Википедија

Књижевност — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ciscenje dupliranih poziva
Ред 91:
 
Проза је форма [[језик]]а која поседује обичну [[синтакса|синтаксу]] и [[природни говор]] уместо ритмичке структуре; у ком смислу се она, поред њеног мерења реченицама уместо линија, разликује од поезије.<ref name="Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 938–9" /><ref>{{cite web|title=Glossary: P| url = http://www.wwnorton.com/college/english/litweb10/glossary/P.aspx| work = LitWeb, the Norton Introduction to Literature Studyspace| accessdate=15. 02. 2014.| last=Booth| first = Alison| last2=Mays| first2 = Kelly J. }}</ref> У погледу историјског развоја прозе, Ричард Граф напомиње да „[у случају [[Древна Грчка|античке Грчке]]] недавнА становишта наглашавају чињеницу да је формална проза релативно касно развијена, то је „изум” који је вероватно везан за [[Антика|класични период]]”.<ref name=graff>{{cite journal|last=Graff| first = Richard| title = Prose versus Poetry in Early Greek Theories of Style| journal = Rhetorica: A Journal of the History of Rhetoric| year=2005| volume = 23| issue = 4| jstor = 10.1525/rh.2005.23.4.303| doi = 10.1525/rh.2005.23.4.303| pages=303–35}} {{subscription required}}</ref>
* '''[[Роман]]''': дуги [[Фикција|фикциони]] прозни наратив. Блиски однос ове форме са [[Реализам (уметност)|реалним животом]] је диференцира од [[Витешки роман|витешке романтике]].<ref name="Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 18">{{harvnb|Goody|2006|p=18}}</ref><ref name=brooklyn>{{cite web|title=The Novel| url = http://academic.brooklyn.cuny.edu/english/melani/cs6/novel.html| work = A Guide to the Study of Literature: A Companion Text for Core Studies 6, Landmarks of Literature| publisher = [[Brooklyn College]]| accessdate=22. 02. 2014.}}</ref> Термин роман се јавља у већини европских језика.<ref name=brooklyn /> У енглеском је термин проистекао из [[Романски језици|романских језика]] у касном 15. веку, са значењем „новости”; он се временом транформисао да указује на нешто ново, без прављења разлике између чињеница или фикције.<ref name=sommerville>{{harvnb|Sommerville|1996|p=18}}</ref> Мада постоје многи историјски прототипи, такозвани „романи пре романа”,<ref name="Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 19">Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 19</ref> модерни облик романа се појавио у касно у културној историји — отприлике током осамнаестог века.<ref name="Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 20">Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 20</ref> Иницијално предмет знатног критицизма, роман је временом попримио доминантну позицију међу литерарним формама, у погледу популарности и става критичара.<ref name=brooklyn /><ref name="Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 29">Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 29</ref><ref>{{Cite book|title=The Novel, Volume 2: Forms and Themes| year=2006| publisher = Princeton UP| location = Princeton| isbn = 978-0-691-04948-9| editor = Franco Moretti| chapter = The Novel in Search of Itself: A Historical Morphology| pages=31}}</ref>
* '''[[Новела]]''': у чисто квантитативном смислу, новела постоји између романа и кратке приче; издавач [[Melville House Publishing|Мелвил Хаус]] је класификује као „сувише кратка да би била роман, превише дуга да би била приповедка”.<ref name=antrim>{{cite web|last=Antrim| first = Taylor| title = In Praise of Short| url = http://www.thedailybeast.com/articles/2010/08/04/the-novella-is-making-a-comeback.html| publisher = [[The Daily Beast]]| accessdate=15. 02. 2014.| year=2010}}</ref> Нема прецизне дефиниције значења речи или броја страница.<ref name="Giraldi 796">Giraldi 796</ref> [[Књижевна награда|Књижевне награде]] и [[Издавачка кућа|издавачке куће]] обично имају своје сопствене арбитрарне лимите,<ref name=ripatrazone>{{cite web|last=Ripatrazone| first = Nick| title = Taut, Not Trite: On the Novella| url = http://www.themillions.com/2013/09/taut-not-trite-on-the-novella.html| publisher = [[The Millions]]| accessdate=15. 02. 2014.}}</ref> које варирају у зависности од њихових специфичних намена. Сумирајући варијабилне дефиниције новела, Вилијам Гиралди закључује „[то је форма] чијем идентитету изгледа да је суђено да буде оспораван довека”.<ref name="Giraldi 793">Giraldi 793</ref> По неким гледиштима ограничење величине производи различите стилске резултате, неки од којих су заједнички са романом или приповетком,<ref name="Giraldi 795–6">Giraldi 795–6</ref><ref name=fetherling>{{cite web|last=Fetherling| first = George | title = Briefly, the case for the novella | url = http://www.sevenoaksmag.com/commentary/94_comm1.html | publisher = Seven Oaks Magazine | accessdate=15. 02. 2014. | year=2006| deadurl = yes | archiveurl = https://archive.li/20120912031610/http://www.sevenoaksmag.com/commentary/94_comm1.html | archivedate=12. 09. 2012. }}</ref> а други су јединствени за ову форму.<ref name=nortonolm>{{cite web|last=Norton| first = Ingrid| title = Of Form, E-Readers, and Thwarted Genius: End of a Year with Short Novels| url = http://www.openlettersmonthly.com/of-form-e-readers-and-thwarted-genius-end-of-a-year-with-short-novels/| publisher = [[Open Letters Monthly]]| accessdate=15. 02. 2014.}}</ref>
* '''[[Приповетка]]''': дилема у дефинисању „кратке приче” као књижевне форме је у томе како је, или да ли је, треба разликовати од било ког кратког наратива; стога она такође има спорно порекло,<ref name=boyd>{{cite web|last=Boyd| first = William| title = A short history of the short story| url = http://www.prospectmagazine.co.uk/magazine/william-boyd-short-history-of-the-short-story/#.Uxr1EoVVO-c| publisher = Prospect Magazine| accessdate=08. 03. 2014.}}</ref> који поједини извори сматрају најранијим кратким наративом (e.g. [[Библија]]), као што су рани писци приповетки (-{e.g.}- [[Едгар Алан По]]), али и модерни писци (-{e.g.}- [[Антон Чехов]]).<ref name=colibaba>{{cite journal|last=Colibaba| first = Ştefan| title = The Nature of the Short Story: Attempts at Definition | journal = Synergy | year=2010| volume = 6 | issue = 2| url = http://synergy.ase.ro/issues/2010-vol6-no2/14-the-nature-of-the-short-story-attempts-at-definition.pdf| accessdate=06. 03. 2014.| pages=220–230}}</ref> Осим њене особене величине, разни теоретичари су предложили да приповетке обрађују карактеристичне теме и имају особену структуру.<ref name=rohrberger>{{cite journal|last=Rohrberger| first = Mary| last2=Burns| first2 = Dan E. | title = Short Fiction and the Numinous Realm: Another Attempt at Definition| journal = Modern Fiction Studies| year=1982| volume = XXVIII| issue = 6}}</ref><ref name=may>{{cite book|last=May| first = Charles| title = The Short Story. The Reality of Artifice| year=1995| publisher = Twain| location = New York}}</ref><ref name=pratt>{{cite book|year=1994| publisher = Ohio UP| location = Athens| author last=Pratt|first= Marie Louise Pratt| editor = Charles May| title = The Short Story: The Long and the Short of It}}</ref>
 
==== Драма ====
 
Драма је врста књижевности која је настала за време античке Грчке и развија се до дан данас. Драма се у главном не пише да би била читана већ да би била приказана у позоришту.<ref>{{cite book|last=Elam| first = Kier| title = The Semiotics of Theatre and Drama| year=1980| publisher = Methuen| location = London and New York| isbn = 978-0-416-72060-0| pages=98}}</ref> Током осамнестог и деветнестог века, [[опера]] је настала као комбинација драме, поезије, и [[музика|музике]].
 
Основне врсте драме су [[трагедија]] и [[комедија]], које се прво појављују неколико векова пре нове ере. Старогрчка драма је, по легенди, настала за време верског фестивала, када се један певач одвојио од хора и почео певати сам. Грчка трагедија се углавном бавила са познатим историјским и [[Митологија|митолошким]] темама. Трагедије су (као што су то и данас) типично биле озбиљне и тицале су се се људске природе. За разлику од њих, комедије су већомом биле сатиричне и увијек су имале сретан завршетак. Грчки фестивали би обично имали три трагедије и једну комедију.
Ред 109:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv| title = The Novel, Volume 2: Forms and Themes| year=2006| publisher = Princeton UP| location = Princeton| isbn = 978-0-691-04948-9| editor = Franco Moretti| chapter = The Novel in Search of Itself: A Historical Morphology| pages=31}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Sommerville| first = C. J.| year=1996| title = The News Revolution in England: Cultural Dynamics of Daily Information| location = Oxford| publisher = OUP| pages=18}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Goody| first = Jack| title = The Novel, Volume 1: History, Geography, and Culture| year=2006| publisher = Princeton UP| location = Princeton| isbn = 978-0-691-04947-2| editor = Franco Moretti| chapter = From Oral to Written: An Anthropological Breakthrough in Storytelling| pages=18}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Finnegan| first = Ruth H.| title = Oral poetry: its nature, significance, and social context| year=1977| publisher = Indiana University Press| pages=66}}
* {{Cite book|ref=harv| title = Critique of Poetics (vol. 2)| year=2005| publisher = Atlantic Publishers & Dist| isbn = 978-81-269-0377-1| url = https://books.google.com/books?id=9dpqORJYizkC&lpg=PA538&ots=BMT4tPWAWw&dq=%22the%20best%20expression%20of%20the%20best%20thought%20reduced%20to%20writing%22&pg=PP1#v=onepage&q&f=false| author = A.R. Biswas}}
* {{Cite book|ref=harv| title = The literature of ancient Sumer| year=2006| publisher = OUP| location = Oxford| isbn = 978-0-19-929633-0| editor1 = Jeremy Black | editor2 = Graham Cunningham | editor3 = Eleanor Robson }}
* {{Cite book|ref=harv| title = The Norton Anthology of Theory and Criticism| year=2001| publisher = Norton| isbn = 978-0-393-97429-4| first = William E.| last=Cain| first2 = Laurie A.| last2=Finke| first3 = Barbara E.| last3=Johnson| first4 = John| last4=McGowan| first5 = Jeffrey J.| last5=Williams| editor = Vincent B. Leitch}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Eagleton| first = Terry| title = Literary theory: an introduction: anniversary edition| year=2008| publisher = Blackwell Publishing| location = Oxford| isbn = 978-1-4051-7921-8| edition = Anniversary, 2nd}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Foster| first = John Lawrence | title = Ancient Egyptian Literature: An Anthology | year=2001| publisher = University of Texas Press | location = Austin | pages=xx| isbn = 978-0-292-72527-0}}
* {{cite journal|last=Giraldi| first = William| title = The Novella's Long Life| journal = The Southern Review| issue = Autumn 2008| url = http://williamgiraldi.com/wp-content/uploads/2011/08/novella1.pdf| accessdate=15. 02. 2014.| deadurl = yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20140222222151/http://williamgiraldi.com/wp-content/uploads/2011/08/novella1.pdf| archivedate=22. 02. 2014.|df=| pages=793–801}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Goody| first = Jack| title = The Novel, Volume 1: History, Geography, and Culture| year=2006| publisher = Princeton UP| location = Princeton| isbn = 978-0-691-04947-2| editor = Franco Moretti| chapter = From Oral to Written: An Anthropological Breakthrough in Storytelling| pages=18}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Preminger| first = Alex| title = The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics| publisher = US: Princeton University Press| year=1993| isbn = 978-0-691-02123-2|display-authors=etal}}
* {{cite journal|last=Ross| first = Trevor| title = The Emergence of "Literature": Making and Reading the English Canon in the Eighteenth Century."| journal = ELH| year=1996| volume = 63| url = https://www.ualberta.ca/~dmiall/MakingReaders/Readings/Ross%20English%20Canon.pdf| accessdate=09. 02. 2014.| doi = 10.1353/elh.1996.0019| pages=397–422}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Bonheim| first = Helmut| title = The Narrative Modes: Techniques of the Short Story| year=1982| publisher = Brewer| location = Cambridge}} An overview of several hundred short stories.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Књижевност”