Стаклена башта — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
. |
||
Ред 1:
{{Друго значење|ефекат загревања планете Земље|[[Ефекат стаклене баште]]}}
[[Датотека:Greenhouse.jpeg|мини|250п|Стаклена башта у [[Сент Пол, Минесота|Сент Полу, Минесота]].]]
'''Стаклена башта''' је грађевина где се култивишу биљке.<ref>{{OED|greenhouse}}</ref> Стаклена башта је саграђена од стакла; она се загрева јер сунчево електромагнетно зрачење загрева биљке, земљу и остале ствари унутар грађевине. Ваздух загрејан топлотом са врућих унутрашњих површина се задржава у грађевини уз помоћ крова и зида.
== Принцип стаклене баште ==
Линија 7 ⟶ 8:
Стакло коришћено за стаклене баште ради као селективни медиј преноса за различите спектралне фреквенције, а његов ефекат је да зароби енергију унутар стаклене баште, која загрева и биљке и земљу. Ово отопљава ваздух у близини земље, а ваздух не може да се подигне и оде. Ово може да се демонстрира отварањем малог прозора близу крова стаклене баште: температура знатно опада. Овај принцип је основа аутовентилационог аутоматског система за расхлађивање. Стаклене баште, дакле, раде заробљавајући електромагнетно зрачење и спречавајући [[конвекција|конвекцију]]. Погледајте [[Соларна стаклена башта]] за више техничких дискусија о раду соларних стаклених башти.
== Историја ==
[[File:Bachman greenhouse.jpg|thumb|250п|[[Cucumber|Краставци]] који су досегли до плафона у стакленој башти у [[Ричфилд (Минесота)|Ричфилду у Минесоти]], у којој се узгајао широк асортиман култура за продају у [[Минеаполис]]у, {{circa|1910}}]]
[[File:Orangerie du château de Versailles le 11 septembre 2015 - 90.jpg|thumb|250п|лево|[[Orangery|Оранжерија]] у [[Версајски дворац|Версајском дворцу]], [[Француска]] (1684–1686).]]
[[File:Greenhouse New Zealand.JPG|thumb|250п|Пластична ваздушно изолована стаклена башта [[Нови Зеланд|Новом Зеланду]]]]
[[File:Westland s-gravenzande 2.jpg|thumb|250п|лево|Гигантска стаклена башта у [[Холандија|Холандији]]]]
{{рут}}
Идеја о узгоју биљки у еколошки контролисаном окружењу је постојала од [[Ancient Rome|римских]] времена. The Roman emperor [[Tiberius]] ate a [[Armenian cucumber|cucumber-like]]<ref>{{cite journal | doi = 10.1093/aob/mcm242 | volume=100 | issue=7 | title=The Cucurbits of Mediterranean Antiquity: Identification of Taxa from Ancient Images and Descriptions | journal=Annals of Botany | pages=1441–1457 | pmid=17932073 | pmc=2759226 | last1 = Janick | first1 = J | last2 = Paris | first2 = HS | last3 = Parrish | first3 = DC | year=2007}}</ref> vegetable daily. <!--Why?--> The Roman gardeners used artificial methods (similar to the greenhouse system) of growing to have it available for his table every day of the year. Cucumbers were planted in wheeled carts which were put in the sun daily, then taken inside to keep them warm at night. The cucumbers were stored under frames or in cucumber houses glazed with either oiled cloth known as ''specularia'' or with sheets of [[Selenite (mineral)|selenite]] (a.k.a. ''lapis specularis''), according to the description by [[Pliny the Elder]].<ref>Note:
* Pliny the Elder with John Bostock and H. T. Riley, trans., ''Natural History'' (London, England: Henry G. Bohn, 1856), vol. 4, book 19, chapter 23: "Vegetables of a cartilaginous nature – cucumbers. Pepones.", [https://books.google.com/books?id=IUoMAAAAIAAJ&pg=PA156#v=onepage&q&f=false p. 156.]
* The Roman poet [[Martial]] also briefly mentions greenhouses or cold frames in: Martial with Walter C. A. Ker, trans., ''Epigrams'' (London: William Heinemann, 1920), vol. 2, book 8 (VIII ), no. 14 (XIV), [https://archive.org/stream/martialepigrams02martiala#page/12/mode/2up p. 13.]</ref><ref>[http://www.atrium-media.com/rogueclassicism/2004/01/07.html rogue classicism: Roman Greenhouses?] ''Cartilaginum generis extraque terram est cucumis mira voluptate Tiberio principi expetitus Nullo quippe non die contigit ei pensiles eorum hortos promoventibus in solem rotis olitoribus rursusque hibernis diebus intra specularium munimenta revocantibus''</ref>
The first description of a heated greenhouse is from the ''[[Sanga Yorok]]'', a treatise on husbandry compiled by a royal physician of the [[Joseon]] dynasty of Korea during the 1450s, in its chapter on cultivating vegetables during winter. The treatise contains detailed instructions on constructing a greenhouse that is capable of cultivating vegetables, forcing flowers, and ripening fruit within an artificially heated environment, by utilizing ''[[ondol]]'', the traditional Korean underfloor heating system, to maintain heat and humidity; cob walls to insulate heat; and semi-transparent oiled ''[[Korean paper|hanji]]'' windows to permit light penetration for plant growth and provide protection from the outside environment. The [[Annals of the Joseon Dynasty]] confirm that greenhouse-like structures incorporating ''ondol'' were constructed to provide heat for [[mandarin orange]] trees during the winter of 1438.<ref>{{cite journal|last1=Yoon|first1=Sang Jun|last2=Woudstra|first2=Jan|title=Advanced Horticultural Techniques in Korea: The Earliest Documented Greenhouses|journal=Garden History|date=1 January 2007|volume=35|issue=1|pages=68–84|doi=10.2307/25472355|jstor=25472355|accessdate=}}</ref>
== Функција стаклене баште ==
Стаклене баште се често користе за узгајање [[цвет|цвећа]], [[поврће|поврћа]], [[воће|воћа]] и [[Дуван (род)|дуван]]а. [[Бумбар]]и су изабрани [[полинатор]]и за већину [[oprašivanje|опрашивања]] у стакленим баштама, мада се користе и остали типови [[пчела]], као и вештачко опрашивање.
Дуван, поврће и цвеће се гаје у стакленим баштама у касну зиму и рано пролеће, а онда се преносе напоље како време отопљава. Започете биљке су обично доступне [[баштован]]има на [[пијаца]]ма за време преношења (пресађивања).
Стаклене баште су од све већег значаја у снабдевању храном за земље великих географских ширина. Највећи комплекс стаклених башта на свету је у [[Лимингтон (Онтарио)|Лимингтон]]у у [[Онтарио|Онтарију]] (близу најјужније тачке [[Канада|Канаде]]) где око 0.8 -{km}-² [[парадајз]]а расте у потпуности испод стакла.
Линија 30 ⟶ 40:
[[Датотека:Botanicka basta.JPG|250px|мини|десно|Стакленик ботаничке баште Јевремовац у Београду]]
Велика стаклена башта, подигнута у [[Викторијанско доба|викторијанском]] стилу, са централном куполом и два крила, покрива око 550 квм површине и под својим сводом чува преко 1000 различитих [[Тропи|тропских]], [[Суптропска клима|субтропских]] и [[средоземно море|медитеранских]] врста [[Зељаста биљка|зељастих]] и [[дрво|дрвенастих]] биљака, груписаних [[Географија|географски]], по [[континент]]има и [[Екологија|еколошки]]. У јужном крилу и под централном куполом расте раскошан и бујан, биљни свет тропских [[Кишна шума|кишних шума]] у оквиру изложбене поставке Тропи у Београду и разнолики свет водених биљака у оквиру поставке Водене баште.
Богата колекција сукулентних биљака, свет пустиња, песка, камена и сунца, неисмерне лепоте и чудесних метаморфоза расте у северном крилу стаклене баште.<ref>[http://jevremovac.bio.bg.ac.rs/staklena%20basta.htm Стаклена башта ботаничке баште Јевремовац у Београду] {{Wayback|url=http://jevremovac.bio.bg.ac.rs/staklena%20basta.htm |date=20160305170520 }} <small>Приступљено 7. 12. 2015.</small></ref>
== Референце ==▼
{{reflist}}▼
== Види још ==
Линија 43 ⟶ 49:
* [[Ботаничка башта]]
* [[Ботаничка башта Јевремовац]]
▲== Референце ==
▲{{reflist}}
== Литература ==
{{refbegin}}
* [[Francesco Pona]]: ''Il Paradiso de' Fiori overo Lo archetipo de' Giardini'', 1622 Angelo Tamo, Verona (a manual of gardening with use greenhouse for make [[Giardino all'italiana]])
* Cunningham, Anne S. (2000). [https://books.google.com/books?id=c0lUAAAAMAAJ ''Crystal palaces : garden conservatories of the United States'']. Princeton Architectural Press, New York, {{ISBN|1-56898-242-9}}
* {{cite book |title=A History of Greenhouses |last=Muijzenberg |first=Erwin W B van den |date=1980 |publisher=Institute for Agricultural Engineering |location=Wageningen, Netherlands |oclc=7164418}}
* Vleeschouwer, Olivier de (2001). [https://books.google.com/books?id=DIt5QgAACAAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false ''Greenhouses and conservatories'']. Flammarion, Paris, {{ISBN|2-08-010585-X}}
* {{cite book |last1=Woods |first1=May |last2=Warren |first2=Arete Swartz |date=1988 |url=https://books.google.com/books?id=3tMLAQAAMAAJ |title=Glass houses: history of greenhouses, orangeries and conservatories |publisher=Aurum Press |location=London |isbn=978-0-906053-85-0 |oclc=17108422}}
* Valera, D.L.; Belmonte, L.J.; Molina, F.D.; López, A. (2016). [http://www.publicacionescajamar.es/series-tematicas/economia/greenhouse-agriculture-in-almeria-a-comprehensive-techno-economic-analysis/ Greenhouse agriculture in Almería. A comprehensive techno-economic analysis]. Ed. Cajamar Caja Rural. 408pp.
* {{cite web | url=http://www.actahort.org/books/718/718_21.htm | title=Model Applications for Energy Efficient Greenhouses in the Netherlands: Greenhouse Design, Operational Control and Decision Support Systems | publisher=International Society for Horticultural Science | accessdate=October 8, 2012 | author=Bakker, J.C.}} {{Subscription}}
* {{cite web | url=http://www.actahort.org/books/691/691_50.htm | title=Greenhouse Design: Applying CFD for Indonesian Conditions | publisher=International Society for Horticultural Science | accessdate=October 8, 2012 | author=Campen, J.B.}} {{Subscription}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Greenhouses}}
Линија 50 ⟶ 72:
* [https://web.archive.org/web/20060105115942/http://www.primegreenhouse.com/newsarticles/ Чланци и извори о стакленим баштама]
* [http://www.orchidgeeks.com/forum/forumdisplay.php?f=51 Форум стаклених башти]
{{Authority control}}
[[Категорија:Баштенство]]
| |||