Џон Дјуи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 41:
Дјуји је истицао да [[филозофија]] има три области истраживања, које могу бити представљене у форми три концентрична круга. Прва, најужа, јесте област истраживања закона рефлексивног мишљења, то јест научног истраживања – то је област логике; друга, шира, јесте област истраживања законитости и узајамног утицаја осталих облика људског искуства – уметничког, моралног, религиозног и тако даље, као и њиховог односа према логичком мишљењу; и трећа, најшира, јесте област социјалних питања, област примене филозофије на организационе и институционалне проблеме друштвеног живота, социјалног и културног понашања, односа појединца и друштвене целине.<ref>{{Cite book|title=Прагматистичка концепција васпитања Џона Дјујиа.|last=Зорић|first=Вучина|publisher=|year=2010|id=|publication-place=|type=}}</ref>
„Он филозофију види као оперативну науку која би требало да се бави практичним проблемима савременог друштва. Своју филозофију васпитања он је изгардио на темељу својих убеђења. Његови филозофски погледи се у васпитној теорији огледају у наглашавању принципа учења путем учестовања у практичном раду, инсистирању на стицању практичних знања и повезивању теорије и праксе, као и у снажном опирању догматском и ауторитарним метода учења. Борио се за лабораторијски и радионичарски рад, развија кративности и сарадњу између ученика“<ref name=":0">{{Cite book|title=Васпитање кроз историјске епохе|last=Петровић|first=Јелена|publisher=Учитељски факултет|year=2005|isbn=978-86-82695-17-2|publication-place=Врање
Дјуји је [[Демократија|демократију]] пре свега видео као етички [[Идеал (етика)|идеал]] и наглашавао да је њена суштина у учествовању, а не представљању. Инсистирао је на томе да ангажовање демократске јавности у решавању колективних проблема треба да буде слично активности отворене научне заједнице. То је самокритична заједница фокусирана на истраживање, која делује у складу са [[Прагматизам|прагматичним]] принципима. [[Демократија]] је за Дјуија више од облика владавине и политичке организације (организовања политичке моћи и бирања људи који ће обављати политичке функције) – она је такође и начин живота, облик друштвене организације у којој индивидуе учествују у заједничком процесу друштвеног истраживања<ref name=":1">{{Cite book|title=Образовање и (делиберативна) демократија|last=Јанковић|first=Ивана|publisher=|year=2015|id=|publication-place=|pages=85-105}}</ref>
Ред 59:
# Да поједностави живот и презентује га детету кроз једноставне и језгровите форме;
# Да одстрани колико је то могуће, у друштвеном животу да стоји не само поједностављено већ и прочишћену животну средину;
# Да помогне и појединцима да превазиђу органичења група у којима су рођени и доведе их у контакт са широм друштвеном средином (Ценић и Петровић,
Школа треба да има живот да презентује на јединствен начин, то је један од задатака школе.
Ред 130:
* [[Thomas S. Popkewitz|Popkewitz, Thomas S.]] (ed). ''Inventing the Modern Self and John Dewey: Modernities and the Traveling of Pragmatism in Education.'' (2005) New York: Palgrave Macmillan.
* Putnam, Hilary. "Dewey's ''Logic'': Epistemology as Hypothesis". In ''Words and Life'', ed. James Conant. Cambridge, MA: Harvard University Press, 1994.
* {{Cite journal|last=Richardson | first = Henry S |author-link = Henry S. Richardson (philosopher) |title = Truth and ends in Dewey | journal = Canadian Journal of Philosophy | volume = 28 | issue = Supplement 1 | publisher = Taylor and Francis |year=1998 | ref = harv | postscript = . |doi= 10.1080/00455091.1998.10717497 |pages=109-147
* Rogers, Melvin. ''The Undiscovered Dewey: Religion, Morality, and the Ethos of Democracy'' (2008). Columbia University Press.
* Roth, Robert J. ''John Dewey and Self-Realization.'' (1962). [[Prentice Hall]]
Ред 150:
* {{Librivox author |id=1977}}
* [http://mi-knoll.de/40982/41016.html Dewey in German education - a bibliography]
{{етика}}
| |||