Банатска Паланка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 45:
По Хорому звани управни срез припадао је крашовском комитату. Од [[насеље|насеља]], која су припадала томе хоромском срезу, познат је једино Поток, -{(Patak)}- 1473.
 
=== Турско време ==
За време турских упада (1390) помиње се чешће Хором. Исто тако и за време распре између [[Ђурђа Бранковића]] и Јанка Хуњадија.
 
Линија 60 ⟶ 61:
Године 1713. била су овде 34 православна дома. 16. новембра [[1716]]. Турци су предали тврђаву аустријском генералу [[Флоримунд Мерси|Мерсију]] и тиме је овде престало турско господарство. У лето [[1717]]. марширао је генерал Мерси на челу својих трупа из Паланке против Оршаве. Тада је овде било 37 српских домова.
 
=== Аустријска власт ===
Тада [[Аустрија]] уреди [[Банат]], крајеве око [[Тамиш]]а, као војничку провинцију под новим именом [[Тамишки Банат]], са седиштем у Темишвару, и са немачким званичним језиком. Провинција је подељена у 11 диштриката,(срез општина) од којих је један добио име „ Новопаланачки”. Истовремено је решено интензивно насељавање ове покрајине, па су у ту сврху овамо досељавани и Немци из Рајха. И Нова Паланка, чије утврђење је обновљено, насељена је Немцима, који су образовали једну општину и имали свога свештеника. Основан је и један Францинскански настир и подигнута једна касарна.
 
Линија 67 ⟶ 69:
Београдским миром (1.-IX-1739.) уговорено је и разарање дунавских тврђава. [[Немачка]] [[колонија]] није обновљена. Диштриктско управно звање премештено у Белу Цркву, а Паланка је опет остала само српско село.
 
Паланка 1749 г. бројала је 53 дома, 1752 г. припадала је покрајинској милицији. 5. и 6. маја 1768. боравио је цар [[Јозеф II Хабзбуршки|Јосиф II]] у Паланци. Уредбом царице [[Марија Терезија|Марије Терезије]] од 4. августа 1770. припојена је Паланка немачко-банатској граничарској регименти.
 
=== Милитарија ===
Уредбом царице [[Марија Терезија|Марије Терезије]] од 4. августа 1770. припојена је Паланка немачко-банатској граничарској регименти. Године 1774. је додељена је кусићкој компанији илирско-банатској граничарској регименте, а 1775. влашкој-илирској регименти.
 
По свој прилици тих година премештено је ово српско село од дунавске обале више на север.
Линија 90 ⟶ 93:
Паланка је 1854 г. припадала врачевгајској копанији и бројала 958 душа.
 
=== Новија историја ===
Паланка је године 1873. припојена је молдавском срезу крашовског комитата, а 1876. белоцркванском срезу тамишког комитата.<br />
Општински атар је врло шесто страдао од поплаве. Тако у новијем времену: 1875., 1896., 1907., 1909., 1910., 1910., 1924. и 1926. године.