Карл Фридрих Шинкел — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje dupliranih poziva |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{Уметник
| име
| слика
| датум_рођења = [[13. март]] [[1781]].
| место_рођења = [[Нојрупин]]
Ред 8:
| место_смрти = [[Берлин]]
| држава_смрти = [[Немачка]]
| регија
| епоха
| правац_традиција = [[неокласицизам]], [[романтизам]]
| утицаји_од =
| утицао_на =
| значајна_дела = ''Концертна дворана у [[Берлин]]у'', ''Бауакадемја'' ''Стари музеј у [[Берлин]]у“ ''Палата Росенау у Кобургу'
| боја
}}
Ред 23:
Шинкел је рођен у [[Нојрупин]]у у пруској грофовији [[Бранденбург]]. Оца је изгубио као шестогодишњак у [[град]]ском пожару. Након студијског пута у [[Италија|Италију]] [[1805]]. године почео је да зарађује као [[сликар]]. Године [[1816]], уредио је сцену за [[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцартову]] оперу ''[[Чаробна фрула]]''; Упознавши сликарство [[Каспар Давид Фридрих|Каспара Давида Фридриха]] [[1810]]. године у [[Берлин]]у одлучио је да се посвети архитектури. Након [[Наполеон I Бонапарта|Наполеоновог]] пораза, Шинкел је надгледао Пруску комисију за изградњу, где је утицао на обликовање, тада још увек неугледног [[Берлин]]а, али и друге пројекте.
Од [[1808]]. до [[1817]]. године Шинкел је обновио [[Дворац]] Розенау у [[Кобург]]у, у новом [[неоготика|неоготичком]] [[стил]]у.<ref name="Quest-Ritson1999">{{
Шинкелов [[стил]] у архитектури је више инспирисан старогрчком, него староримском архитектуром. Због тога се сматра творцем старогрчког истористичког [[стил]]а. Његове најславније грађевине су већином у [[Берлин]]у, као: Ноје Вахе (1816—1818), Концертна дворана у Берлину (1819—1821) и Стари музеј у Берлину, (1823—1830).
Касније се потпуно удаљио од неокласицизма и посветио неоготичкој обнови, што се види на његовој цркви Фридрихвердер (1824—1831). Шинкелова Бауакадемија (1832—1836), његова нојиновативнија грађевина, надишла је историцистичке конвенције и ушла у сферу „модернистичке“ архитектуре чистих линија, која ће постати доминантна у Немачкој тек почетком [[20. век]]а.
Нажалост, није успео да оствари свој потенцијал до краја, представљен бројним [[скица]]ма, што због [[Француска|француске]] окупације, што због своје преране смрти.
Линија 37 ⟶ 36:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Quest-Ritson|first=Charles|title=Gärten in Deutschland: Ein Reiseführer zu den schönsten Gartenanlagen|url=https://books.google.com/books?id=gIYghIYipC8C&pg=PA64|year=1999|publisher=Springer DE|isbn=978-3-7643-6007-8|pages=64
* -{Karl Friedrich Schinkel 1781—1841.: the drama of architecture, ed. by John Zukowsky. With essays by Kurt W. Forster and Wolfgang Pehnt. {{page|year=|isbn=978-0-86559-105-9|pages=}}
* Jörg Trempler: ''Schinkels Motive''. Matthes & Seitz, Berlin. {{page|year=2007|isbn=978-3-88221-866-4|pages=}}
Линија 45 ⟶ 44:
== Галерија ==
<center><gallery>
</gallery></center>
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
{{
* [http://www.tc.umn.edu/~peikx001/rcessay.htm Karl Friedrich Schinkel]
| |||