Вишеслав — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje dupliranih poziva |
м Разне исправке |
||
Ред 27:
'''Вишеслав''' или '''Војислав''' највероватније је владао Србима од око [[780]]. до око [[814]]. године.{{sfn|Ћоровић|2001}}{{Напомена|У преведеном издању ''[[De Administrando Imperio]]'', Вишеславово име је {{lang|grc|Βοϊσέσθλαβος}}, док га неки историчари зову {{lang|grc|Βοισέσθλαβος}},{{sfn|Ферјанчић|1959|p=}} што на латинском значи ''Boiseslav''{{sfn|Историјско-филолошки оддел|1968|p=152}} и ''Boisesthlabus''.{{sfn|Ферјанчић|1959|p=}} Његово српско име је Вишеслав, а познат је као и Војислав. Пре су историчари називали Војиславом.{{sfn|Живковић|2012}} Вишеслав потиче од речи ''више'' и ''слав'', а Војислав од ''вој'' (рат) и ''слав''}} Вишеслав је први познати српски [[кнез]] (архонт) на [[Балканско полуострво|Балкану]] чије име је поуздано забележено у историјским изворима. Припадао је владарској породици ([[Властимировићи]]) или [[Лужица|Лужичко]]-[[Балканско полуострво|балканској]] династији која је [[Насељавање Срба на Балканско полуострво|Србе довела на Балкан]] око 631. Његово име је забележено у спису [[de administrando imperio|''„О Управљању Царством“'']] византијског цара [[Константин VII Порфирогенит|Константина VII Порфирогенита]] у [[Грецизација|грецизираном]] облику ({{јез-гр|Βοισέσθλαβος}}), а већина историчара ово преводи као ''Вишеслав'', али има и оних који мисле да га треба превести као ''Војислав''.{{sfn|Ферјанчић|1959|p=50}}
{{цитат|... пошто је умро онај архонт Србин који је пребегао цару Ираклију, по наследству завлада његов син
<center>(''Извод из списа '''„О Управљању Царством“''' Константина Порфирогенита.'')</center>
Ред 59:
== Историја ==
=== Претходници ===
Живковић мисли да су Селимир и Непознати кнез исте личности. Селимир је по Попу Дукљанину владао 21 годину, што према Живковићу вероватно значи да је почео да влада око 630 — 634. године, а престао да влада око 651 — 655. године. Наследио га је Владин и у његово доба се десила сеоба Бугара 680. године што се поклапа са историјским изворима. Затим је власт преузео Владинов син Ратимир. Порфирогенит пише да је кнеза који је пребегао Ираклију наследио његов син па потом његов унук, што се уклапа са Дуљанином.
Није могуће утврдити да ли су ово владари Травуније, Дукље, Србије или неког другог српског племена или су можда потпуно легендарне личности. Такође како ни сам Дукљанин не зна имена четири владара из рода Ратимира, вероватно је то само народно предање како су Словени били Пагани и да су ратовали против Хришћана. Живковић мисли да ова четири владара могу да владају у првим деценијама 8. века, а можда и почетком 9. века, што је мање вероватно.{{sfn|Живковић|2002|p=212}}
=== Положај државе ===
Срби су посели унутрашњост полуострва, пре свега, област у сливу Пиве, Таре, Лима и горњег тока Дрине. Не само да је Србија била тешко приступачна, већ је била удаљена од многих саобраћајница које су из правца свеверу текле јужном долином Мораве и нису се ублизини налазили значајни градови Византије. Око 200
[[Датотека:Српске склавиније 7. век.png|
Већ од средине 7. века не постоји никакав податак да су Срби признавали врховну власт Византије. Самовољна привреда, очигледно лабава власт старешина и разуђеност самог племена на кланове (Захумљани, Травуњани, Конављани, Неретрљани и највероватније Дукљани) - где је врховна власт архонта или жупана била очигледно прилично слаба, недостатак новчане привреде, све је то утицало на српске земље у дужем раздобљу. Ништа тачније не описује ову пасивност Срба до речи Порфирогенита да су Срби све до Властимира живели у миру са Бугарима и да су били потчињени царем. У Србији у 7. и 8. веку влада потпуни тајац.{{sfn|Живковић|2002|p=206}}
=== Владавина ===
[[Датотека:Serb lands in the 9th century.png|мини|десно|270п|Српске земље у 9. веку]]
Први владар [[Властимировићи|Властимировића]] је био владар познат као Вишеслав, почео је да влада око [[780]]. године, и био је савременик [[Карло Велики|Карла Великог]] (768—814){{sfn|Самарџић|Душков|1993|p=24}}{{sfn|Благојевић|1989|p=19}}{{sfn|Самарџић|Душков|1993|p=24}}{{sfn|Логос|2017|p=75, 88 са напоменом 481}}, Вишеслав се негде сматра жупаном [[Рашка|Рашке]], а негде и кнезом (архонтом). Према америчком историчару [[Џон ван Антверп Фајн|Џону Фајну]], Вишеслав је увек помагао [[Византија|Визанитији]] у биткама.{{sfn|Fine|1991|pp=225, 304}} Према [[Владимир Ћоровић|В. Ћоровићу]], [[Срби]] су у почетку живели повучени у [[Клисура|клисурама]], у својој племенској заједници.{{Напомена|[[Словени]] су почели да се насељавају на [[Балканско полуострво|Балканско пл]]. од [[6. век|6]]. до [[7. век]]а. Све до око [[560]]. године, када су почели изненадно да нападају код [[Сава|Саве]] и [[Дунав]]а и од тада су имали ограничено насељавање.{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|pp=11-18}} }}Данашња централна [[Србија]] је била стратешка провинција, [[Византија|византијски]] владари су правили куле да би се одбранили од [[Варвари|Варвара]].{{sfn|Живковић|2002|p=187}} Бројни [[Словени]] су се у то доба мешали <ref>{{harvnb|Ћоровић|2001|loc="Балканска култура у доба сеобе Словена"}}</ref> и држава је била подељена владаревом браћом.{{sfn|Ћоровић|2001|loc="Прва српска држава"}} Према Борислав [[Радојковић|Б. Радојковићу]] (
Србија је била у савезу са [[Византија|Византијом]], такође су у то време имали мир са [[Бугари]]ма, са њиховим суседима који су делили заједничку границу.{{sfn|Ферјанчић|1959|p=}} Бугари су [[773]]. године покушали да препрече границе између [[Србија|Србије]] и [[Византија|Византије]].{{sfn|Живковић|2002|p=230}} То је уследило у бици код Берзита, у којој су се суочили ромејска и бугарска војска. Уследила је византијска победа - Византинци су припојили територије племена Смољана и Драгувита. [[783]]. године, Словени су започели устанак од [[Makedonija (Grčka)|Македоније]] до [[Пелопонез]]а. У [[Панонија|Панонији]], [[Карло Велики]] је напао [[Евроазијски Авари|Аваре]], док је [[Далмација]] у то време је имала добре односе са [[Византија|Византијом]].{{sfn|Живковић|2002|p=218}}
Ред 104:
=== Литература ===
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|
* {{Cite book|ref=harv|last=Бубало|first=Ђорђе|chapter=Властимировићи|title=Енциклопедија српског народа|year=2008|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике|pages=187-189}}
* {{Cite book|ref=harv|
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2000|title=Словени и Ромеји: Славизација на простору Србије од VII до XI века|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ|url=https://archive.org/download/TiborZivkovic-SloveniIRomeji/TiborZivkovic-SloveniIRomeji.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2002|title=Јужни Словени под византијском влашћу (
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2006|title=Портрети српских владара (IX-XII век)|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|url=https://books.google.rs/books?id=d-KTAAAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|chapter=О такозваној "Хроници српских владара" из списа De administrando Imperio цара Константина VII Порфирогенита|title=Византијски свет на Балкану|year=2012|volume=2|location=Београд|publisher=Византолошки институт САНУ|url=http://www.byzinst-sasa.rs/srp/uploaded/PDF%20izdanja/Vizantijski%20svet%20na%20Balkanu%202.pdf|pages=313-332}}
Ред 128:
{{низ
| пре=[[Ратимир (легендарни српски владар)|Ратимир]]
| списак=[[Списак српских владара|Кнез Србије]]<br />од око [[780]]. до око [[814]].
| после=[[Радослав Вишеславић|Радослав]]
}}
|