Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje dupliranih poziva |
м Разне исправке |
||
Ред 22:
|}}
'''Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина''' ({{јез-ита|Giovanni Pierluigi da Palestrina}}; 3. фебруар [[1525]]. или 2. фебруар [[1526]]. [[Палестрина]] код [[Рим]]а — [[2. фебруар]] [[1594]]. [[Рим]])<ref>A eulogy gives his age as 68, and on that basis Grove gives a birthdate "almost certainly between 3 February 1525 and 2 February 1526" (''The New Grove Dictionary of Music and Musicians'', 2nd ed., s.v. "Palestrina, Giovanni Pierluigi da" by Lewis Lockwood, Noel O'Regan, and Jessie Ann Owens).</ref> је био [[Италија|италијански]] рани [[Ренесансна музика|ренесансни]] композитор црквене музике и музички иноватор. Живео је у време католичке [[контрареформација|противреформације]]. Имао је веома велики утицај на развој [[католичка црква|римокатоличке]] црквене музике, а његово дело се сматра врхунцем уметности ренесансне [[Полифонија|полифоније]].<ref name=Roche>Jerome Roche, ''Palestrina'' (Oxford Studies of Composers, 7; New York: Oxford University Press). {{page|year=1971|isbn=978-0-19-314117-9|pages=}}</ref><ref name="britannica">{{cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Giovanni-Pierluigi-da-Palestrina| title = Giovanni Pierluigi da Palestrina, italijanski kompozitor| work = britannica.com| accessdate=
Установио је следећа правила компоновања:
Ред 30:
* [[Дисонанца|Дисонанце]] могу бити присутне у ненаглашеном делу такта, а ако су у наглашеном делу, морају одмах бити разрешене
Палестрина је произвео стотине композиција, укључујући 105 [[миса]], 68 [[оферторијум]]а, најмање 140 [[мадригал]]а и више од 300 [[мотет]]а. Поред тога, написао је најмање 72 [[химна|химни]], 35 [[магнификат]]а, 11 [[литанија]], и четири или пет сетова [[Lamentations of Jeremiah the Prophet|нарицаљки]].<ref name=Roche/> Мелодија ''Глорија'' из Палестрининог -{''Magnificat Tertii Toni''}- (1591) данас се широко користи у мелодији химне васкрсења, ''Победа'' (-{''The Strife Is O'er''}-).<ref>{{Cite book|url=http://www.hymnary.org/hymn/PsH/391 | title = The Psalter Hymnal Handbook |editor-first=Emily |editor-last=Brink|editor-first2=Bert |editor-last2=Polman|year=1998| accessdate=26.
Његов однос према мадригалима био је донекле загонетан: док се у предговору његовој колекцији -{''Canticum canticorum''}- (Песма над песмама) монета (1584) он одрекао постављања необичних текстова, само две године касније он се вратио да објави Књигу -{II}- својих секуларних мадригала (неке од њих су међу најфинијим композицијама у том медију).<ref name=Roche/> Објавио је само две колекције мадригала са световним текстовима, један у 1555, а други 1586. године.<ref name=Roche/> Друге две колекције су били духовни мадригали, жанр који су волели заговорници противреформације.<ref name=Roche/>
Ред 42:
Од 1544-1551 Палестрина је био [[Оргуље|оргуљаш]] у катедрали Ст. Агапито у свом родном граду. Осим свирања црквених оргуља његове дужности су биле да помаже деловање црквеног хора, да подучава [[Музика|музику]] и компонује [[Канон (музика)|каноне]], а накнада је била у новцу и натури. Његова вештина у пословима везаним за црквену музику привукла је пажњу бискупа Ђованија Марија Чоха Монте, који је касније постао [[Papa Julije III|папа Јулије -{III}-]]. За време свог радног боравка у родном граду, Палестрина је [[1547]]. године оженио Лукрецију Гори. Са њом је имао три сина Родолфа, Ангела и најмлађег Игиниоа, који га је једини и надживео.
[[Датотека:Giovanni Palestrina and Pope Julius III.jpg|thumb|
Године [[1551]]. вратио се у Рим где је преузео прво од својих папских именовања, као музички директор (-{''maestro di cappella''}-) [[хор]]а Јулијанске Капеле (-{''Cappella Giulia''}-) при [[Базилика Светог Петра|Базилици светог Петра]]. Ту је компоновао и своју прву књигу црквених [[миса]] 1554. године, која је била посвећена папи Јулију -{III}- у знак захвалности за његову новчану подршку. Наредне године био је унапређен у певача „''Понтифског хора.''” Ипак, он није занемарио ни секуларну страну његове уметности, те је 1555. године објавио своју прву књигу мадригала (секуларне и духовне вишегласне песме). Међутим, у време када је блажи режим Јулије -{III}- замењен оштријом дисциплином [[Папа Павле IV|папе Павла -{IV}-]]. Одлуком новог папе било је забрањено ожењеним мушкарцима да служе у папском хору. Палестрина је заједно са двојицом својих колега добио малу пензију као надокнаду због њиховог отпуштања са посла.<ref name="britannica"/> Убрзо након тога постао је хоровођа у [[Базилика светог Ивана Латеранског|Базилици светог Ивана Латеранског]] (посао који је раније радио [[Orlando di Lasso|Орландо ди Ласо]]). Период [[1560e|1560-их]] је било време великог стручног усавршавања за Палестрину. Радио је у [[Bazilika Santa Maria Maggiore|базилици Санта Марије Мађоре]], у [[Папски универзитет|Папском универзитету]] (-{''Seminario Romano''}-) и за богатог кардинала Иполита д'Естеа, те је објавио четири књиге своје музике.<ref name="AM">{{cite web|url=http://www.allmusic.com/artist/giovanni-pierluigi-da-palestrina-mn0001213399/biography| title = Giovanni Pierluigi da Palestrina, biografija| work = allmusic.com| accessdate=10.
Године 1568. због ниске [[Новац|новчане]] надокнаде и његове жеље да остане у Риму Палестрина је одбио понуду да постане капелмајстор за [[Максимилијан II, цар Светог римског царства|Максимилијана -{II}-, цара Светог римског царства]] у [[Беч]]у. Након смрти композитора Ђованија Анимучија 1571. године који је био музички директор у Ватикану од 1555. године, Палестрина је био позван да се врати на своје старо радно место као музички директор Јулијанског хора у Ватиканској базилици. Вратио се и одмах наставио са својим успешним композиторским деловањем, а добио је више пута и повећање плате. Како му је расла композиторска слава [[1578]]. године као признање његовог положаја најславнијег римског музичара добио је звање магистра музике у Ватиканској базилици.<ref name="britannica"/> Ово његово последње професионално именовање је било дугог мандата од 1571-1594 као главни одговорни за музичке активности у Капели Јулија при Базилици светог Петра. Осим тога, обављао је самостални музички рад за најмање 12 других римских цркава и институција, те је био успешан у пословању са крзном у власништву његове друге жене, а улагао је и у тадашње тржиште римским некретнинама.<ref name="AM"/>
Ред 50:
== Музичка баштина и стил ==
[[Датотека:Palestrina missa papae macelli kyrie.PNG|thumb|
Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина је своје огромно композиторско стваралаштво објавио у готово 30 збирки током свог живота. Више од 700 његових музичких дела сачувано је у рукописима. Остао је најпознатији по 104 мисе, иако је компоновао у сваком другом [[Литургија|литургијском]] жанру из свог времена, укључујући и готово 100 [[мадригал]]а.<ref name="AM"/>
Ред 69:
Знатна истраживања Палестрине су спроведена током 19. века, у чему је предњачио [[Ђузепе Бајни]], који је објавио монографију 1828. године којом је учинио Палестрину поново познатим и ојачао већ постојећу легенду да је он био „Спаситељ црквене музике” током реформи [[Тридентски сабор|Тридентског сабора]].<ref name=Garrat>James Garrat, ''Palestrina and the German Romantic Imagination'' (New York: Cambridge University Press, 2002).</ref> Ипак, у овој монографији доминантна је склоност обожавања хероја типична за 19. век и ово је до данас остало везано за композитора у некој мери. [[Hans Pfitzner|Ханс Пфицнерова]] опера [[Палестрина (опера)|Палестрина]] показује тај став на његовом врхунцу.<ref name=Garrat/><ref name=Bokina>John Bokina, ''Opera and Politics'' (New York: Yale University Press) (1997). pp. 129.–131.</ref>
Тек недавно, откривањем и објављивањем великог броја досад непознатих или заборављених музиких дела различитих ренесансних композитора, постало могуће да се правилно процени Палестрина у историјском контексту.<ref name=Roche/> Иако је Палестрина био добар представник касно ренесансне музике, други ствараоци као што су [[Орланд де Ласус]] (француско-фламански композитор који је такође провео део своје ране каријере у Италији) и [[Вилијам Берд]] били су знатно свестранији.<ref name=Roche/> Научна гледишта 20. и 21. века су задржала став да је Палестрина био јак и префињен композитор чија музика представља врхунац техничке перфекције, истичући да су неки од његових савременика поседовали једнако индивидуалне гласове чак и у границама „глатке полифоније”. Као резултат, композитори као што су Ласус и Берд као и [[Томас Луис де Викторија]] све више уживају упоредиве репутације.
Постоје два свеобухватна издања Палестрининих радова: издање у 33 тома које су објавили -{Breitkopf and Härtel}-, у [[Лајпциг]]у у Немачкој између 1862. и 1894. које је уредио [[Франц Ксавер Хаберл]], и издање у 34 тома које је објављено средином
== Филм ==
Линија 98 ⟶ 97:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv| url = http://www.hymnary.org/hymn/PsH/391 | title = The Psalter Hymnal Handbook |editor-first=Emily |editor-last=Brink|editor-first2=Bert |editor-last2=Polman|year=1998| accessdate=26.
* Article "Palestrina, Giovanni Pierluigi da", in: ''The New Grove Dictionary of Music and Musicians'', ed. Stanley Sadie. 20 vol. London, Macmillan Publishers Ltd. {{page|year=1980|isbn=978-1-56159-174-9|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Benjamin| first = Thomas| title = The Craft of Modal Counterpoint| location = | publisher = 2nd ed. Routledge, New York|year=2005|isbn=978-0-415-97172-0|pages=}} (direct approach)
Линија 119 ⟶ 118:
* {{Cite book|ref=harv| last=Stewart| first = Robert| title = An Introduction to Sixteenth-Century Counterpoint and Palestrina's Musical Style| location = | publisher = Ardsley House, Publishers|year=1994|isbn=978-1-880157-07-7|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|author = [[R. J. Stove|Stove, R. J.]]| title = Prince of Music: Palestrina and His World| location = | publisher = Quakers Hill Press, Sydney|year=1990|isbn=978-0-7316-8792-3|pages=}} (biographical rather than musicological in nature; is wholly devoid of staff-notation extracts; but corrects some errors found in Z. K. Pyne and elsewhere).
* Swindale, Owen, ''Polyphonic Composition'', Oxford University Press, 1962. (Out of print, no
{{refend}}
| |||