Пиринач — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje dupliranih poziva
Ред 47:
[[Датотека:Tteumul.jpg|thumb|Вода из опраног пиринча]]
 
Сорте риже су типично класификују као дуго, средње, и кратко зрнасте.<ref>{{cite web|url=http://www.finecooking.com/articles/guide-to-rice.aspx |accessdate = 24. 2. 2014|title=Guide to Rice|editor=Fine Cooking|publisher=Fine Cooking}}</ref> Зрна дугозрног пиринча (са високим садржајем [[амилоза|амилозе]]) имају тенденцију да остану нетакнута након кувања; зрна пиринча средње дужине (богата [[амилопектин]]ом) постају лепљива. Зрна средње дужине се користе у слатким јелима, за ''[[рижото]]'' у Италији, и многим другим јелима од пиринча, као што је -{''[[arròs negre]]''}- у Шпанији. Неке сорте риже дугог зрна имају висок садржај [[амилопектин]]а, као што је тајландски лепљиви пиринач, се обично кувају на пари.<ref>{{cite web|url=http://www.thaifoodandtravel.com/ingredients/stickyr.html|title=White Sticky Rice – Kao Niow |author= Loha-unchit, Kasma |accessdate = 12. 10. 2012}}</ref> Лепљиви пиринач средње дужине се користи за ''[[суши]]''; лепљивост омогућава пиринчу да задржава облик након обликовања. Пиринач кратког зрна се обично користи за [[сутлијаш]].
 
[[Инстантни пиринач]] се разликује од оног куваног паром по томе што је у великој мери куван и затим осушен. Он има знатно деградирани укус и текстуру. Боје за пиринач и [[скроб]] се често користе при прављењу течног теста и хлебне масе ради повећања хрустљавости.
Ред 59:
Пиринач се може натопити у води да би се скратило време кувања, сачувало гориво, свело на минимум излагање високим температурама, и редуковала лепљивост. Код неких [[подврста (ботаника)|сорти]], натапање побољшава текстуру куваног пиринча путем повећане експанзије зрна. Натапање пиринча може да траје од 30 минута до неколико сати.
 
Смеђи пиринач се може натопити у врућој води током 20 сати ради стимулације [[Клијање семена|клијања]]. Тим процесом, званим [[герминација смеђег пиринча]] (GBR),<ref>{{cite web | title=Marketing of Value-Added Rice Products in Japan: Germinated Grown Rice and Rice Bread| url=http://www.hatsuga.com/DOMER/english/en/GBRRB.html | accessdate = 12. 2. 2004|author1last1=Shoichi Ito |first1=Shoichi|last2=Ishikawa|first2=Yukihiro|lastauthoramp=yes |publisher=Tottori University, Japan. }}</ref> се активирају ензими и повећава садржај амино киселина укључујући [[гама-аминобутерна киселина]], чиме се побољшава нутрициона вредност смеђег пиринча. Овај метод је резултат истраживања спроведених током [[Међународна година пиринча|Међународне године пиринча]] Уједињених Нација.
 
Пиринач се кува у [[Тачка кључања|кључалој води]] или помоћу [[Водена пара|паре]], и при том апсорбује воду. Путем апсорптивног метода пиринач се може кувати у запремини воде сличној запремини пиринча. Путем метода брзог кључања, пиринач се може кувати у великој количини воде која се исцеди пре сервирања. Припрема брзим кључањем није пожељна за обогаћени пиринач, попто се знатан део адитива губи у одаченој води. Електрични лонац за пиринач, који је популаран у Азији и Латинској Америци, поједностављује процес кувања пиринча. Пиринач (или било која друга зрна) се понекад брзо пеку на уљу или масноћи пре кувања (на пример [[сафронски пиринач]] или [[рижото]]); то чини кувани пиринач мање лепљивим. Тај начин припреме се обично назива [[пилаф]] у Ирану и Авганистану или [[биријани]] ([[Dum pukht|дам пукт]]) у Индији и Пакистану.