Куршумлија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje dupliranih poziva |
м Разне исправке |
||
Ред 6:
| округ = Топлички
| општина = Куршумлија
| надм висина=366
| популација = {{decrease}} 13.200
| поштански код=18430
| позивни број=027
| регистарска ознака=-{PK}-
| гшир = 43.140833
| гдуж = 21.267833
Ред 16:
'''Куршумлија''' ([[Српски језик|старосрп]]. ''Бела Црква''){{sfn|Јанићијевић|1996|p=379}} је градско насеље у [[општина Куршумлија|општини Куршумлија]] у [[Топлички управни округ|Топличком округу]]. Општина Куршумлија налази се на југу Србије, близу административне линије са Косметом, величине 952 km². Њена територија смештена је у централном и горњем току реке Топлице, у сливовима њених притока Косанице и Бањске.
Административни и културни центар општине је град Куршумлија, један од ретких градова у Европи који се простире на три реке{{чињеница|
Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011
У структури становништва Куршумлије преовладавају Срби (95%), потом са знатно мањим уделом Роми (1,5%), Црногорци (0,4 %) и остали (3%).
Ред 34:
Приликом установљавања самоуправне [[Охридска архиепископија|Охридске архиепископије]], византијски цар [[Василије II Бугароубица|Василије II]] је 1019. године одредио да под ову архиепископију потпадне и [[Нишка епархија]], којој је припадала и Топлица, што се изричито помиње у царским повељама.
У средњем веку била је прва престоница Стефана Немање. Између [[1159]]. и [[1168]]. године он је овде саградио своја прва два
Приликом установљавања аутокефалне [[Жичка архиепископија|Српске архиепископије]], први српски архиепископ [[Свети Сава]] је 1219. године основао неколико нових епархија међу којима је била У [[Топличка епархија]] са средиштем у [[манастир Светог Николе код Куршумлије|Светом Николи Топличком]]. Након проглашења [[Пећка патријаршија|Српске патријаршије]] (1346), топлички епископи су добили почасни наслов митрополита, а током наредних векова називали су се митрополитима ''топличким'' и ''белоцркванским''.
Ред 97:
| извор = <ref>{{Стат Књига 1}}</ref>
| ширина = 300px
| наслов = Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002
| позадина = #ddd
| позиција = left
Ред 121:
| лево2 = м
| десно2 = ж
| шипке лево десно=
{{Врста лево десно|?|gray|88|12.30|16.22|116}}
{{Врста лево десно|80+|gray|45|6.29|9.65|69}}
Ред 161:
<gallery perrow="5" heights="180" widths="180">
Датотека:Kuršumlija 07.jpg|Куршумлија, центар
Датотека:Kuršumlija 04.jpg|Куршумлија, центар
Kuršumlija 01.jpg|Куршумлија, центар
Kuršumlija, centar, park 01.jpg|Куршумлија, градски парк
Kuršumlija, centar, park, Spomenik kralja Aleksandra Obrenovića 05.jpg|Градски парк и споменик Александра Обреновића Kuršumlija, centar, park, Spomenik kralja Aleksandra Obrenovića 01.jpg|Споменик Александра Обреновића Kuršumlija, centar, park, Spomenik žrtvama NATO bombardovanja.jpg|Споменик жртвама НАТО бомбардовања
Narodna biblioteka, Kuršumlija.jpg|Народна библиотека у Куршумлији
Osnovni sud, Prekršajni sud, Osnovno javno tužilaštvo, Kuršumlija 00.jpg|Основни суд, Прекршајни суд и Основно јавно тужилаштво Trezor, Kuršumlija.jpg|Трезор
Vrtić "Sunce", Kuršumlija 02.jpg|Вртић ''Сунце''
Hala sportova, Kuršumlija 02.jpg|Хала спортова
Линија 183 ⟶ 180:
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Јанићијевић|editor-first=Јован|title=Културна ризница Србије|year=1996|location=Београд|publisher=Идеа|url=https://books.google.com/books?id=MQAoAAAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Николић|first=Милица|title=Карта Србије Ђакома Кантелија да Вињоле из 1689 године|journal=Историјски часопис|year=1972|volume=19|url=http://books.google.com/books?id=cXtwCgAAQBAJ|pages=101-134}}
* {{Cite book|ref=harv| last
== Спољашње везе ==
| |||