Шведска — разлика између измена

Шведској припада око 2% од укупне светске производње железне руде, један је од највећих извозника, а највећи у [[Европа|Европи]]. У извозу [[бакар|бакра]], [[олово|олова]] и [[цинк]]а, учествује са око 1%, 3,7 % и 3,3 %. Око 1% тржишне вредности целе индустријске производње отпада на [[рударство]], које запошљава 0,5 % од укупног броја запослених. Укупна производња железне руде, [[1998]]. године, износила је 20.,9 милиона тона, сулфидних руда које садрже [[сумпор]], бакар, олово, цинк, [[арсен]], нешто мање [[сребро|сребра]] и [[злато|злата]], 24 милиона тона. Око 6 милиона тона креча, углавном за индустрију [[цемент]]а. Највећа налазишта железне руде налазе се неколико стотина километара северније од поларног круга (лапонска тундра). [[Кируна]], са околним брдима [[Луосавара]] и [[Кирунавара]], највеће је налазисте, у коме су залихе око милијарду тона руде, са 70% гвожђа (налазиште је површине 16000 -{km²}-). Кируна је средиште огромног налазишта, рударски град, чије 3/4 становника ради у рударству. 1998. године, у овом налазишту ископано је 14 милиона тона руде железа. [[Малмбергет]], такође у Лапонији (са производњом од 7 милиона тона 1998. године), је други по величини рудник железне руде у земљи. Руда из ових налазишта транспортује се железницом, и извози преко лука [[Нарвик]] (у [[Норвешка|Норвешкој]]) и Лулеа (северни део Шведске обале, Ботнички залив, зими залеђена). Највећи рудник бакра Аитик, такође се налази у овој регији. У области Скелефтеа, која се протеже од Болидена на истоку, до планинског ланца на западу, најзначајнија су налазишта сулфидних руда (Лаисвал, највећи извор оловне руде у Европи).