Влада Милана Пироћанца — разлика између измена

У преговорима око трговинског питања, [[Аустроугарска|Аустро-Угарска]] се према Србији није понашала као према равноправном преговарачу сматрајући да она има право на повлашћени положај у Србији. Више пута је прекидала преговоре и претила царинским ратом, што би представљало катастрофу за српски извоз. У отпору Аустро-Угарској, Србија је имала подршку једино у удаљеној Британији, те је подршка имала само моралну вредност. Аустроугарска влада поставила је [[Јован Ристић|Ристића]] пред избор: политичка капитулација или царински рат. Ристић је био спреман за економски рат, због чега га је кнез [[Милан Обреновић|Милан]] отпустио. Тиме је завршена ера владавине либерала.

Кнез Милан је након склапања трговачког уговора испитивао могућност за склапањем политичког уговора са Аустро-Угарском. Не зна се тачно ко је покренуо иницијативу за преговоре о склапању [[Тајна конвенција|Тајне конвенције]]. Преговори су отпочели у разговорима Мијатовића са аустријским министром спољних послова [[Хајнрих Хајмерле|Хајнрихом Хајмерлеом]] и начелником [[БењаминБенјамин Калај|Бењамином Калајем]]. Уследила је Миланова посета Бечу током које је он сам, без сарадње са својим министрима, припремио тајну конвенцију. Конвенција је закључена 28. јуна 1881. године. Склопили су је кнез и Мијатовић без знања осталих министара.

Тајном конвенцијом Србија и Аустро-Угарска обавезале су се на узајамно вођење пријатељске политике. Србија мора спречити било какву пропаганду са своје територије против Монархије, Босне, Херцеговине, Новопазарског санџака. Исту обавезу према Србији преузела је и Монархија. Наглашена је заштита [[Династија Обреновићобреновићи|династије Обреновић]] уз прихватање краљевске титуле и утицај на друге силе да ураде исто. Монархија је тражила да Србија без претходног споразума са њом не може закључити никакав политички уговор са било којом државом, нити пустити ниједну страну војску на своју територију. Уговор је важио на 10 година.

Један од најзначајнијих момената Миланове владавине било је проглашење [[Кнежевина Србија|Србије]] [[Краљевина Србија|Краљевином]]. [[ДушанСтефан СилниДушан|Душанова]] царска круна била је нереалан сан свих владара, почев од [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]]. О проглашењу Краљевином током Миланове владавине као кнеза размишљало се три пута: 1872, 1876. и 1878. године. Први пут у време стицања кнежевог пунолетства, а други пут током [[Први српско-турски рат|Првог српско-турског рата]] ([[Делиградски догађај]]). Након Другог српско-турског рата шириле су се гласине да се Србија жели прогласити Краљевином и да је током рата желела да престоница такве државе буде у Скопљу. Ристић је морао да демантује гласине.

Боравећи у Бечу, Берлину и Петрограду, кнез Милан није наишао на отпор на своју идеју о краљевини. Русија и Немачка упућивале су Србију на Аустро-Угарску, мада је Бизмарк мислио да је за проглашење сувише рано. Проглашење се требало извршити на Великој народној скупштини, по обичају и савету Русије. Међутим, услед журбе ова привилегија припала је обичној Скупштини која се састала 6. марта 1882. године и донела Закон којим се „Књажество Србија проглашава за Краљевину Србију“. Скупштина је отпочела рад са малим закашњењем. Председник Скупштине, [[Алекса Поповић]], довео је Обреновиће у везу са средњовековним [[Немањићи]]ма и предложио Скупштини да се Кнежевина прогласи Краљевином. Председник владе, Милан Пироћанац, обавестио је посланике да велике силе око тога неће правити проблеме и подржао је предлог. Скупштина је затим отишла у двор Обреновића и замолила Милана да прихвати њене одлуке, што је Милан и учинио. Забележено је да Милан и кнегиња нису знали да ће тог јутра бити проглашена Краљевина. Краљ је организовао свечани ручак у двору, у башти под шатором, где се помињало и [[Српско царство|Душаново царство]]. Сва црквена звона огласила су проглас Краљевине.

Милан је желео да обнови и чин крунисања. Миропомазан је 5. јула 1868. године у Саборној цркви у Београду за кнеза. У Бечу се чувала једна круна за коју се погрешно сматрало да је припадала [[Краљстефан Урош II Милутин|краљу Милутину]]. [[Франц Јозеф|Фрањо Јосиф]] је није дао, те се од крунисања одустало . Краљевину је прва признала Аустро-Угарска, потом Немачка, а затим све остале државе, Ватикан и [[Васељенски патријарх]]. Ни Турска није правила питање. Краљев рођендан, дан стицања независности и дан прогласа Србије Краљевином проглашени су за државне празнике.

Уследило је чишћење чиновничког апарата. Чистке нису заобишле ни цркву. Смењен је чувени [[митрополит београдски Михаило|митрополит Михаило]], истакнут либерал и славенофил. Он није хтео да прихватио Закон о таксама који би за цркву представљао [[Симонија|симонију]]. Архијерејски сабор одбио је да изабере новог митрополита, те је влада (по наговору Аустро-Угарске) сменила читав сабор и преко световних лица изабрала за митрополита [[ТеодосијМитрополит Мраовићбеоградски Теодосије|Теодосија Мраовића]], професора Богословије. Он је рукоположен од стране [[Карловачка митрополија|карловачког]] митрополита [[Патријарх српски Герман (Анђелић)|Германа Анђелића]], а промењени су и епископи.

Незаводовљство Милановим режимом радикали су потпиривали у масама. Пашиће је августа 1882. године одржао збор у Крагујевцу на коме је ућествовало велики број људи. Октобра месеца на краља је покушан атентат у [[Саборна црква у Београду|Саборној цркви у Београду]]. [[Илкин атентат]] извршила је 11. октобра 1882. године [[Илкин атентат|Јелена Илка Марковић]], удовица пуковника [[Јеврем Марковић|Јеврема Марковића]] (брата [[Светозар Марковић|Светозара Марковића]]) који је, по наређењу краља, стрељан због наводног учешћа у Тополској буни. Јелена је чекала краља (који се вратио са дипломатског пута из Беча) у унутрашњости цркве и пуцала у њега док је целивао икону. Невешта пуцању, промашила га је, а метак је погодио икону. Краљ је касније метак опточио драгим камењем и користио га као иглу за кравату. Илка је казну издржавала у пожаревачком затвору где је задављена. Краљ је сумњао да је у атентат умешан и Милутин Гарашанин (министар унутрашњих послова), али је касније учешће у организовању атентата признао једино радикалски првак [[Раша Милошевић]] (у својим мемоарима). Краљ је атентат желео да искористи за обрачун са радикалима, али су се томе успротивиле вође остале две странке: Ристић и Пироћанац, као и аустроугарски посланик. Крајем године политичка ситуација била је оваква: напредњаци су иза себе имали бирократски апарат и краља, радикали цео народ, док либерали нису имали никакву подршку.

Априла 1881. године влада Милана Пироћанца покренула је предлог за промену [[Друго намесништво (1868—1872)|намесничког]] [[УставНамеснички из 1869.устав|Устава из 1869. године]]. Пироћанац је почетком 1883. године министрима дао налог да израде нацрт Устава. Средином јула он је био готов. Уставни нацрт Напредне странке Гарашанин и Стојан Новаковић поднели су краљу по чијем мишљењу је он био сувише радикалан. Нацрт је садржао 134 чланова подељених у 16 поглавља. Слобода штампе била је гарантована. Зборови су били слободни. Законодавну власт обављао је краљ са Народним представништвом које се састојало из два дома: Народне скупштине и Сената. Да би закон постао пуноснажан, морала су га прихватити сва три чиниоца законодавне влати. Законодавну иницијативу имао је краљ и Представништво. Извршну власт вршио је краљ преко министара, а судску независни судови. Уставни нацрт Напредне странке представља значајан корак напред у односу на Устав из 1869. године јер је у погледу законодавства изједначио краља и Народно представништво (које добија право законодавне иницијативе). Краљ му се противио јер је нацрт ограничавао његов утицај. Он није хтео да дели законодавну власт.