Жозеф Мари Жакар — разлика између измена

| слика = A la mémoire de J.M. Jacquard.jpg

'''Жозеф Мари Жакар''' ({{jez-fr|Joseph-Marie Jacquard}}, 7. јул [[1752]] — 7. август [[1834]])<ref>{{cite web |title=Dogodilo se na dan 7. jul/srpanj |url=https://www.nadanasnjidan.net/nadan/7.7/dogadjaj/11470 |website=Na današnji dan |accessdate=24. 3. 2019}}</ref> је био [[француска|француски]] проналазач. Године [[1801]]. јавно је приказао свој аутоматски [[Разбој за ткање|разбој]] са револуционарним технолошким елементима.<ref name="Milošević">{{cite web|last=Milošević |first=Divna |title=Žozef Mari Žakar |url=http://arhiva.unilib.rs/unilib/repozitorijum/ostalo/2.0/zh/Zakar.pdf |website=ARHIVA SAJTOVA UNIVERZITETSKE BIBLIOTEKE |publisher=Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" |accessdate=22. 3. 2019}}</ref> Овај његов проналазак проглашен је 1806. јавним добром, а Жакар је награђен доживотном пензијом и специјалним повластицама. Његове [[бушене картице]] адаптирао је [[Чарлс Бебиџ]], искористивши их за своју [[аналитичка машина|аналитичку машину]]. Технологија [[Жакаров разбој|Жакаровог разбоја]] била је основа потоњег, модерног аутоматског разбоја и претеча савременог [[рачунар]]а.<ref name="уџбеник">{{citeCite book |title=Информатика : Скрипта за први разред гимназије |page=4 |url=http://www.devetagimnazija.edu.rs/kontent/stranicy/informatika/PrviRazred_DeoPrvi.pdf |accessdate=24. 3. 2019|pages=4}}</ref>

Жозеф Мари Шарлсово презиме је било „Жакар”. У генерацији његовог деде, неколико грана Шарлсове породице је живело у Лионском предграђу Кузон о Мон д'Ор (на северној страни Лиона, дуж реке [[Саона|Саоне]]). Да би разликовале разне гране, заједница им је дала надимке; Жозефова грана се називала „Жакар” Шарлс. Стога је Жозефов деда био Вартоломеј Шарлс звани Жакар.<ref>Delve, Janet. "Joseph Marie Jacquard: Inventor of the Jacquard Loom," ''[[IEEE]] Annals of the History of Computing'', vol. 29, no. 4, pp. 98–102 (October–December 2007); see p. 98.</ref><ref>Huchard, Jean. "Entre la engender rt la reality: La faille DE Joseph Marie Charles dit Jacquard" [Between legend and reality: The family of Joseph Marie Charles known as Jacquard], part 1, ''Bulletin Municipal Official ed la Villa DE Lyon''.</ref>

Жозеф Мари Жакар рођен је 1752. године у Лиону у Француској. Његов отац је био [[ткач]] и оставио му је у наследство два [[Разбој (ткање)|ткачка разбоја]] са којима је Жозеф започео сопствени посао. У послу није био успешан, наводно зато што је већ 1790. почео да ради на усавршавању разбоја,<ref name="Krstev">{{cite web |last1last=Krstev |first1first=Cvetana |title=Automatizacija proizvodnje |url=http://poincare.matf.bg.ac.rs/~cvetana/Istorijat/automati/automati.html |website=Zvanični sajt |publisher=Matematički fakultet : Univerzitet u Beogradu |accessdate=24. 3. 2019}}</ref> у жељи да да олакша дуготрајан, досадан и понављајући посао ткача.<ref name="Milošević" />

Жакаров ткачки разбој је користио бушене картице за контролу операција. Овај разбој је имао програм који се састојао од низа бушених металних картица којим се управљало радом разбоја.<ref name="Automatske mašine">{{cite web |title=Automatske mašine |url=https://informatikaprvirazred.wordpress.com/2013/11/27/istorijat-razvoja-racunara_automatske-masine/ |website=Informatika za Prvi Razred Gimnazije |publisher=Gimnazija "Svetozar Marković" Niš |accessdate=24. 3. 2019}}</ref> Игле су упадале у рупе на картици, а различите комбинације убушења креирале су различите шаре и дезене истканог материјала, чиме је квалитет и дизајн тканина драматично побољшан.<ref name="Krstev" /> Најједноставније понављајуће шаре могле су да стану на једну картицу док су оне сложеније захтевале читав шпил.<ref name="Milošević" /> На основу распореда отвора на картицама ткачки разбој је бирао боје које треба користити на одређеним местима. Када су се картице повезивале у траку разбој је могао да тка шару која ће се понављати.<ref name="VIRTUALNI ČAS">{{cite web |title=Mehanička era |url=https://sites.google.com/site/virtualnicas/home/kroz-istoriju/mehanicka-era |website=VIRTUALNI ČAS |accessdate=24. 3. 2019}}</ref>

Енглески математичар Чарлс Бебиџ је крајем 19. века радио на пројектовању такозване аналитичке машине, која би била програмирана помоћу бушених картица (какве су се користиле код савремених рачунара све до осамдесетих година двадесетог20. века). Његова сарадница [[Ада Бајрон Кинг]], ћерка [[Лорд Бајрон|Лорда Бајрона]] и грофица од Лавлејса, дала је спецификације програма за аналитичку машину. Она је дала је експлицитан опис [[Алгоритам|алгоритма]] за израчунавање [[Бернулијеви бројеви|Бернулијевих бројева]] и тако постала први [[програмер]] у историји. Тај рад штампан је 1843. и наравно потписан [[иницијали|иницијалима]]ма А. Л. Л. јер је било неприкладно да се жена њеног друштвеног статуса бави било каквим послом, па тако и математиком. Ада је аналитичку машину описала следећим речима: „''Аналитичка машина тка алгебарске узорке баш као што Жакаров разбој тка цвеће и лишће''”.<ref name="Galaksija">{{cite journal |last1last=Petković |first1first=Miodrag |title=GROFIČIN DUH U RAČUNARIMA |journal=Galaksija Nova |url=http://galaksijanova.rs/groficin-duh-u-racunarima/?script=lat |accessdate=24. 3. 2019}}</ref>

Жакаров разбој био је инспирација и [[Херман Холерит|Херману Холериту]], који је на сличном принципу бушених картица конструисао машину помођу које је успешно обављен табеларни приказ пописа становништа у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким ДржавамаСАД]] 1890. године.<ref>{{cite web |title=Herman Holerit |url=https://b612.rs/2018/02/19/herman-holerit/ |website=Istorija računarstva |publisher=B612 |accessdate=24. 3. 2019}}</ref>

{{refbegin|30em}}

* {{citeCite book | ref = RAZY harv| last = RazyEssinger | first = C. James | title = ÉtudeJacquard's analytiqueWeb: desHow petitsa modèlesHand-Loom deLed métiersto exposésthe auBirth muséeof desthe tissusInformation Age | year = 19132004 | publisher = MuséeOxford historiqueUniversity des tissusPress | location = Lyon, FranceOxford}}

* {{cite book

|title=Jacquard|first=Alphonse |last=de Lamartine