Ибадизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje dupliranih poziva |
м razne ispravke |
||
Ред 1:
{{Ислам}}
'''Ибадитски покрет''', '''ибадизам''', или '''ибадити''' или '''ибади''' ({{lang-ar|الاباضية}} [''-{al-Ibāḍiyya}-'']), је школа [[Ислам|ислама]] доминантна у [[Оман]]у и [[Занзибар]]у.<ref>[http://www.independent.co.uk/news/world/middle-east/the-vicious-schism-between-sunni-and-shia-has-been-poisoning-islam-for-1400-years--and-its-getting-worse-9139525.html Раскол између сунита и шиита трује ислам већ 1,400 година и постаје све гори]</ref> Ибадити се могу пронаћи и у [[Алжир]]у, [[Тунис]]у, [[Либија|Либији]] и [[Источна Африка|источној Африци]]. За овај покрет се верује да је основан 20 година након смрти муслиманског пророка [[Мухамед]]а, и претходи деноминацији [[сунизам|сунита]] и [[шиизам|шиита]]. Историчари и већина муслимана верују да је овај покрет реформисана секта у оквиру [[Хариџити|хариџита]] односно хариџитске школе;<ref name=val3>{{Cite book| first = Valerie| last = Jon Hoffman| title = The Essentials of Ibadi Islam| location = Syracuse| publisher = Syracuse University Press| year = 2012|isbn=978-0-8156-5084-3|
Иако се Ибадити строго придржавају [[Шеријат|шеријата]], у јавним и приватним стварима описани су као пуританци, карактер њиховог покрета се сматра једним од представника умерености и толеранције према другим религијама и погледима.<ref name=haw201>{{harvnb|Hawley|1995|p=201}}</ref>
Ред 10:
Због њиховог противљења [[Омејадски калифат|Омејадском халифату]], ибадити су покушали оружани устанак започет у региону [[Hidžaz|Хиџаза]] током [[8. век]]а. Халиф [[Марван II]] водио је јаку војску од 4.000 и протерао ибадите прво у [[Мека|Меки]], а затим у [[Сана (град)|Сани]] у [[Јемен]]у, а на крају су их окружили у [[Шибам]]у у западном [[Хадрамаут]]у.<ref name=mcg203/> Проблеми у срцу њихове државе, у [[Сирија|Сирији]], приморало Омејаде да потпишу мировни споразум са ибадитима, а покрету (секти) је дозвољено да задржи заједницу у Шибаму током наредна четири века док су још плаћали порез ибади властима у Оману.<ref name=mcg203/> Након смрти Марвана II, Џабир ибн Зејд одржавао је пријатељство са омејадским генералом Ал-Хаџаџом ибн Јусуфом, који је подржао ибадите као противтежа екстремним хариџитима. Ибн Зејд наредио атентат на једног од Ал-Хаџаџових шпијуна, међутим, и у реакцији на то многи ибадити су били затворени или протерани у Оман.<ref name=val12/>
Током 8. века да ибадити успостављају [[имамат]] у унутрашњем простору Омана. Позиција је била изборна, за разлику од сунитских и шиитских династија где је важило правило наслеђивања.<ref name=haw201/><ref name=carter103>J. R. C. Carter, ''Tribes in Oman''. [[Лондон]]: Peninsular Publishers. {{page| year = 1982|isbn=978-0-907151-02-9|
До [[900]]. године, ибадитски покрет се проширио на [[Синд]], [[Велики Хорасан|Хорасан]], Хадрамаут, Зофар, [[Маскат|Мускат]], на планинама [[Нафуса планине|Нафуса]], и Кешм. До [[1200]]. године, секта је била присутна у [[Ал Андалуз|Ал-Андалусу]], [[Сицилија|Сицилији]], М'заб ([[Алжир]]ска [[Сахара]]), и у западном делу Сахел региона такође.<ref name=haw199/> Последњи ибадити из Шибама протерани су од стране Сулаихидске династије у [[12. век]]у. У [[14. век]]у, историчар [[Ибн Халдун]] се позвао на остатке ибадитског утицаја у Хадрамауту, иако секта у том региону више не постоји данас.<ref>Daniel McLaughlin, ''Yemen''. стр. 204.</ref>
Ред 29:
=== Доктринарне разлике са другим покретима ===
Ибадити имају неколико доктринарних разлика са другим исламским покретима, главне међу њима су:
* Бог се неће показати муслиманима Судњег дана, веровање које деле са шиитима. Сунити верују да ће муслимани видети Бога Судњег Дана.<ref>{{cite web| url = http://qa.sunnipath.com/issue_view.asp?HD=7&ID=6259&CATE=24| title = Seeing God in dreams, waking, and the afterlife.| author
* Ко год уђе пакао ће тамо остати заувек. Ово је у супротности са сунитским уверењем да ће муслимани који улазе пакао живети тамо неко одређено време да прочисте своје грехе, након чега ће ући у рај.
* Куран је створен од Бога у одређеном тренутку; док се сунити држе тога да је Куран реч Божија, како је приказано по страдању Ахмеад ибн Ханбал током михне.
Ред 44:
=== Погледи на судску праксу ===
Фикх или судска пракса ибадита је релативно једноставна. Апсолутна власт се даје Курану и хадису; иновације прихваћени на основу кијаса или аналогног закључивања, су одбачене као новотарије (''-{Bid‘a}-'') од стране ибадита. По овоме се разликују од већине сунита,<ref>Uzi Rabi, ''The Emergence of States''. стр. 21.</ref> али се слажу са већином шиита,<ref>{{Cite book| last = Moaddel| first = Mansoor| title = Islamic Modernism, Nationalism, and Fundamentalism: Episode and Discourse| location = Chicago| publisher = University of Chicago Press| year = 2005|
== Демографија ==
Ред 70:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book|ref=harv| ref = harv| last = Darke| first = Diana| title = Oman: The Bradt Travel Guide| location = Gilford| publisher = Brandt Travel Guides| year = 2010|isbn=978-1-84162-332-0}}
* {{Cite book|ref=harv| ref = harv| last = McLaughlin| first = Daniel| title = Yemen and: The Bradt Travel Guide| location = Gilford|Brandt Travel Guides| year = 2007|isbn=978-1-84162-212-5}}
* {{Cite book|ref=harv| ref = harv| last = Kechichian| first = Joseph A.| title = Oman and the World: The Emergence of an Independent Foreign Policy| title = Santa Monica| publisher = RAND Corporation| year = 1995|isbn=978-0-8330-2332-2|
* {{Cite book|ref=harv| ref = harv| first = Valerie| last = Jon Hoffman| title = The Essentials of Ibadi Islam| location = Syracuse| publisher = Syracuse University Press| year = 2012|isbn=978-0-8156-5084-3|
* {{Cite book
* {{Cite book|ref=harv| ref = harv| last = Adang| first = Camilla| authorlink
* {{Cite book
* {{Cite book|ref=harv| ref = harv| last = Hawley| first = Donald| authorlink
{{refend}}
|