Тицијан Вечели — разлика између измена

Ауторство индивидуалних портрета је још теже одредити, али ''Џентлмен у плавом'' (такозвани ''Ариосто'') је засигурно Тицијанов портрет будући да је потписан иницијалима Т. В. (Тицијано Вечело). Волумен форме и интересовање за текстуру у прошивеном рукаву се узимају као идентификација Тицијановог властитог стила. С друге стране, групни портрет музичара, ''Концерт'', је био један од портрета чије ауторство је изазивало живу полемику, будући да се од 17. вијека сматрао типичним Ђорђоневим портретом. [[Кардинал]] Леополдо је купио ову слику 1654. године као Ђорђоневу и више стољећа је сматрана његовом. Међутим, крајем 19. вијека Морели је предложио њено приписивање Тицијану, и поред скорије тенденције да је се поново припише Ђорђонеу, углавном је прихваћено је да се ради о Тицијановом дјелу из ђорђоневског, односно раног периода. Истакнут психолошки моменат као и значајна јасноћа у моделирању форме централне фигуре, навели су критичаре 20. вијека да фаворизују Тицијана као аутора ове слике. Техника и дочарана интелигнеција младог венецијанског аристократе у портрету ''Младић с капом и рукавицама'' такође наводе модерне критичаре да овај и сличне портрете припишу Тицијану.

 

Најраније Тицијанове митолошке и алегоријске композиције још увијек показују Ђорђонев утицај посебно очигледан у композицијама поетског аркадијског свијета гдје се не појављује ништа што је уобичајено или истрошено. Инспирација за ова дјела долази од идиличног свијета љубавне лирике италијанских пјесника 16. вијека, [[Јакопо Санацаро|Јакопа Санацара]] и [[Пјетро Бембо|Пјетра Бемба]]. Дјело ''Три човјекова доба'', гдје је еротски однос младог пара дискретно пригушен и превладава расположење њежности и туге, је један од најистакнутијих примјера. ''Овоземаљска и небеска љубав'' из истог периода је такође окружена пејзажем изузетне љепоте, али је овдје алегорију теже разумјети. Најприхваћеније тумачење је да се ради о Венерама близнакињама, узетим из [[Новоплатоновци|новоплатоновске]] теорије и [[Симболизам|симболизма]]. ''Овоземаљска Венера'', с лијеве стране, означава генеративне силе природе, и физичке и интелектуалне, док нага ''Небеска Венера'', с десне стране представља вјечну божанску љубав, једну идеално лијепу младу жену умјесто окрутне библијске антихероине [[Семела|Семеле]].