Балканско полуострво — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (ciscenje dupliranih poziva)
м (Разне исправке; козметичке измене)
'''Балканско полуострво''', или једноставније '''Балкан''', [[полуострво]] је и [[културна област]] који се налази у [[Источна Европа|источној]] и [[југоисточна Европа|југоисточној]] [[Европа|Европи]]. Полуострво је добило назив по [[Балканске планине|Балканским планинама]] које се протежу од српско-бугарске границе до [[Црно море|Црног мора]].
 
Балканско полуострво је окружено [[Јадранско море|Јадранским морем]] на југозападу, [[Јонско море|Јонским]] и [[Средоземно море|Средоземним морем]] на југу, [[Егејско море|Егејско]] и [[Мраморно море]] су на југоистоку док је [[Црно море]] на истоку. Највиши врх полуострва је [[Мусала]] висок 2.925 метараm који се налази на планини [[Рила]].
 
== Поријекло назива ==
=== Етимологија ===
 
На [[турски језик|турском језику]] Балкан значи „венац шумовитих планина” (''{{lang|tr|balkan}}''),<ref name="Balkan.">{{cite encyclopedia|url=http://encarta.msn.com/dictionary_/balkan.html | title = Balkan | work = Encarta World English Dictionary | publisher = Microsoft Corporation | accessdate=31. 3. 2008 | archiveurl = https://www.webcitation.org/5kwPqi7mD?url=http://encarta.msn.com/dictionary_/balkan.html | archivedate=31. 10. 2009 | deadurl = yes }}</ref><ref>{{cite encyclopedia|encyclopedia=Büyük Türkçe Sözlük | title = balkan | publisher = Türk Dil Kurumu | url = http://www.tdkterim.gov.tr/bts/ | quote = Sarp ve ormanlık sıradağ | language = tr | accessdate=3. 7. 2017 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110825034714/http://www.tdkterim.gov.tr/bts/ | archivedate=25. 8. 2011 | deadurl = yes | df = }}</ref> док на [[бугарски језик|бугарском језику]] Балкан значи „планина”' (''{{lang|bg|балкан}}'').<ref>{{Cite book|last=Костов| first = Н.| last2=Андрейчин| first2 = Л.| last3=Илчев| first3 = Ст.| last4=Попов| first4 = Д.| last5=Георгиев| first5 = Л.| title = Български тълковен речник (допълнен и преработен от Д. Попов)|year=1994| publisher = Наука и изкуство| location = С.}}</ref> Друга моћу етимологија је повезана са [[персијски језик|персијском]] ријечју балк која значи „мочвара” уз додатак турског суфикса -ан добија се „мочварна шума”.<ref>{{Cite book|last=Stachowski| first = Marek| title = European Balkan(s), Turkic bal(yk) and the problem of their original meanings| publisher = Jagiellonian University| url = https://www.academia.edu/5693478/European_Balkan_s_Turkic_bal_yk_and_the_problem_of_their_original_meanings| accessdate=3. 7. 2017| language = en|pages=618}}</ref> Мање популарна хипотеза етимологије је да је назив настао од персијске ријечи Balā-Khāna која значи „велике висока кућа”.{{sfn|Todorova|1997|p=27}}
 
=== Историјски називи ===
==== Класична антика и рани средњи вијек ====
 
Од класичне антике до средњег вијека, мјесни [[Трачани]]<ref>{{cite web|url=https://books.google.com/books?id=VDoQAQAAMAAJ&q=hemus+thracian+name&dq=hemus+thracian+name&output=html_text&cd=6 | title = Bulgaria | work = Hemus – a Thracian name | publisher = Indiana University|pages=54}}</ref> су за [[Балканске планине]] користили назив Хемус.<ref>{{Cite book|title=Balkan Studies|year=1986| url = https://books.google.com/books?id=UEJpAAAAMAAJ&q=thracian+sama+greek+haemus&dq=thracian+sama+greek+haemus&hl=en&sa=X&ei=khWFVemTFsyqogSjh6GQDw&ved=0CCoQ6AEwAg}}</ref> Према грчкој митологији, трачког краљ [[Хем (митологија)|Хемуса]] је да би га казнио бог Зевс претворио у планину, а планина је добила његово име. Предложена је и схема повратног назива. Д. Дечев сматра да је Хемус ({{јез-грч|Αἷμος}}) настао од [[Трачки језик|трачке]] ријечи ''-{*saimon}-'' која значи ’планински гребен’.<ref>{{citeCite book|last=Decev| first = D| title = Balkan Studies|year=1986| publisher = University of Michigan| url = https://books.google.com/books?id=UEJpAAAAMAAJ&q=thracian+sama+greek+haemus&dq=thracian+sama+greek+haemus&hl=en&sa=X&ei=khWFVemTFsyqogSjh6GQDw&ved=0CCoQ6AEwAg| accessdate=20. 6. 2015}}</ref> Трећа могућност је да је Хемус ({{јез-грч|Αἵμος}}) долази од гречке ријечи хема ({{јез-грч|αἵμα}}) што значи ’крв’. Мит се односи на борбу између бога Зевса и титана [[Тифон]]а. Зевс је Тифона ранио муњом и Тифонова крв је пала на планину, одакле је планина добила име.<ref>{{cite web|url=https://books.google.com/books?id=3cmSa4H_C0oC&lpg=PA20&ots=SBNq-jEdSY&dq=Haemus%20bloody%20zeus%20typhon&hl=bg&pg=PA20#v=onepage&q=Haemus%20bloody%20zeus%20typhon&f=false| title = Gods and Heroes of the Greeks: The Library of Apollodorus| work = Google Books| accessdate=12. 9. 2014}}</ref>
 
==== Касни средњи вијек и османско доба ====
 
Најстарије помињање назива је на арапском мапи са почетка 14. вијека, у којој се Хелмске планине називају Балкан.<ref name="Dobrev 1989">{{cite book|title=Происхождение географического названия Балкан – Sixieme Congres international d'etudes du Sud-Est Europeen | language = fr | last=Dobrev| first = Ivan| publisher = Ed.de l'Académie bulgare des Sciences |year=1989| location = Sofia | url = https://books.google.com/books/about/?id=jxYZnQEACAAJ }}</ref> Прво потрвђено вријеме у коме се на Западу за планински масив у Бугарској користи назив Балкан је писмо из 1490. године које је италијански хуманиста и писац [[Филип Калимах]] послао папи [[Папа Иноћентије VIII|Иноћентију -{VIII}-]].{{sfn|Todorova|1997|p=22}} Прво османско помињање документовано је 1565. године. Прије тога није било друге документоване употребе ријечи која се односи на област, иако су се друга туркијска племена већ населила или пролазила кроз полуострво. Постоји и тврдња о [[Прабугари|ранобулгарском]] поријеклу популарне ријечи у Бугарској, али то је само несхоларна тврдња.{{sfn|Todorova|1997|p=27}} Ријеч су користили Османлије у Румелији у свом општем значењу планине, као ''{{јез|tr|Kod̲j̲a-Balkan}}'', ''{{јез|tr|Čatal-Balkan}}'' и ''{{јез|tr|Ungurs-Balkani̊}} )'', посебно се односећи на Хелмску планину.<ref>Encyclopaedia of Islam, Second Edition, Editors: P. Bearman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel and W.P. Heinrichs. Brill Online Reference Works.</ref><ref>{{cite web|url=http://referenceworks.brillonline.com/entries/encyclopaedia-of-islam-2/balkan-SIM_1152?s.num=309&s.start=300| title = Balkan – Brill Reference| work = brillonline.com}}</ref> Назив је и даље сачуван у средњој Азији у називу планинског вијенца [[Велики Балкан]]<ref>{{cite web|url=http://land.worldcitydb.com/balkhan_mountains_3522246.html | title = Balkhan Mountains | work = World Land Features Database | publisher = Land.WorldCityDB.com | accessdate=31. 3. 2008 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080228223148/http://land.worldcitydb.com/balkhan_mountains_3522246.html | archivedate=28. 2. 2008 | deadurl = yes | df = }}</ref> и [[Покрајина Балкан|покрајине Балкан]] у [[Туркменистан]]у.
 
==== Југоисточна Европа ====
 
=== Полуострво ===
[[Датотека:Balkan Peninsula.svg|мини|десно|250px250п|Балканско полуострво са северном границом Дунав, Сава и Купа]]
[[Датотека:Karte Suedosteuropa 03 01.png|мини|десно|250px250п|Мапа Балканског полуострва, ''Encyclopedia Britannica''
{{legend-line|solid darkblue 3px|Граница Дунав, Сава, Соча}}
{{leftlegend|#ff7b4d|Уобичајено је део Балканског полуострва}}
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Decev| first = D| title = Balkan Studies|year=1986| publisher = University of Michigan| url = https://books.google.com/books?id=UEJpAAAAMAAJ&q=thracian+sama+greek+haemus&dq=thracian+sama+greek+haemus&hl=en&sa=X&ei=khWFVemTFsyqogSjh6GQDw&ved=0CCoQ6AEwAg| accessdate=20. 6. 2015}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Balkan Studies|year=1986| url = https://books.google.com/books?id=UEJpAAAAMAAJ&q=thracian+sama+greek+haemus&dq=thracian+sama+greek+haemus&hl=en&sa=X&ei=khWFVemTFsyqogSjh6GQDw&ved=0CCoQ6AEwAg}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Stachowski| first = Marek| title = European Balkan(s), Turkic bal(yk) and the problem of their original meanings| publisher = Jagiellonian University| url = https://www.academia.edu/5693478/European_Balkan_s_Turkic_bal_yk_and_the_problem_of_their_original_meanings| accessdate=3. 7. 2017| language = en|pages=618}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Костов| first = Н.| last2=Андрейчин| first2 = Л.| last3=Илчев| first3 = Ст.| last4=Попов| first4 = Д.| last5=Георгиев| first5 = Л.| title = Български тълковен речник (допълнен и преработен от Д. Попов)|year=1994| publisher = Наука и изкуство| location = С.}}
{{портал|Македонија}}
{{Commonscat|Balkans}}
 
* [https://web.archive.org/web/20140102201140/http://ebooks.antikvarne-knjige.com/cvijic-balkansko-2/ Балканско полуострво и јужнословенске земље II, Јован Цвијић]
 
1.572.075

измена