Палата Реуниона (Београд) — разлика између измена

Палата „Реуниона”, првобитно је (између два светска рата) била намењена угоститељству, становању, канцеларијском пословању, култури и забави (позориште, биоскоп „Уранија“ и сала за игранке).<ref>Шћекић, М. 1985 Тргови Београда, Годишњак града Београда (Београд) XXXII: стр 199–208 и 202–204</ref>Вукотић, М. 2011 Урбанистички развој Београда у ХХ веку, докторска

Марги ни репер старог градског језгра Београда: палата „Реуниона“ на Тргу Републике, у: Стара градска језгра и историјске урбане целине: проблеми и могућности очувања и управљања (зборник радова, ур. С. Димитријевић Марковић), Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда, 300–313.</ref><ref>Аћимовић, Д. 1999 Трг Републике – анализа развоја једног значајног простора, Архитектура и урбанизам (Београд) 6: 67–80.</ref>

Како је од њене изградње 1931. године, до данашњих дана, Палата Реунион... {{цитат|важила за грађевину нејасног визуелног и ауторског идентитета, пратиле су јер бројне резолутно негативне оцене њене урбанистичке улоге, и она је до данас маргинализована...{{цитат|тако да се '''не налази''' у систему заштите културних споменика Београда, јер није проглашена као посебно културно добро на општини Стари град од изузетног или великог значаја, нити је сврстана у споменике културе, а ни међу дела која уживају статус претходне заштите, него се...њен значај као култирног добра...своди на сегмент Кнез Михаилове улице као шире просторне културно- — историјске целине од изузетног значаја.<ref name="1." >Александар Кадијевић, О архитектури броградске Палате Реуниона, Зборник Музеја примењених уметности Београд, 9/2013.</ref>|}}

Одлуку о изградњи палате, односно пословно — стамбене зграде донело је Јадранско осигуравајуће друштво, сациљемса циљем да и у Београду изгради палату истоветну мадридској испостави друштва,<ref>Историјски архив Мадрида, AVM 20-451, f. 8.</ref> како би Београд као престоницу Краљевине Југославије ''покушала да прикључи унификујућим прото-глобалистичким процесима, смишљеним са идејом да се избришу архитектонске разлике између пословно-трговачких четврти широм Европе али и свата.'' Гардњом овакве палата инвеститор је био заинтересован, не само за велику зараду, већ и за брз повраћај средстава уложених у претенциознеизградњу грандиозног објекте, ''што му је после неколико година и полазило за руком, ослањајући се на устаљене, а не на иновативне градитељске методе.<ref name="1." />''

Палата „Реуниона” грађена је, по пројекту архитекте Ивана Белића (1887 — 1968) у периоду од 5. септембра 1929. до 10. априла 1931. године. Ово архитектонско дело Ивана Белића, комеубрзо сепо изградњи у архитектонским круговима оспораваБеограда овои делошире постало је оспоравано, по тврдњама да они није аутор грађевине, ''на основу тешко проверљивих усмених сведочанства о распрострањеним махинацијама у међуратној архитектури Београда, о чему недостају чврсти материјални докази''.<ref name="1." />