Александар I Карађорђевић — разлика између измена

После војничких дошли су и државнички успеси. Народно веће у [[Загреб]]у је [[24. новембар|24. новембра]] [[1918]]. године прогласило уједињење. Одлуци о уједињењу претходио је ултиматум [[Краљевина Далмација|далматинске]] владе од [[16. новембар|16. новембра]] 1918, по којем је из [[Сплит]]а имало да се прогласи непосредно уједињење са Србијом ако се у року од пет дана то не учини из Загреба. Делагација [[Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба|Народног већа]], од тридесет чланова, стигла је у [[Београд]] ујутро [[28. новембар|28. новембра]] 1918. За утврђивање начина како да се прогласи уједињење, образован је одбор од шесторице. У њега су ушли [[Анте Павелић (политичар)|Анте Павелић (Старији)]], [[Светозар Прибићевић]] и [[Јосип Смодлака]] као представници народног већа, и [[Стојан Протић]], [[Љубомир Јовановић]] и [[Момчило Нинчић]], као представници Владе Краљевине Србије. У одбору шесторице одлучено је да се уједињење изврши тако што би делегација Народног већа упутила адресу регенту Александру Карађорђевићу, која би садржала закључак и напутке „упутства“ од 24. новембра. Двочански акт уједињења извршен је у 8 сати увече, [[1. децембар|1. децембра]] 1918. године, у салону куће Крсмановића на Теразијама у којој је регент Александар привремено становао након ослобођења престонице.
[[Датотека:Aleksandar I i Maria Jusoslavije.jpg|мини|десно|150п|Александар и [[Марија Карађорђевић|Марија]] на дан венчања [[1922.]] године.]]
Чланови делегације Народног већа, стојећи у полукругу, чекали су долазак регента. Регент Александра се затим појавио у пратњи Протића, Јовановића, Нинчића и војводе [[Живојин Мишић|Живојина Мишића]]. Потом је иступио Анте Павелић и прочитао адресу. Регент Александар је у одговору на Адресу изразио задовољство одлуком загребачког Народног већа од 24. новембра и прогласио уједињење. Регент Александар је одбио да за првог председника Владе постави [[Никола Пашић|Николу Пашића]], већ је на то место указом поставио Стојана Протића. На листи министра прве Владе Краљевине СХС било је 9 Срба, 5 Хрвата, 3 Словенца и 1 муслиман. Влада под Протићевим председништвом носила је југословенско обележје. Крајем децембра Влада је нотификовала стварање нове Краљевине, а до средине [[1919]]. године уследила су међународна признања.