Ириси — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje dupliranih poziva; козметичке измене
Ред 32:
}}
 
'''-{Iridaceae}- (фамилија [[перуника]], [[шафран]]а и [[гладиола]])''' је фамилија [[монокотиледоне биљке|монокотиледоних]] [[скривеносеменице|скривеносеменица]] из реда -{[[Asparagales]]}-<ref>[http://www.mobot.org/MOBOT/Research/APweb/orders/asparagalesweb.htm#Iridaceae -{AP-Website}-]</ref>. Именована је по типском роду -{''Iris''}- што значи дуга (према многим бојама цветиова). Обухвата око 70 [[род (биологија)|родова]], са 2.244 [[врста (биологија)|врста]], а [[космополит]]ског је распрострањења.<ref name="Christenhusz-Byng2016">{{cite journal | author = Christenhusz, M. J. M. |author2= Byng, J. W. | year = 2016 | title = The number of known plants species in the world and its annual increase | journal = Phytotaxa | volume = 261 | pages = 201–217 | url = http://www.mapress.com/file/e/pt00261p217.pdf | doi = 10.11646/phytotaxa.261.3.1 | issue = 3 | publisher = Magnolia Press }}</ref>). Укључује и бројне друге добропознате култивиране биљке, као шро су оне из родова -{''[[Freesia]]''}-, -{''[[Gladiolus]]''}- и -{''[[Crocus]]''}-.<ref name= <“Campbell“>{{cite book|author=Campbell N. A. |display-authors=etal |year=2008|title=Biology. 8th Ed. |publisher=Person International Edition, San Francisco|isbn=978-0-321-53616-7}}</ref><ref name=“Sofradzija“>{{cite book|author=Sofradžija A. |author2= Šoljan D. |author3= Hadžiselimović R. |year= 2004|title= Biologija 1.|publisher= Svjetlost, Sarajevo|isbn=9958-10-686-8}}</ref><ref name=<"Simpson">{{cite book|last=Simpson|first=Michael G.|title=Plant Systematics|year=2011|publisher=Academic Press|isbnid=ISBN 0-08-051404-9|url=http://books.google.ca/books?id=Ia2eIPVksMMC|accessdate=12 February 2014|ref=harv}}</ref>
 
Чланови ове породице су [[вишегодишња биљка|вишегодишње биљке]], са [[Луковица (ботаника)|луковицалуковицама]]ма, [[поданак|поданцима]] или [[ризом]]има. Биљке расту усправно, а имају лишће које су углавном личи на траве, са оштрим централним улегнућем.
 
== Опис ==
[[Датотека:Plantillustrations4336.jpg|мини|лево|250п|Илустрација -{''[[Olsynium filifolium]]''}- из -{''Curtis Botanical Magazine'', Volume 111, 1885, tabla 6829}-]]
-{''Iridaceae''}- се могу разликовати од других [[монокотиледона]], углавном по листовима, који су често у облику мача, врха и морфолошки слични (унифацијални), а [[цвет|цветови]]ови само у једном кругу с три [[прашник]]а (осим у роду -{''Isophysis''}-) и једаним од сталним [[јајник]]ом.
 
=== Изглед ===
[[Датотека:Babiana sambucina 1.jpg|мини|лево|250п|-{[[Tribus]] Croceae: Habitus ''[[Babiana sambucina]]''}-]]
[[Датотека:Lily flower.jpg|мини|лево|250п|-{Tribus Tigridieae: ''[[Neomarica northiana]]''}-]]
Ред 47:
-{''Iridaceae''}- су углавном [[вишегодишња биљка|вишегодишњие]] [[биљке]], а ретко су [[биљка|једногодишње]] (неке типа рода -{''[[Sisyrinchium]]''}-). Врсте из потпородице -{''Nivenioideae''}- су дрвенасте.
 
Основни облик подземних преживљавајућих органа у породици су округласто-издужени вишегодишњи [[ризом]]и, који су обично кратки. У племену -{''Tigrideae''}- су луковичасти, а окружени су сухом, смеђом облогом („[[туника]]”). Чак и у пођродовима -{''Scorpiris''}-, -{''Xiphion''}- i -{''Reticulata''}- рода -{[[Iris]]}-, јављају се луковичасти [[гомољ]]и, који су вероватно еволуирали независно од правих луковица. Формирање [[гомољ]]а је основно обилежје потфамилије -{''Crocoideae''}-, али и неких афричких родова племена -{''Homeriinae''}- и -{''Ferrariinae''}- унутар племена -{''Irideae''}-. у -{''Crocoideae''}-, гомољи имају јак централни цилиндар, уз формирање корења са туберозном основом, а обично се састоје од неколико [[интернодијум (ботаника)|интернодијума]]. Облик гомоља се разликује унутар племена. У племену -{''Watsonieae''}- су настали из пазушних пупољака на основи цветних пупова, а клијањем гомоља се формирају у луковичасти врх. Насупрот томе, -{''Croceae''}- производе барем део гомоља из базе цветних пупољака, а изданци наредне године настају из пупољака у горњем чвору гомоља. Гомољи у оквиру племена -{''Irideae''}- су са дифузно израженим централним цилиндром, а пролетно корење ниче из пупољака на њиховом врху.
 
=== Листови ===
[[Лист]]ови су морфолошки и анатомски обично у облику мача и скоро исти и на дну и при врху (унифацијални), а стоје у отвореном коричном листу. Одступања се јављају као склопљени листови -{''Tigridieae''}- и неких -{''Crocoideae''}- (-{''[[Babiana]]''}- и већине типова -{''[[Crocosmia]]''}-). Код неких се формирају дорзивентрални залисци са различитим површинама, посебно код афричких -{''Homeriinae''}-, потплемена у племену -{''Irideae''}-. У подродовима -{''Scorpiris''}-, -{''Xiphium''}- и -{''Reticulata''}- рода -{''Iris''}- имају листове са различитим врховима и основама. Дорзивентрални листови се јављају у -{''Ixioideae''}- и родовима [[шафран]]а (-{''Crocus''}-) и -{''[[Syringodea]]''}-. Затворене облоге се могу наћи у целој потпородици -{''Crocoideae''}-, а понекад се такође јављају у потпородици -{''Iridoideae''}-.
 
=== Цвасти ===
Основни облик [[цваст]]и у породици је такозвани [[рифидиј]], специјализован за смештање једноделних [[цима]]. У потфамилији -{''Iridoideae''}-, ове цвасти су или вршне на главном и бочним дршкама или су уређене другачије, се метлицама, или су сасвим усамљене или у групама од неколико цвасти. Овај рифидијум се састоји од две велике, листокике плоче, од којих свака обавија неки од цветова који расту из заједничког полазишта. Цветови сукцесивно излазе из расцепа, у зависности од њиховог броја у периоду цветање од око седмице дана. Обично у паровима срасле цвасти су карактеристичне за потфамилију -{''Nivenioideae''}-. У роду -{''[[Isophysis]]''}- у моногенеричкој потпородици -{''Isophysidoideae''}-, цветови су појединачни, али су као и цваст -{''Iridoidae''}- окружени са двије насупротне корице. У потфамилији -{''Crocoideae''}- цвасти су без дршке и свака је окружена вањским и унутрашњим линерним листом. Осим у роду -{''[[Pillansia]]''}-, цвасти свих -{''Ixioideae''}- су равно распоређене или са благо закривљеном осом, формирајући на тај начин неку врсту шиљака. У роду -{''Pillansia''}-, цветови су распоређени у метлицу. У неким -{''Crocoideae''}-, лапови су смањени тако да поједини цветови стоје појединачно на свакој грани цветне осе. Овај облик цвасти се јавља у реду -{''[[Romulea]]''}-, на пример, роду -{''[[Syringodea]]''}-, [[шафран]]а (-{''Crocus''}-).
 
=== Цветови ===
Ред 66:
[[Датотека:Belamcanda chinensis seeds.jpg|мини|лево|200px|Отворена капсула и семенке -{''Iris domestica'', sin.: ''Belamcanda chinensis''}-]]
 
[[Tučak|Тучкови]] код -{''Isophysidoideae''}- и -{''Nivenioideae''}- се састоје од релативно кратких закрилаца или су гранати, са жиговима (њушке) на целој површини. Код многих -{''Iridoideae''}- имају дуге гране, које се често пројектују иза самог тучка. Рубови тих грана су увијени тако да су цевасти. Код -{''Irideae''}-, -{''Mariceae''}- и неким родовима -{''Tigridieae''}-, ове структуре су више специјализоване: врхови грана тучка се формирају у парове, са усправним, неиспупченим додацима на површини њушке која је ограничена на доњем делу. Код -{''Irideae''}-, пројекције су спљоштене, а поред тога срасле са круницом, а стигматска површина је често само мали простор у средини пројекције. Код -{''Trimezieae''}- и многих -{''Tigridieae''}-, тучкови су продужени и са задебљањимаа, а њушка режњевита и сама; други пар је често усправан, сличан додацима грана, али су мањи. Код неким родовима у овој конфигурацији, тучкови су редуковани, тако да су код -{''[[Eleutherine]]''}- и -{''[[Calydorea]]''}- само формирају дуге филаментне краке, као код -{''[[Nemastylis]]''}-, -{''[[Alophia]]''}- и -{''Tigridia''}-, где су парни, обично витки крпасти тучкови.
 
=== Плодови и семенке ===
Плодови -{''Iridaceae''}- су локулизиране [[капсула (плод)|капсуле]], са три плодна одељка у којима је семе, у једном или два реда. [[Ембрион]] у семенци лежи равно. [[Ендосперм]] је меснат или набубрен. Семенке могу имати ''арилус'' или крилца за лебдење.
 
== Екологија ==
Чланови породице -{''Iridaceae''}- расту на широком избору [[станиште|станишта]]. Једино место где не расту је у самом мору, иако се -{''[[Gladiolus]] gueinzii''}- јавља на обали тик изнад високе линије окенске плиме на дохват руке. Већина врста је прилагођена сезонској клими, са израженим сувим или хладноим периодом неповољним за раст биљака и током којег су биљке неактивне. Као резултат тога, већина врста су листопадне. Зимзелене врсте су ограничене на суптропске [[Шума|шуме]] или саване, умерене травњаке и вечно влажне крајолике. Неколико врста расте у [[мочвара]]ма или дуж [[поток]]а, а неке чак само у распршеним сезонским водопадима.
 
Надземни делови (листови и стабљика) листопадних врста угибају када луковица или поданак (кормус) или улази у сезону мировања. Биљке на тај начин преживлава периоде који су неповољни за раст и повлаче се под земљу. Ово је посебно корисно у травњацима и тзв. Финбоса (особене јужноафричке вегетације), које су прилагођене редовне пожаре у сушном периоду. Тада су биљке успаване (дорманција) и њихове луковице или изданци су у стању да преживе врелину ватре под земљом. Тада пожар очистити површину тла од конкурентне вегетације, и оплоди га пепелом. Доласком првих киша, успавани изданци су спремни да напросто експлодирају у расту, избијањем стабљике и цветова пре него што они могу бити у хладу остале вегетације. На многим травњакцима и финбосима представници ове породице најбоље цветају након пожара, а неке врсте цветају само у сезони након пожара.
Ред 81:
* ''-{[[Alophia]]}-''
* ''-{[[Anapalina]]}-''
* ''-{[[Antholyza]]}-''
* ''-{[[Aristea]]}-''
* ''-{[[Babiana]]}-''
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ириси