Палата Реуниона (Београд) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
"Reuniona" Palace 0386.jpg
dopuna uvodnog dela и унос извора
Ред 27:
''Riunione Adriatica di Sicurtà'' — Палата тршћанског Јадранског осигуравајућег друштва — Палата „Реуниона“ — Палата „Истра“.
== Немена ==
Палата „Реуниона”, првобитно је (између два светска рата) била намењена угоститељству, становању, канцеларијском пословању, култури и забави (позориште, биоскоп „Уранија“ и сала за игранке).<ref>Шћекић, М. 1985 Тргови Београда, Годишњак града Београда (Београд) XXXII: стр 199–208 и 202–204</ref>Вукотић, М. 2011 Урбанистички развој Београда у ХХ веку, докторска
дисертација, Филозофски факултет, Универзитет у Београду.стр. 190–192, 354–356, 502–506.</ref>
 
По завршетку Другог светског рата друштвене промене спроведене у СФР Југославији – национализација, укидање приватног власништва, колективизација – утицале су и на статус палате „Реунионе“ (која је преименоване у палату „Истра“). Године 1954. извршена је адаптација позоришне сале за потребе дечјег позоришта „Бошко Буха“, а већина некадашњих станова данас је адаптирана у канцеларије, а на мансарди у атељее.<ref>Милашиновић Марић, Д. 2002 Водич кроз модерну архитектуру Београда, Београд: Друштво архитеката.</ref>
Линија 33 ⟶ 34:
== Положај ==
Палата „Реуниона се налази на углу [[Обилићев венац (Београд)|Обилићевог венца]] и [[Чика Љубина (Београд)|Чика-Љубине улице]], где безмало један век, доминира северозападним ободом најпознатијег београдског Трага Републике, коме је по многим атрибутима, као иновативни урбани феномен, осавременила визуелни идентитет на потеза између Трга Републике и [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез Михаилове]] улице, почетка Чика-Љубине улице и Дунавске падине.<ref>Кадијевић, А. 2013
Марги ни репер старог градског језгра Београда: палата „Реуниона“ на Тргу Републике, у: Стара градска језгра и историјске урбане целине: проблеми и могућности очувања и управљања (зборник радова, ур. С. Димитријевић Марковић), Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда, 300–313.</ref><ref>Аћимовић, Д. 1999 Трг Републике – анализа развоја једног значајног простора, Архитектура и урбанизам (Београд) 6: 67–80.</ref>
== Статус грађевине ==
Како је од њене изградње 1931. године, до данашњих дана, Палата Реунион... {{цитат|важила за грађевину нејасног визуелног и ауторског идентитета, пратиле су јер бројне резолутно негативне оцене њене урбанистичке улоге, и она је до данас маргинализована...{{цитат|тако да се '''не налази''' у систему заштите културних споменика Београда, јер није проглашена као посебно културно добро на општини Стари град од изузетног или великог значаја, нити је сврстана у споменике културе, а ни међу дела која уживају статус претходне заштите, него се...њен значај као култирног добра...своди на сегмент Кнез Михаилове улице као шире просторне културно-историјске целине од изузетног значаја.<ref name="1." >Александар Кадијевић, О архитектури броградске Палате Реуниона, Зборник Музеја примењених уметности Београд, 9/2013.</ref>|}}
 
== Историја ==
Одлуку о изградњи палате, односно пословно — стамбене зграде донело је Јадранско осигуравајуће друштво, сациљемса циљем да и у Београду изгради палату истоветну мадридској испостави друштва,<ref>Историјски архив Мадрида, AVM 20-451, f. 8.</ref> како би Београд као престоницу Краљевине Југославије ''покушала да прикључи унификујућим прото-глобалистичким процесима, смишљеним са идејом да се избришу архитектонске разлике између пословно-трговачких четврти широм Европе али и свата.'' Гардњом овакве палата инвеститор је био заинтересован, не само за велику зараду, већ и за брз повраћај средстава уложених у претенциознеизградњу грандиозног објекте, ''што му је после неколико година и полазило за руком, ослањајући се на устаљене, а не на иновативне градитељске методе.<ref name="1." />''
 
Палата „Реуниона” грађена је, по пројекту архитекте Ивана Белића (1887 — 1968) у периоду од 5. септембра 1929. до 10. априла 1931. године. Ово архитектонско дело Ивана Белића, комеубрзо сепо изградњи у архитектонским круговима оспораваБеограда овои делошире постало је оспоравано, по тврдњама да они није аутор грађевине, ''на основу тешко проверљивих усмених сведочанства о распрострањеним махинацијама у међуратној архитектури Београда, о чему недостају чврсти материјални докази''.<ref name="1." />
 
Белић је концептом „Реунионе“ ''покушао са увођењем западног модела мултифункционалне угаоне грађевине, као симбола тржишног капитализма, којом се динамизује и декларативно демократизује градски живот.<ref name="1." />''