Иако до почетка 20. века није било познато да су у сродству, Дајсон се од малена угледао на астронома [[Френк Дајсон|Френка Вотстона Дајсона]], чија је прихваћеност утицала на његову заинтересованост за науку.<ref>{{Cite book|title=Од Ероса до Гаие|last=Дајсон|first=Фриман|publisher=|year=1992|isbn=|location=|pages=}}</ref> Већ са 5 година, рачунао је број атома у Сунцу.<ref>Највеће мистерије хладног рата: Америчка интерпланетарна свемирска летелица (пројекат Орион) (видео) - BBC 4</ref> Као дете, интересовали су га велики бројеви и Сунчев систем, и на њега је снажно утицала књига [[Men of mathematics]] коју је написао [[Ерик Темпл Бел]].<ref>{{Cite news|url=https://www.wired.com/2014/03/quanta-freeman-dyson-qa/|title=At 90, Freeman Dyson Ponders His Next Challenge|last=Lin|first=Thomas|date=2014-03-31. 3. 2014|work=Wired|access-date=2019-03-16|issn=1059-1028}}</ref> Политички, Дајсон је говорио да је био одгајан као социјалиста.<ref>{{Citation|title=Book sources|url=https://en.wikipedia.org/wiki/Special:BookSources/978-0-822-35823-7|accessdate=2019-03-16|language=en}}</ref>
 
Од 1936. до 1941. године, Дајсон је био ученик на [[Винчестер колеџ|Винчестер колеџу]]у, где је његов отац дириговао оркестром. Са 17 година, студирао је математику са [[Годфри Харолд Харди|Г.Х.Хардијем]] на [[Тринити колеџ|Тринити колеџу]]у, у [[Универзитет у Кембриџу|Кембриџу]] (где је добио стипендију са 15 година) а са 19 година му је био додељен ратни посао на Одељењу за [[Операциона истраживања|операциона истраживања]] (ОРС) под [[Бомбардер Краљевског ваздухопловства|командом Бомбардера Краљевског ваздухопловства]],<ref>{{Cite web|url=https://www.technologyreview.com/s/406789/a-failure-of-intelligence/|title=A Failure of Intelligence|last=Dyson|first=Freeman|website=MIT Technology Review|language=en|access-date=2019-03-16}}</ref> где је развио аналитичке методе за помоћ Краљевском ваздухопловсву у бомбардовању Немачке за време [[Други светски рат|Другог светског рата.]]<ref>{{Cite web|url=https://www.technologyreview.com/s/406789/a-failure-of-intelligence/|title=A Failure of Intelligence|last=Dyson|first=Freeman|website=MIT Technology Review|language=en|access-date=2019-03-16}}</ref> После рата, Дајсон је поново био примљен на Тринити колеџ у Кембриџу, где је дипломирао на математици<ref>{{Cite web|url=http://www.sns.ias.edu/dyson/|title=FREEMAN DYSON {{!}} School of Natural Sciences|website=www.sns.ias.edu|access-date=2019-03-16}}</ref>. Од 1946. до 1949. године, радио је на Тринити колеџу као [[Скрадник|сарадник]], заузимајући просторије одмах испод филозофа [[Лудвиг Витгенштајн|Лудвига Витгенштајна]], који је дао оставку 1947. године.<ref>{{Cite news|url=https://www.nybooks.com/articles/2012/11/08/what-can-you-really-know/|title=What Can You Really Know?|last=Dyson|first=Freeman|date=2012-8. 11-08. 2012|access-date=2019-03-16|language=en|issn=0028-7504}}</ref> Године 1947. Дајсон је објавио два рада о [[Теорија бројева|теорији бројева]].<ref>"The Approximation to Algebraic Numbers by Rationals," Acta Mathematica (Uppsala), 89, 1947, pp. 225–240.</ref><ref>"On Simultaneous Diophantine Approximations," Proceedings of the London Mathematical Society, Series 2, 49, 1947, pp. 409–420.</ref> Пријатељи и колеге описивали су га као стидљивог човека који ретко скреће пажњу на себе, другачијег, са обичајем да контрира, што су његови пријатељи сматрали пријатним и освежавајућим, док су супарници били огорчени тиме. " Имам осећај када се формира консензус, као лед на језеру, да ће Дајсон дати све од себе да одломи део леда", рекао је [[Стивен Вајнберг]] о њему. Дајсонов пријатељ, неуролог, рекао је "Омиљена Фриманова реч о креативности и бављењу науком је субверзивност. Веровао је да је битно не само бити ортодоксан, већ субверзиван, и такав је био цео свој живот.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2009/03/29/magazine/29Dyson-t.html|title=The Civil Heretic - Freeman Dyson - Profile|last=Dawidoff|first=Nicholas|date=2009-03-25. 3. 2009|work=The New York Times|access-date=2019-03-16|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> "
 
== Достигнућа ==
 
=== Биотехнологија и генетски инжињеринг ===
''Моја књига [[Сунце, геном и Интернет]] (1999) даје визију зелене техологије обогаћених села широм света и заустављања миграција из села у велике градове. Три компоненте ове визије су кључне: сунце као извор енергије где је она неопходна, геном који укључује биљке које могу светлосну енергију да конвертују у хемијско гориво ефикасно и јефтино и Интернет који би омогућио превазилажење интелектуалне и екоомске изолације руралих насеља. Са све три компоненте на једном месту, свако село у Африци би могло да осећа благодети цивилизације.''<ref>{{Cite news|url=https://www.nybooks.com/articles/2007/07/19/our-biotech-future/|title=Our Biotech Future|last=Dyson|first=Freeman|date=2007-07-19. 7. 2007|access-date=2019-03-17|language=en|issn=0028-7504}}</ref>
 
Дајсон радосно признаје да су и његове способости прорицања заслужне, али да је "боље погрешити него бити нејасан".<ref>{{Cite book|title=The Sun, the Genome, and the Internet|last=Dyson|first=F. J.|publisher=|year=1999|isbn=|location=|pages=}}</ref>
Ред 52:
 
=== ''Порекло живота'' ===
Дајсон заступа концепт дуалног порекла: прво су формиране ћелије, потом ензими и, на крају, много касније, гени. Ово је први пут објављено од стране [[Александар Опарин|Александра Опарина]].<ref>{{Cite book|title=The Origin of Life|last=Oparin|first=A. I.|publisher=Moscow Worker publisher|year=1924|isbn=|location=Russia|pages=}}</ref> [[Џ. Б. С. Халдејн]] је независно развио сличну теорију.<ref>{{Cite book|title=The Origin of Life|last=Haldane|first=J.B.S.|publisher=The Rationalist Annual|year=1929|isbn=|location=|pages=}}</ref> Дајсон је упростио проблем говорећи да се живот развијао у две фазе, временски веома раздвојене. Он сматра да је веома мало вероватно да су се гени развили одједном, током једног процеса, због биохемије. Данашње ћелије садрже [[аденозин-трифосфат]], АТП, и [[Adenozin-monofosfat|аденозин-5`-монофосфат]], АМП, који подсећају један на другог, али имају у потпуности другачије функције. АТП преноси енергију унутар ћелије, док је АМП гео рибонуклеинске киселине и генетског апарата. Дајсон претпоставља да су у примитивним ћелијама, које садрже АТП и АМП, РНК и репликација настале случајно због велике сличности АМП и РНК. Он претпоставља да је АМП добијан када молекул АТП изгуби две фосфатне групе, а једна ћелија је негде подлегла [[Ајген|Ајгеновом]]овом експерименту и произвела РНК.
 
Нажалост, не постоје директни докази за концепт дуалног порекла, због тога што једном када се ген развије, он у потпуности потисне претходно присутне форме живота. У далекој прошлости, ћелије су вероватно биле велике капљице воде, које су заједно држале само силе површинског напона, у колима се дешавају хемијске реакције и препуне ензима, као и примитивни облик репликације. Када би капљица течности постале исувише велике, поделиле би се на два дела. Бројни сложени молекули настајали су у њима и вероватноћа да се гени развију у њима била је много већа него у пребиотском окружењу.<ref>{{Cite book|title=Origins of Life|last=Dyson|first=Freeman|publisher=Cambridge University Press|year=1999|isbn=|location=|pages=}}</ref>
Ред 58:
 
=== '''Дајсонова сфера''' ===
''Главни чланак: [[Дајсонова сфера]]''<blockquote>Треба очекивати, да ће неколико хиљада година од почетка индустријског развоја, свака интелигентна врста настањивати вештачку биосферу која ће потпуно окруживати њихову матичну звезду.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/19981207065016/http://www.omnimag.com/archives/interviews/dyson.html|title=INTERVIEW: Freeman Dyson (October 1978)|date=1998-7. 12-07. 1998|website=web.archive.org|access-date=2019-03-17}}</ref></blockquote>1960. Дајсон је написао чланак за часопис "[[Science (časopis)|Science]]", под насловом "Потрага за вештачким инфрацрвеним зрачењем звезда"<ref>{{Cite journal|last=Dyson|first=Freeman J.|date=3. 6. 1960-06-03|title=Search for Artificial Stellar Sources of Infrared Radiation|url=http://science.sciencemag.org/content/131/3414/1667|journal=Science|language=en|volume=131|issue=3414|pages=1667–1668|doi=10.1126/science.131.3414.1667|issn=0036-8075|pmid=17780673}}</ref>. Ту је поставио теорију по којој би технолошки напредна цивилизација [[Ванземаљац|ванземаљаца]] потпуно окружила матичну звезду вештачким омотачем у циљу прикупљања што веће количине енергије. У овом процесу Дајсонова сфера би исијавала велику количину инфрацрвеног зрачења. Тако би једна од метода [[SETI|потраге за ванземаљцима]] била потрага за великим објектима који исијавају [[Инфрацрвена светлост|инфрацрвено зрачење]] [[Електромагнетски спектар|електромагнетног спектра]].
 
Дајсон је замишљао овакву структуру као облак [[Свемирска станица|свемирских станица]] величине [[Астероид|астероида]], иако је писци [[Научна фантастика|научне фантастике]] радије замишљају као чврсту структуру. Било како било таква структура се често назива [[Дајсонова сфера]] иако је он користио израз оклоп. Дајсон каже да је у чланку користио израз вештачка биосфера у значењу станишта, а не облика. Концепт оклопа који прикупља енергију поставио је неколико деценија раније [[Олаф Стејплдон]] у свом роману “[[Звездотворац]]” из 1937. године за шта му је Дајсон јавно одао признање.<ref>{{Cite web|url=https://www.perimeterinstitute.ca/videos/living-through-four-revolutions|title=Living Through Four Revolutions {{!}} Perimeter Institute|website=www.perimeterinstitute.ca|access-date=2019-03-17}}</ref><ref>Dyson, Freeman J. (1979). ''Disturbing the Universe''. Basic Books. <nowiki>ISBN 978-0-465-01677-8</nowiki> p. 211, "Some science fiction writers have wrongly given me the credit of inventing the artificial biosphere. In fact, I took the idea from Olaf Stapledon, one of their own colleagues"</ref>
Ред 68:
 
=== Свемирске колоније ===
''На основу историјских истраживања трошкова путовања брода Мејфлауер и емиграције Мормона у Јуту која сам до сада одрадио, мислим да би било могуће отићи у свемир са много мањим трошковима. Циљани трошкови били би од 40 000 долара по особи и они би у реалној монетарној вредности могли да се пореде са колонизацијом Америке. Уколико се то не би свело на овакав ниво, онда ми то не би било ни интересантно јер у том случају одлазак у свемир био би луксуз који би само владе могле да приуште себи. <ref>{{Citation|title=Category:CS1 maint: Unfit url|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Category:CS1_maint:_Unfit_url&oldid=732584798|date=1. 8. 2016-08-01|accessdate=2019-03-12|language=en}}</ref>''
 
Дајсона интересује одлазак у свемир још од детињства, нарочито након читања научнофантастичне класике Олафа Стејплдона [[„Творац Звезда“]]. У младости он је радио за [[Џенерал Атомикс]] на [[Пројект Орион|Ориону]]  свемирској летелици нуклеарног погона. Надао се да ће Пројекат Орион довести човека на Марс до 1965. године, а на Сатурн до 1970. Био је незадовољан дуже од четврт века начином на који је влада руководила путовање у свемир.
 
''Проблем је наравно у чињеници да немају права на неуспех. Правила игре су та да не ризикујеш, јер ако не успеш онда ће вероватно цео програм бити избрисан.''<ref>{{Citation|title=Category:CS1 maint: Unfit url|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Category:CS1_maint:_Unfit_url&oldid=732584798|date=1. 8. 2016-08-01|accessdate=2019-03-12|language=en}}</ref>
 
Он се и даље нада да постоји јефтино путовање у свемир, али га разочарава то што чека да приватници развију нешто ново и јефтино.
Ред 100:
 
=== Квантна физика и прости бројеви ===
Дајсон и [[Хју Монтгомери]], заједно су открили занимљиву повезаност квантне физике и [[Монтговеријева претпоставка о нулама Зета функције|Монтговеријеве претпоставке о нулама Зета функције]]. Прости бројеви 2, 3, 5, 7, 11, 13, 17, 19... описани су [[Риманова зета-функција|Римановом Зета функцијом]]. Дајсон је пре тога описао квантну физику базирану на низовима насумичних бројева.Монтгомери и Дајсон су открили да су сопствене вредности ових матрица расподељене у складу са Монтгомеријевом претпоставком о нетривијалним нулама Зета функције.<ref>{{Cite journal|last=Dyson|first=Freeman J.|date=1962-1. 11-01. 1962|title=A Brownian-Motion Model for the Eigenvalues of a Random Matrix|url=http://adsabs.harvard.edu/abs/1962JMP.....3.1191D|journal=Journal of Mathematical Physics|volume=3|pages=1191–1198|doi=10.1063/1.1703862|issn=1527-2427}}</ref> [[Ендру Одлички]] је потврдио претпоставку помоћу компјутера, користећи [[Одличко-Шонагов алгоритам]] да израчуна вишеструке нуле. Дајсон је препознао ову повезаност захваљујући питању о теорији бројева, које му је Монтгомери једном поставио. Дајсон је објавио резултате 1947. године у теорији бројева, док је његов колега на [[Тринити колеџ|Тринити колеџу]]у, у [[Кембриџ|Кембриџу]]у, успео да разуме Монтгомеријево питање. Да Монтгомери те недеље није посетио Институт за напредне студије, ова веза можда не би била откривена.
 
У природи постоје једнодимензионална, двадимензионална и тридимензионална [[квазикристала]]. Математичари дефинишу [[квазикристал]] као скуп дискретних тачака чија је [[Фуријеова трансформација]] такође представља скуп дискретних тачака. Одличко је извршио обимне прорачуне Фуријеове трансформације нетривијалних нула [[Зета функције]], и дошао је до закључка да оне формирају једнодимензионални квазикристал. То заправо следи из [[Риманове хипотезе]].
Ред 109:
 
=== Климатске променe ===
Дајсон се слаже да антропогено [[Глобално загревање|глобално загревање]] постоји: „један од најважнијих узрока загревања јесте повећање угљен диоксида у атмосфери које је резултат нашег сагоревања фосилних горива као што су нафта, угаљ и природни гас.“<ref>{{Cite web|url=https://www.edge.org/conversation/heretical-thoughts-about-science-and-society|title=HERETICAL THOUGHTS ABOUT SCIENCE AND SOCIETY {{!}} Edge.org|website=www.edge.org|access-date=2019-03-12}}</ref> Међутим он верује да су постојећи модели симулације климатских модела зато што не урачунавају неке важне факторе, и стога резултати имају исувише грешака да ми могли да поуздано предвиде будуће трендове.
 
''Модели решавају једначину динамике флуида и они веома добро одрађују описивање кретања течности у атмосфери и океанима. Лоше описују облаке, прашину, хемијске и биолошке карактеристике поља, фарми и шума. Они не почињу да описују стваран свет у коме живимо...''<ref>{{Cite web|url=https://www.edge.org/conversation/heretical-thoughts-about-science-and-society|title=HERETICAL THOUGHTS ABOUT SCIENCE AND SOCIETY {{!}} Edge.org|website=www.edge.org|access-date=2019-03-12}}</ref>
Ред 117:
''Оно што се догађа у последњих 10 година је све већа неусаглашеност између онога што посматрамо и предвиђамо. Сада је јасно да су модели погрешни али то није било тако јасно пре 10 година.''<ref>{{Cite web|url=https://www.theregister.co.uk/2015/10/11/freeman_dyson_interview/|title=Top boffin Freeman Dyson on climate change, interstellar travel, fusion, and more|last=Andrew Orlowski 11 Oct 2015 at 23:00 tweet_btn()|website=www.theregister.co.uk|language=en|access-date=2019-03-12}}</ref>
 
Он је међу потписницима писма упућеног УН у коме се критикује [[Међувладин Панел о Климатским Променама]]<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160911074152/http://www.epw.senate.gov/public/index.cfm/press-releases-all?ID=d4b5fd23-802a-23ad-4565-3dce4095c360|title=Over 100 Prominent Scientists Warn UN Against 'Futile' Climate Control Efforts - Press Releases - U.S. Senate Committee on Environment and Public Works|date=2016-09-11. 9. 2016|website=web.archive.org|access-date=2019-03-12}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20091217074129/http://tamino.wordpress.com/2007/12/16/wiggles/|title=Wiggles « Open Mind|date=2009-12-17. 12. 2009|website=web.archive.org|access-date=2019-03-12}}</ref> и такође  критикује изопштавање оних научника чији се ставови разликују од опште признатог научног [[Мишљења о климатским променама|мишљења о климатским променама]], тврдећи да је „јеретизам“ у читавој историји био важна снага у вођењу научног напретка. „Јеретици који преиспитују догму су потребни... и ја сам поносан тиме што ме сматрају јеретиком. Свету одувек требају јеретици који би изазивали једноумље које преовлада.“<ref>{{Cite web|url=https://www.edge.org/conversation/heretical-thoughts-about-science-and-society|title=HERETICAL THOUGHTS ABOUT SCIENCE AND SOCIETY {{!}} Edge.org|website=www.edge.org|access-date=2019-03-12}}</ref>
 
Дајсонови погледи на глобално загревање су строго критиковани. Као одговор томе он истиче “моје супротстављање пропаганди глобалног загревања нису везане за техничке чињенице, о којима и не знам много, већ су пре свега упућено против начина на који се ти људи понашају као и на њихову нетолеранцију на многе критике које су им упућене.“<ref>{{Citation|title=Freeman Dyson|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Freeman_Dyson&oldid=885029637|date=2019-02-25. 2. 2019|accessdate=2019-03-12|language=en}}</ref>
 
Године 2008, он је утемељио, сада уобичајену, употребу термина "глобално загревање" као синоним за глобалне антропогене климатске променаме, позивајући се на "мерења која су трансформисала глобално загревање од нејасне теоријске спекулације у прецизну опсевациону науку."<ref>{{Cite news|url=https://www.nybooks.com/articles/2008/06/12/the-question-of-global-warming/|title=The Question of Global Warming|last=Dyson|first=Freeman|date=2008-06-12. 6. 2008|access-date=2019-03-16|language=en|issn=0028-7504}}</ref>
 
Међутим, он је тврдио да политички напори за смањење узрока климатских промена одвлаче пажњу од других глобалних проблема који би требало да имају приоритет:
 
''Не кажем да загревање не изазива проблеме; очигледно изазива и требало би  да покушамо да то схватимо. Кажем да су проблеми преувеличани. Они одвлаче новац и пажњу са  других проблема који су много хитнији и важнији. Сиромаштво, заразне болести, јавно образовање и јавно здравље. Да не спомињемо очување живих бића на копну и у океанима.''<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20060831094244/http://www.umich.edu/news/index.html?DysonWinCom05|title=University of Michigan|date=2006-08-31. 8. 2006|website=web.archive.org|access-date=2019-03-16}}</ref>
 
У чланку дневника Бостон Глобе од 3. децембра 2015. написао је:
Ред 135:
''Добра вест је да је главни ефекат угљен-диоксида ... учинити планету зеленијом, хранивши раст зелених биљака свих врста [и] повећавајући плодност фарми и поља и шума''<ref>{{Cite web|url=https://www.bostonglobe.com/opinion/2015/12/03/freeman-dyson-misunderstandings-questionable-beliefs-mar-paris-climate-talks/vG3oBrbmcZlv2m22DTNjMP/story.html|title=Freeman Dyson: Misunderstandings, questionable beliefs mar Paris climate talks - The Boston Globe|website=BostonGlobe.com|access-date=2019-03-16}}</ref>''.''
 
Откако се 1970-их занимао за климатске студије, Дајсон је сугерисао да се количине [[Угљен-диоксид|угљен-диоксида]] у атмосфери могу контролирати садњом брзорастућих стабала. Он израчунава да би за потпуно уклањање угљеника из атмосфере требало трилион стабала.<ref>{{Cite web|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/0360544277900330?via%3Dihub|title=ScienceDirect|website=www.sciencedirect.com|doi=10.1016/0360-5442(77)90033-0|access-date=2019-03-16}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2009/03/29/magazine/29Dyson-t.html|title=The Civil Heretic - Freeman Dyson - Profile|last=Dawidoff|first=Nicholas|date=2009-03-25. 3. 2009|work=The New York Times|access-date=2019-03-16|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref>
 
У интервјуу из 2014. године, рекао је: ''Уверен сам да не разумемо климу ... Треба ће много напорног рада пре него што се то питање реши.''<ref>{{Cite news|url=https://www.wired.com/2014/03/quanta-freeman-dyson-qa/|title=At 90, Freeman Dyson Ponders His Next Challenge|last=Lin|first=Thomas|date=2014-03-31. 3. 2014|work=Wired|access-date=2019-03-16|issn=1059-1028}}</ref>
 
Члан је академског саветодавног савета [[Фондација за политику глобалног загревања|Фондације за политику глобалног загревања]], истраживачког центра за климатске скептике којим председава [[Најџел Лоусон]].<ref>{{Cite web|url=http://www.thegwpf.org/who-we-are/academic-advisory-council/|title=Academic Advisory Council {{!}} The Global Warming Policy Foundation (GWPF)|website=www.thegwpf.org|access-date=2019-03-16}}</ref>
Ред 145:
* Дајсон је постао члан [[Краљевско друштво|Краљевског друштва]] 1952.
* Додељене су му [[Лоренцова медаља]] 1966, [[Макс Планкова медаља]] 1969 и [[Харвијева награда]] 1977. године.
* Током академске 1984-5 године, одржао је [[Гифордско предавање]] у [[Ејбердин|Ејбердину]]у, што је резултовало објављивањем књиге ''[[Бесконачност у свим правцима]].''
* Дајсон је током 1989. предавао на [[Универзитет Дјук|Дјук универзитету]] као лондонски [[Фриц предавач]]. Исте године, постао је члан Тринити колеџа на Универзитету Кембриџ.
* 1993. године добио је награду [[Енрико Ферми]].
* 2000. године, додељена му је награда [[Темплтон награда|Темплтон]] за напредак у религији.
* 2003. године, додељена му је награда за технологију Телуридског технолошког фестивала, у [[Телурид, Колорадо|Телурид]]<nowiki/>у, [[Колорадо]].
* 2011. године, Дајсон је признат за једног од двадесет [[Стари Викехамисти|Старих Викехамиста]] на прослави ''Ad Portas,'' што је једно од највиших признања које додељује [[Винчестер колеџ]].
* 2018. године, Дајсону је додељена пра награда за председника одељења за науку и хуманост америчког [[Универзитет Бејрут|универзитета Бејрут]].
 
== Књигe ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Фриман_Дајсон”