Фриман Дајсон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje dupliranih poziva |
м Поправљене везе: Велика Британија, Тринити колеџ (2); Уклоњена веза: Скрадник користећи Dab solver |
||
Ред 1:
{{Инфокутија Научник|име=Фриман Дајсон|слика=File:Freeman_Dyson_(2005).jpg|опис_слике=Дајсон на семинару фондације Long Now у Сан Франциску, Калифорнија, 2005. год.|датум_рођења=15. Децембар 1923. {{small|(95 год.)}}|место_рођења=[[Кровторн, Беркшир, Енглеска]]|држављанство=[[Уједињено Краљевство|Велика Британија]], [[Сједињене Америчке Државе
|школа=[[Универзитет у Кембриџу]]
▲{{Инфокутија Научник|име=Фриман Дајсон|слика=File:Freeman_Dyson_(2005).jpg|опис_слике=Дајсон на семинару фондације Long Now у Сан Франциску, Калифорнија, 2005. год.|датум_рођења=15. Децембар 1923. {{small|(95 год.)}}|место_рођења=[[Кровторн, Беркшир, Енглеска]]|држављанство=[[Велика Британија]], [[Сједињене Америчке Државе]]|школа=[[Универзитет у Кембриџу]]
[[Универзитет Корнел]]<ref>{{cite web|last=Dyson|first=Freeman|title=Alma Mater|url=http://www.webofstories.com/play/4360?o=MSLong_Now_Foundation#Seminars_About_Long-term_Thinking|publisher=[[Web of Stories]]}}{{Dead link|date=August 2017}}</ref>
|ментор=[[Ханс Бет]]|институција=[[Краљевско ратно ваздухопловство]] Институт за више студије
[[Универзитет у Бирмингему]]
Линија 33 ⟶ 34:
Фриман Џон Дајсон ( рођен 15. децембра 1923. године) је британско - амерички [[физичар]] и [[математичар]]. Бавио се [[квантном електродинамиком]], [[физиком чврстог стања]], [[астрономијом]] и [[нуклеарним инжењерством]].<ref>{{Cite web|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/740688.stm|title=BBC News {{!}} SCI/TECH {{!}} Scientist wins $1m religion prize|website=news.bbc.co.uk|access-date=2019-03-17}}</ref> Теоретисао је неколико појмова који носе његово име, као што су [[Дајсонова трансформација]], [[Дајсоново дрво,]] [[Дајсонове серије]] и [[Дајсонова сфера]].
Професор је у [[Институту за напредне студије]] у [[Универзитет Принстон|Принстону]], посетиоц [[Колеџа Ралстон]],<ref>{{Cite web|url=https://www.ralston.ac/|title=Ralston College|website=Ralston College|language=en-US|access-date=2019-03-17}}</ref>
== Биографија ==
=== Рани живот ===
Рођен је 15. децембра 1923. године у [[Кровторн]]у, у [[Беркшир]]у. Фриман Дајсон је био син енглеског композитора [[Џорџ Дајсон|Џорџа Дајсона]], који је касније био номинован за витеза. Његова мајка дипломирала је права, а након Дајсоновог рођења, радила је као социјални радник.<ref>{{Cite web|url=http://www.wildriverreview.com/columns/quark-park/the-scientist-as-rebel/|website=www.wildriverreview.com|access-date=2019-03-15}}</ref> Иако до почетка 20. века није било познато да су у сродству, Дајсон се од малена угледао на астронома [[Френк Дајсон|Френка Вотстона Дајсона]], чија је прихваћеност утицала на његову заинтересованост за науку.<ref>{{Cite book|title=Од Ероса до Гаие|last=Дајсон|first=Фриман|publisher=|year=1992|id=|location=|pages=}}</ref> Већ са 5 година, рачунао је број атома у Сунцу.<ref>Највеће мистерије хладног рата: Америчка интерпланетарна свемирска летелица (пројекат Орион) (видео) - BBC 4</ref> Као дете, интересовали су га велики бројеви и Сунчев систем, и на њега је снажно утицала књига [[Men of mathematics]] коју је написао [[Ерик Темпл Бел]].<ref name="wired1">{{Cite news|url=https://www.wired.com/2014/03/quanta-freeman-dyson-qa/|title=At 90, Freeman Dyson Ponders His Next Challenge|last=Lin|first=Thomas|date=31. 3. 2014|work=Wired|access-date=2019-03-16|issn=1059-1028}}</ref> Политички, Дајсон је говорио да је био одгајан као социјалиста.<ref>{{Citation|title=Book sources|url=https://en.wikipedia.org/wiki/Special:BookSources/978-0-822-35823-7|accessdate=2019-03-16|language=en}}</ref>
Од 1936. до 1941. године, Дајсон је био ученик на [[Винчестер колеџ]]у, где је његов отац дириговао оркестром. Са 17 година, студирао је математику са [[Годфри Харолд Харди|Г.Х.Хардијем]] на [[Тринити колеџ (Кембриџ)|Тринити колеџ]]у, у [[Универзитет у Кембриџу|Кембриџу]] (где је добио стипендију са 15 година) а са 19 година му је био додељен ратни посао на Одељењу за [[операциона истраживања]] (ОРС) под [[Бомбардер Краљевског ваздухопловства|командом Бомбардера Краљевског ваздухопловства]],<ref name="dyson1">{{Cite web|url=https://www.technologyreview.com/s/406789/a-failure-of-intelligence/|title=A Failure of Intelligence|last=Dyson|first=Freeman|website=MIT Technology Review|language=en|access-date=2019-03-16}}</ref> где је развио аналитичке методе за помоћ Краљевском ваздухопловсву у бомбардовању Немачке за време [[Други светски рат|Другог светског рата.]]<ref
== Достигнућа ==
Линија 58 ⟶ 59:
=== '''Дајсонова сфера''' ===
''Главни чланак: [[Дајсонова сфера]]''<blockquote>Треба очекивати, да ће неколико хиљада година од почетка индустријског развоја, свака интелигентна врста настањивати вештачку биосферу која ће потпуно окруживати њихову матичну звезду.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/19981207065016/http://www.omnimag.com/archives/interviews/dyson.html|title=INTERVIEW: Freeman Dyson (October 1978)|date=7. 12. 1998|website=web.archive.org|access-date=2019-03-17}}</ref></blockquote>1960. Дајсон је написао чланак за часопис "[[Science (časopis)|Science]]", под насловом "Потрага за вештачким инфрацрвеним зрачењем звезда".<ref>{{Cite journal|last=Dyson|first=Freeman J.|date=3. 6. 1960|title=Search for Artificial Stellar Sources of Infrared Radiation|url=http://science.sciencemag.org/content/131/3414/1667|journal=Science|language=en|volume=131|issue=3414|doi=10.1126/science.131.3414.1667|issn=0036-8075|pmid=17780673|pages=1667–1668}}</ref>
Дајсон је замишљао овакву структуру као облак [[Свемирска станица|свемирских станица]] величине [[Астероид|астероида]], иако је писци [[Научна фантастика|научне фантастике]] радије замишљају као чврсту структуру. Било како било таква структура се често назива [[Дајсонова сфера]] иако је он користио израз оклоп. Дајсон каже да је у чланку користио израз вештачка биосфера у значењу станишта, а не облика. Концепт оклопа који прикупља енергију поставио је неколико деценија раније [[Олаф Стејплдон]] у свом роману “[[Звездотворац]]” из 1937. године за шта му је Дајсон јавно одао признање.<ref>{{Cite web|url=https://www.perimeterinstitute.ca/videos/living-through-four-revolutions|title=Living Through Four Revolutions {{!}} Perimeter Institute|website=www.perimeterinstitute.ca|access-date=2019-03-17}}</ref><ref>Dyson, Freeman J. (1979). ''Disturbing the Universe''. Basic Books. <nowiki>ISBN 978-0-465-01677-8</nowiki> p. 211, "Some science fiction writers have wrongly given me the credit of inventing the artificial biosphere. In fact, I took the idea from Olaf Stapledon, one of their own colleagues"</ref>
Линија 68 ⟶ 69:
=== Свемирске колоније ===
''На основу историјских истраживања трошкова путовања брода Мејфлауер и емиграције Мормона у Јуту која сам до сада одрадио, мислим да би било могуће отићи у свемир са много мањим трошковима. Циљани трошкови били би од 40 000 долара по особи и они би у реалној монетарној вредности могли да се пореде са колонизацијом Америке. Уколико се то не би свело на овакав ниво, онда ми то не би било ни интересантно јер у том случају одлазак у свемир био би луксуз који би само владе могле да приуште себи. <ref name="wikipedia1">{{Citation|title=Category:CS1 maint: Unfit url|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Category:CS1_maint:_Unfit_url&oldid=732584798|date=1. 8. 2016|accessdate=2019-03-12|language=en}}</ref>''
Дајсона интересује одлазак у свемир још од детињства, нарочито након читања научнофантастичне класике Олафа Стејплдона [[„Творац Звезда“]]. У младости он је радио за [[Џенерал Атомикс]] на [[Пројект Орион|Ориону]] свемирској летелици нуклеарног погона. Надао се да ће Пројекат Орион довести човека на Марс до 1965. године, а на Сатурн до 1970. Био је незадовољан дуже од четврт века начином на који је влада руководила путовање у свемир.
''Проблем је наравно у чињеници да немају права на неуспех. Правила игре су та да не ризикујеш, јер ако не успеш онда ће вероватно цео програм бити избрисан.''<ref
Он се и даље нада да постоји јефтино путовање у свемир, али га разочарава то што чека да приватници развију нешто ново и јефтино.
Линија 100 ⟶ 101:
=== Квантна физика и прости бројеви ===
Дајсон и [[Хју Монтгомери]], заједно су открили занимљиву повезаност квантне физике и [[Монтговеријева претпоставка о нулама Зета функције|Монтговеријеве претпоставке о нулама Зета функције]]. Прости бројеви 2, 3, 5, 7, 11, 13, 17, 19... описани су [[Риманова зета-функција|Римановом Зета функцијом]]. Дајсон је пре тога описао квантну физику базирану на низовима насумичних бројева.Монтгомери и Дајсон су открили да су сопствене вредности ових матрица расподељене у складу са Монтгомеријевом претпоставком о нетривијалним нулама Зета функције.<ref>{{Cite journal|last=Dyson|first=Freeman J.|date=1. 11. 1962|title=A Brownian-Motion Model for the Eigenvalues of a Random Matrix|url=http://adsabs.harvard.edu/abs/1962JMP.....3.1191D|journal=Journal of Mathematical Physics|volume=3|doi=10.1063/1.1703862|issn=1527-2427|pages=1191–1198}}</ref> [[Ендру Одлички]] је потврдио претпоставку помоћу компјутера, користећи [[Одличко-Шонагов алгоритам]] да израчуна вишеструке нуле. Дајсон је препознао ову повезаност захваљујући питању о теорији бројева, које му је Монтгомери једном поставио. Дајсон је објавио резултате 1947. године у теорији бројева, док је његов колега на [[Тринити колеџ (Кембриџ)|Тринити колеџ]]у, у [[Кембриџ]]у, успео да разуме Монтгомеријево питање. Да Монтгомери те недеље није посетио Институт за напредне студије, ова веза можда не би била откривена.
У природи постоје једнодимензионална, двадимензионална и тридимензионална [[квазикристала]]. Математичари дефинишу [[квазикристал]] као скуп дискретних тачака чија је [[Фуријеова трансформација]] такође представља скуп дискретних тачака. Одличко је извршио обимне прорачуне Фуријеове трансформације нетривијалних нула [[Зета функције]], и дошао је до закључка да оне формирају једнодимензионални квазикристал. То заправо следи из [[Риманове хипотезе]].
Линија 109 ⟶ 110:
=== Климатске променe ===
Дајсон се слаже да антропогено [[глобално загревање]] постоји: „један од најважнијих узрока загревања јесте повећање угљен диоксида у атмосфери које је резултат нашег сагоревања фосилних горива као што су нафта, угаљ и природни гас.“<ref name="autogenerated1">{{Cite web|url=https://www.edge.org/conversation/heretical-thoughts-about-science-and-society|title=HERETICAL THOUGHTS ABOUT SCIENCE AND SOCIETY {{!}} Edge.org|website=www.edge.org|access-date=2019-03-12}}</ref> Међутим он верује да су постојећи модели симулације климатских модела зато што не урачунавају неке важне факторе, и стога резултати имају исувише грешака да ми могли да поуздано предвиде будуће трендове.
''Модели решавају једначину динамике флуида и они веома добро одрађују описивање кретања течности у атмосфери и океанима. Лоше описују облаке, прашину, хемијске и биолошке карактеристике поља, фарми и шума. Они не почињу да описују стваран свет у коме живимо...''<ref
И, 2009. године:
Линија 117 ⟶ 118:
''Оно што се догађа у последњих 10 година је све већа неусаглашеност између онога што посматрамо и предвиђамо. Сада је јасно да су модели погрешни али то није било тако јасно пре 10 година.''<ref>{{Cite web|url=https://www.theregister.co.uk/2015/10/11/freeman_dyson_interview/|title=Top boffin Freeman Dyson on climate change, interstellar travel, fusion, and more|last=Andrew Orlowski 11 Oct 2015 at 23:00 tweet_btn()|website=www.theregister.co.uk|language=en|access-date=2019-03-12}}</ref>
Он је међу потписницима писма упућеног УН у коме се критикује [[Међувладин Панел о Климатским Променама]]<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160911074152/http://www.epw.senate.gov/public/index.cfm/press-releases-all?ID=d4b5fd23-802a-23ad-4565-3dce4095c360|title=Over 100 Prominent Scientists Warn UN Against 'Futile' Climate Control Efforts - Press Releases - U.S. Senate Committee on Environment and Public Works|date=11. 9. 2016|website=web.archive.org|access-date=2019-03-12}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20091217074129/http://tamino.wordpress.com/2007/12/16/wiggles/|title=Wiggles « Open Mind|date=17. 12. 2009|website=web.archive.org|access-date=2019-03-12}}</ref> и такође критикује изопштавање оних научника чији се ставови разликују од опште признатог научног [[мишљења о климатским променама]], тврдећи да је „јеретизам“ у читавој историји био важна снага у вођењу научног напретка. „Јеретици који преиспитују догму су потребни... и ја сам поносан тиме што ме сматрају јеретиком. Свету одувек требају јеретици који би изазивали једноумље које преовлада.“<ref
Дајсонови погледи на глобално загревање су строго критиковани. Као одговор томе он истиче “моје супротстављање пропаганди глобалног загревања нису везане за техничке чињенице, о којима и не знам много, већ су пре свега упућено против начина на који се ти људи понашају као и на њихову нетолеранцију на многе критике које су им упућене.“<ref>{{Citation|title=Freeman Dyson|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Freeman_Dyson&oldid=885029637|date=25. 2. 2019|accessdate=2019-03-12|language=en}}</ref>
Линија 135 ⟶ 136:
''Добра вест је да је главни ефекат угљен-диоксида ... учинити планету зеленијом, хранивши раст зелених биљака свих врста [и] повећавајући плодност фарми и поља и шума''<ref>{{Cite web|url=https://www.bostonglobe.com/opinion/2015/12/03/freeman-dyson-misunderstandings-questionable-beliefs-mar-paris-climate-talks/vG3oBrbmcZlv2m22DTNjMP/story.html|title=Freeman Dyson: Misunderstandings, questionable beliefs mar Paris climate talks - The Boston Globe|website=BostonGlobe.com|access-date=2019-03-16}}</ref>''.''
Откако се 1970-их занимао за климатске студије, Дајсон је сугерисао да се количине [[Угљен-диоксид|угљен-диоксида]] у атмосфери могу контролирати садњом брзорастућих стабала. Он израчунава да би за потпуно уклањање угљеника из атмосфере требало трилион стабала.<ref>{{Cite web|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/0360544277900330?via%3Dihub|title=ScienceDirect|website=www.sciencedirect.com|doi=10.1016/0360-5442(77)90033-0|access-date=2019-03-16}}</ref><ref
У интервјуу из 2014. године, рекао је: ''Уверен сам да не разумемо климу ... Треба ће много напорног рада пре него што се то питање реши.''<ref
Члан је академског саветодавног савета [[Фондација за политику глобалног загревања|Фондације за политику глобалног загревања]], истраживачког центра за климатске скептике којим председава [[Најџел Лоусон]].<ref>{{Cite web|url=http://www.thegwpf.org/who-we-are/academic-advisory-council/|title=Academic Advisory Council {{!}} The Global Warming Policy Foundation (GWPF)|website=www.thegwpf.org|access-date=2019-03-16}}</ref>
Линија 204 ⟶ 205:
== Референце ==
{{reflist|colwidth=30em}}
| |||