Витамин Ц — разлика између измена

'''Витамин Ц''' (''[[askorbinska kiselina|-{L}--аскорбинска киселина]]'', ''-{L}--аскорбат'') је [[vitamin|витамин]] код људи и више животињских врста. У живим организмима аскорбат делује као [[антиоксиданс]], те штити тело од [[оксидативни стрес|оксидатовног стреса]].<ref name=Padayatty>{{cite journal | last1 = Padayatty| first1 = Sebastian J. | last2 = Katz| first2 = Arie| author3 last3=Wang|first3= Yaohui Wang | last4 = Eck| first4 = Peter| author5 last5=Kwon|first5= Oran Kwon | author6 = Je-Hyuk Lee | last7 = Chen| first7 = Shenglin| author8 last8=Corpe|first8= Christopher Corpe | last9 = Dutta| first9 = Anand| title = Vitamin C as an antioxidant: evaluation of its role in disease prevention | pmid = 12569111 | year = 2003| issue = 1 | volume = 22 | journal = Journal of the kAmerican College of Nutrition | url = http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/07315724.2003.10719272#.UmNt4RAnXCc| pages = 18-35}}</ref> Он је исто тако [[Kofaktor (biohemija)|кофактор]] у најмање шест [[ензим]]ских реакција, међу којима је неколико реакција [[колаген]]ске синтезе, чија дисфункционалност се манифестује симптомима [[скорбут]]а.<ref name="UKFSA Risk"/> Код животиња су ове реакције посебно важне при зарастању рана и за спречавање крварења из [[капилар]]а.

Витамин Ц је чист [[Enantiomer|-{<small>L</small>}--енантиомер]] аскорбата, док супротни [[Enantiomer|-{<small>D</small>}--енантиомер]] нема физиолошког значаја. -{<small>L</small>}--аскорбат је јак [[редукујући агенс]]. Кад делује у том својству, он се конвертује у [[оксидо-редукција|оксидовани]] облик, [[Dehidroaskorbinska kiselina|-{<small>L</small>}--дехидроаскорбат]].<ref name=autogenerated2>{{Cite web | url = http://www.food.gov.uk/multimedia/pdfs/evm_c.pdf | title = Vitamin C – Risk Assessment | accessdate = 23. 02. 2012 | publisher = UK Food Standards Agency | format = PDF}}</ref> -{<small>L</small>}--дехидроаскорбат се може затим редуковати назад у активну -{<small>L</small>}--аскорбатну форму дејством [[ензим]]а и [[глутатион]]а у телу.<ref name="pmid8144521">{{cite journal | last = Meister| first = Alton| title = Glutathione-ascorbic acid antioxidant system in animals | pmid = 8144521 | year = 1994| issue = 13 | volume = 269 | journal = The Journal of biological chemistry | url = http://www.jbc.org/content/269/13/9397.full.pdf+html| pages = 9397-400}}</ref> Током овог процеса формира се радикал семидехидроаскорбинске киселине. Слободни радикал аскорбата слабо реагује са кисеоником, тако да се не формира супероксид. Уместо тога два радикала семидехидроаскорбата реагују и формирају један аскорбат и један дехидроаскорбат. Уз помоћ глутатиона, дехидроксиаскорбат се конвертује назад у аскорбат.<ref name="Nualart et al., 2003">{{cite journal | last1 = FJ| first1 = Nualart| author2 last2= Rivas CI |first2=Rivas| last3 = VP| first3 = Montecinos|display-authors=etal | title = Recycling of vitamin C by a bystander effect | journal = J Biol Chem | year = 2003| volume = 278 | pages = 10128-10133}}</ref> Присуство глутатиона је есенцијално, јер он омогућава обнављање аскорбата и побољшава антиоксидансни капацитет крви.<ref name = Gropper>{{Cite book | vauthors = Gropper SS, Smith JL, Grodd JL | year = 2004| title = Advanced Nutrition and Human Metabolism | edition = 4th | publisher = Thomson Wadsworth | location = Belmont, CA. USA | pages = 260-275}}</ref> Без њега не би долазило до конверзије дехидроксиаскорбата назад у аскорбат.

Велика већина биљки и животиња има способност синтезе витамина Ц. Овај процес се одвија путем секвенце од четири трансформације које су посредоване [[ензим]]има, при чему долази до конверзије [[глукоза|глукозе]] у витамин Ц.<ref name="UKFSA Risk" /> Глукоза за формирање аскорбата се издваја из [[гликоген]]а у јетри код [[сисари|сисара]] и [[passeriformes|врапчарки]]. Синтеза аскорбата је процес који је завистан од гликогенолизе.<ref>{{cite journal | last1 = Gábor| first1 = Bánhegyi| author2 last2= Mandl JóZsef |first2=Mandl| title = The hepatic glycogenoreticular system | journal = Pathology & Oncology Research | volume = 7 | year = 2001| doi = 10.1007/BF03032575 | issue = 2| pages = 107-110}}</ref> Код [[гмизавци|рептила]] и [[птице|птица]] биосинтеза се одвија у [[бубрег|бубрезима]].

Код свих животиња које не могу да синтетишу витамин Ц, није присутан ензим [[L-gulonolakton oksidaza|-{<small>L</small>}--гулонолактон оксидаза]] (-{GULO}-),<ref>{{cite journal | last1 = ZD| first1 = Zhang| author2 last2=A|first2= Frankish A | last3 = T| first3 = Hunt|display-authors=etal | title = Identification and analysis of unitary pseudogenes: historic and contemporary gene losses in humans and other primates. | journal = Genome biology | volume = 11 | issue = 3 | pages = R26 | year = 2010| pmid = 20210993 | doi = 10.1186/gb-2010-11-3-r26}}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = Inai Y, Ohta Y, Nishikimi M | title = The whole structure of the human nonfunctional L-gulono-gamma-lactone oxidase gene--the gene responsible for scurvy--and the evolution of repetitive sequences thereon. | journal = J. Nutr. Sci. Vitaminol. | volume = 49 | issue = 5 | year = 2003| pmid = 14703305 | doi = |pages=315-9}}</ref><ref>{{cite journal | last1 = T| first1 = Otowa| author2 last2=E|first2= Yoshida E | last3 = N| first3 = Sugaya|display-authors=etal | title = Genome-wide association study of panic disorder in the Japanese population. | journal = J. Hum. Genet. | volume = 54 | issue = 2 | year = 2009| pmid = 19165232 | doi = 10.1038/jhg.2008.17| pages = 122-6}}</ref> који је неопходан у задњем степену синтезе. Те животиње имају различите несинтетичке гене тог ензима ([[псеудоген]]е -{ΨGULO}-).{{sfn|Harris|1996|p=35}} Сличан нефункционални ген је присутан у геному морског прасета и примата, укључујући човека.<ref>{{cite journal | pmid = 1400507 | vauthors = Nishikimi M, Kawai T, Yagi K | title = Guinea pigs possess a markedly different gene for L-gulono-gamma-lactone oxidase, the key enzyme for L-ascorbic acid biosynthesis missing in this species | journal = The Journal of biological chemistry | volume=267 | issue=30 | year = 1992| pages = 21967-72}}</ref><ref>{{cite journal | pmid = 10572964 | vauthors = Ohta Y, Nishikimi M | title = Random nucleotide substitutions in primate nonfunctional gene for L-gulono-gamma-lactone oxidase, the missing enzyme in L-ascorbic acid biosynthesis | journal = Biochimica et biophysica acta | volume=1472 | issue=1–2 | year = 1999| doi=10.1016/S0304-4165(99)00123-3| pages = 408-11}}</ref> Неке од тих врста (међу којима је човек) могу да се одрже са ниским нивоима доступним из хране путем рециклирања оксидованог витамина Ц.<ref name=pmid18358815>{{cite journal | vauthors = Montelhagen A, Kinet S, Manel N, Mongellaz C, Prohaska R, Battini JL, Delaunay J, Sitbon M, Taylor N | title = Erythrocyte Glut1 Triggers Dehydroascorbic Acid Uptake in Mammals Unable to Synthesize Vitamin C | journal = Cell | volume = 132 | issue = 6 | year = 2008| pmid = 18358815 | doi = 10.1016/j.cell.2008.01.042 | laysummary = http://www.sciencedaily.com/releases/2008/03/080320120726.htm | laysource = Science Daily | laydate = 21. 03. 2008 | pages = 1039-48}}</ref>

Неки [[mikroorganizam|микроорганизми]] као што је квасац ''-{[[Saccharomyces cerevisiae]]}-''<ref>[http://bioweb.uwlax.edu/bio203/s2007/nelson_andr/ Saccharomyces cerevisiae]</ref> имају способност синтезе витамина Ц из [[Моносахарид|једноставних шећера]].<ref name="yeastAA">{{Cite web | url = http://www.scri.ac.uk/scri/file/individualreports/2002/20Ascorb.pdf | title = Ascorbic acid biosynthesis in higher plants and microorganisms | accessdate = 23. 02. 2012 | author1 = R.D. Hancock | author2 = R. Viola | lastauthoramp = yes | publisher = Scottish Crop Research Institute| format = PDF}}</ref><ref>{{cite journal | author1 = Hancock Robert D. | author2 = Galpin John R. | last3 = Roberto| first3 = Viola| title = Biosynthesis of L-ascorbic acid (vitamin C) by Saccharomyces cerevisiae | journal = FEMS Microbiology Letters | volume = 186 | issue = 2 | year = 2000| pmid = 10802179 | doi = 10.1111/j.1574-6968.2000.tb09112.x| pages = 245-50}}</ref>

Аскорбинска киселина или витамин Ц је чест [[кофактор (биохемија)|кофактор]] ензима код сисара. Он учествује у синтези [[колаген]]а. Аскорбат је јак [[редукујући агенс]] који има способност брзог сакуљања више [[Реактивне врсте кисеоника|реактивних врста кисеоника]] (-{ROS}-). Слатководним [[Праве кошљорибе|правим кошљорибама]] је такође потребан дијетарни витамин Ц у исхрани. Без њега би оне оболеле од скорбута. Симптоми недостатка витамина Ц који су најлакше препознатљиви код риба су [[skolioza|сколиоза]], [[лордоза]] и тамна боја коже. Слатководне [[пастрмке]] такође манифестују умањено формирање колагена, крварење на перајама, унутрашње крварење, закривљење кичме и повишени морталитет. Ако те рибе живе у морској води са алгама и фитопланктоном, онда је витаминска суплементација мање важна. Сматра се да је разлог доступност других ефикаснијих антиоксиданаса у природном морском окружењу.<ref>{{cite journal | author1 = Hardie L.J. | author2 = Fletcher T.C. | author3 = Secombes C.J. | title = The effect of dietary vitamin C on the immune response of the Atlantic salmon (Salmo salar L.) | journal = Aquaculture | volume = 95 | year = 1991| doi = 10.1016/0044-8486(91)90087-N | issue = 3–4| pages = 201-14}}</ref>

Неки научници су изнели претпоставку да је губитак пута биосинтезе витамина Ц можда у складу са теоријом брзих еволуционих промена, која је довела до развоја [[Хоминиди|хоминида]] и појаве људских бића.<ref>{{cite journal | vauthors = Challem J, Taylor EW | title = Retroviruses, Ascorbate, and Mutations, in the Evolution of Homo sapiens | journal = Free Radical Biology and Medicine | volume = 25 | issue = 1 | year = 1998| pmid = 9655531 | doi = 10.1016/S0891-5849(98)00034-3| pages = 130-2}}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = Bánhegyi G, Braun L, Csala M, Puskás F, Mandl J | title = Ascorbate Metabolism and Its Regulation in Animals | journal = Free Radical Biology and Medicine | volume = 23 | issue = 5 | year = 1997| pmid = 9296457 | doi = 10.1016/S0891-5849(97)00062-2| pages = 793-803}}</ref><ref>{{cite journal | last = I| first = Stone| title = Homo sapiens ascorbicus, a biochemically corrected robust human mutant | journal = Medical Hypotheses | volume = 5 | issue = 6 | year = 1979| pmid = 491997 | doi = 10.1016/0306-9877(79)90093-8| pages = 711-21}}</ref> Међутим, једна друга терија базирана на теорији еволуције наводи да се губитак способности прављења витамина Ц код симијана можда јавио знатно раније током еволуционе историје од појаве људи или чак и човеколиких мајмуна. Постоји евиденција да је до тога дошло ускоро након појаве првих примата, а вероватно након поделе раних примата у два главна подреда: [[хаплорхини]] (који не могу да праве витамин Ц) и његовог сестринског подреда ''-{netarsijer prosimijana}-'', [[стрепсирхини]] (примати „влажног носа“), који је задржао способност прављења витамина Ц.<ref>{{cite journal | last1 = I| first1 = Pollock J.. | last2 = J| first2 = Mullin R.. | title = Vitamin C biosynthesis in prosimians: Evidence for the anthropoid affinity ofTarsius | journal = American Journal of Physical Anthropology | volume = 73 | issue = 1 | year = 1987| pmid = 3113259 | doi = 10.1002/ajpa.1330730106| pages = 65-70}}</ref> На основу датирања молекуларног часовника, та два подреда примата су се раздвојила пре око 63 до 60 милиона година.<ref>{{cite journal | doi = 10.1002/ajpa.10322 | last1 = C| first1 = Poux| author2 = Douzery E.J.P. | year = 2004| title = Primate phylogeny, evolutionary rate variations,and divergence times: a contribution from the nuclear gene IRBP | url = | journal = American Journal of Physical Anthropology | volume = 124 | issue = 1| pmid = 15085543| pages = 1-16}}</ref> Апроксимативно три до пет милиона година касније (пре 58 милиона година), што је кратак период у еволуционом смислу, ред -{[[Тарзијери|Tarsiiformes]]}-, чија једина преостала фамилија је тарсијер (-{[[Тарзијери|Tarsiidae]]}-), се одвојила од других хаплорхина.<ref>{{cite journal | doi = 10.1006/mpev.1998.0495 | author1 last1= Goodman |first1=M. | author2 = Porter C.A. | author3 last3= Czelusniak |first3=J. | author4 = Page S.L. | author5 last5= Schneider |first5=H. | author6 last6= Shoshani |first6=J. | author7 last7= Gunnell |first7=G. | author8 = Groves C.P. | year = 1998| title = Toward a phylogenetic classification of primates based on DNA evidence complemented by fossil evidence | url = | journal = Molecular Phylogenetics and Evolution | volume = 9 | issue = 3| pmid = 9668008| pages = 585-598}}</ref><ref>{{cite journal | author last= Porter, |first=C. A. | author2 last2= Page, |first2=S. L. | author3 last3= Czelusniak, |first3=J. | author4 last4= Schneider, |first4=H. | author5 = Schneider, M.P.C. | author6 last6= Sampaio, |first6=I. | author7 last7= Goodman, |first7=M. |last-author-amp=yes | year = 1997| title = Phylogeny and evolution of selected primates as determined by sequences of the ?-globin locus and 5’flanking regions | journal = International Journal of Primatology | volume = 18 | pages = 261-295}}</ref> Пошто тарсијери такође немају способност прављења витамина Ц, следи да је до мутације већ било дошло, те да је до ње морало доћи између те две раздвојне тачке (63 до 58 милиона година).

Аскорбинска киселина се апсорбује у телу путем активног транспорта и једноставне дифузије. Котранспортери од натријума зависног активног транспорта натријум аскорбата (-{SVC6T}-) и хексозни транспортери (-{GLUT}-) су два транспортера неопходна за апсорпцију. -{SVCT}- су предоминантни систем за транспорт витамина Ц у телу. -{SVCT1}- и -{SVCT2}- уносе редуковану форму аскорбата кроз ћелијску мембрану.<ref name="ReferenceA">{{cite journal | author1 last1= Savini |first1=I. | author2 last2= Rossi |first2=A. | author3 last3= Pierro |first3=C. | author4 last4= Avigliano |first4=L. | last5 = V| first5 = Catani M.. | title = SVCT1 and SVCT2: key proteins for vitamin C uptake | journal = Amino Acids | volume = 34 | issue = 3 | year = 2007| pmid = 17541511 | doi = 10.1007/s00726-007-0555-7| pages = 347-55}}</ref> -{GLUT1}- и -{GLUT3}- су два глукозна транспортера. Они преносе витамин Ц у облику дехидроаскорбинске киселине.<ref>{{cite journal | doi = 10.1074/jbc.272.30.18982 | vauthors = Rumsey SC, Kwon O, Xu GW, Burant CF, Simpson I, Levine M | title = Glucose transporter isoforms GLUT1 and GLUT3 transport dehydroascorbic acid | journal = The Journal of biological chemistry | volume = 272 | issue = 30 | year = 1997| pmid = 9228080| pages = 18982-9}}</ref> Мада се дехидроаскорбинска киселина апсорбује брже од аскорбата, количина дехидроаскорбинске киселине у плазми и ткивима под нормалним условима је ниска, јер ћелије брзо редукују дехидроаскорбинску киселину до аскорбата.<ref>{{cite journal | last1 = J| first1 = May| author2 = Qu Zhi-Chao | author3 = Neel Dustin R. | last4 = Xia| first4 = Li| title = Recycling of vitamin C from its oxidized forms by human endothelial cells | journal = Biochimica et Biophysica Acta (BBA) - Molecular Cell Research | volume = 1640 | year = 2003| doi = 10.1016/S0167-4889(03)00043-0 | issue = 2–3| pages = 153-61}}</ref><ref>{{Cite book | author last= Packer, |first=L. | year = 1997| chapter = Vitamin C and redox cycling antioxidants. | editor1 = Packer L | editor2 = F. J.. | title = Vitamin C in health and disease | publisher = Marcel Dekker Inc | location = New York}}</ref>

Максимална телесна залиха витамина Ц је углавном одређена реналном границом крви. Многа ткива одржавају концентрацију витамина Ц на далеко вишем нивоу од крви. Биолошка [[Ткиво (биологија)|ткива]] која акумулирају преко 100 пута виши ниво витамина Ц од крвне плазме су [[Надбубрежна жлезда|адреналне жлезде]], [[хипофиза]], [[грудна жлезда]], -{[[corpus luteum]]}-, и [[мрежњача|ретина]].<ref>{{cite journal | author = Hediger Matthias A. | title = New view at C | journal = Nature Medicine | volume = 8 | issue = 5 | year = 2002| pmid = 11984580 | doi = 10.1038/nm0502-445| pages = 445-6}}</ref> Ткива са 10 до 50 пута већом концентрацијом су [[мозак]], [[слезина]], [[плућа]], [[тестис]]и, [[лимфни чворови]], [[јетра]], [[штитна жлезда|штитаста жлезда]], [[слузокожа]] [[Танко црево|танких црева]], [[бела крвна зрнца|леукоцити]], [[гуштерача|панкреас]], [[бубрег|бубрези]] и [[пљувачне жлезде]].

Нобеловац [[Лајнус Полинг]] и Г. Ц. Вилис су показали да су хронични дуготрајни ниски нивои витамина Ц у крви ([[hroničan (medicina)|хронични]] скорбут) један од узрока [[атеросклероза|артеросклерозе]].<ref>{{Cite journal| journal = Proceedings of the National Academy of Sciences | year = 1990| volume = 87 | issue = 23 | title =Immunological evidence for the accumulation of lipoprotein(a) in the atherosclerotic lesion of the hypoascorbemic guinea pig | last1 = Rath| first1 = M| author2 = L. Pauling | url = http://www.pnas.org/content/87/23/9388.full.pdf | doi = 10.1073/pnas.87.23.9388 | pmid=2147514 | pmc=55170| pages = 9388-9390}}</ref>

Људи у обе студије са исхраном без или скоро потпуно без витамина Ц, су имали крвне нивое витамина Ц сувише ниске да би се прецизно измерили у време кад су развили знаке скорбута. У Ајовској студији је процењено (обележавањем раствора витамина Ц) да је у том периоду телесна залиха мања од 300&nbsp;-{mg}-, са дневном потрошњом од само 2,5&nbsp;-{mg}-/дан, из чега проистиче да је тренутни полуживот био 83 дана (елиминациона константа од 4 месеца).<ref>{{Cite journal| journal = American Journal of Clinical Nutrition | volume = 22 | year = 1969| author1 = R. E. Hodges | author2 = E. M. Baker | author3 = J. Hood | author4 = H. E. Sauberlich | author5 = S. C. March | title = Experimental Scurvy in Man | issue = 5 | pmid = 4977512| pages = 535-548}}</ref>

За умерено више крвне нивое витамина Ц мерене код здравих особа је нађено да су корелацији са сниженим ризиком од [[Kardiovaskularna bolest|кардиоваскуларног обољења]] и [[исхемијска срчана болест|исхемијске срчане болести]], као и повишеним очекивањем трајања живота. Исто испитивање је утврдило инверзни однос између крвних нивоа витамина Ц и ризика од канцера код људи, мада не код жена. Повишење крвног нивоа од 20 -{mikromol/L}- витамина Ц (око 0,35&nbsp;-{mg/dL}-, што представља додатних теоријских 50&nbsp;грама воћа и поврћа на дан) је нађено да епидемиолошки редукује све узроке ризика [[стопа смртности|морталитета]], четири године након мерења, за око 20%.<ref>{{Cite journal| author1 = Khaw Kay-Tee | last2 = Sheila| first2 = Bingham| author3 last3= Welch Ailsa |first3=Welch| last4 = Robert| first4 = Luben| author5 last5=Nicholas|first5= Wareham Nicholas | last6 = Nicholas| first6 = Day| year = 2001| title = Relation between plasma ascorbic acid and mortality in men and women in EPIC-Norfolk prospective study: a prospective population study. European Prospective Investigation into Cancer and Nutrition | journal = Lancet | volume = 357 | issue = 9257 | pmid = 11247548 | doi = 10.1016/S0140-6736(00)04128-3| pages = 657-63}}</ref> Међутим, то није била интервенциона студија, те се козалност не може доказати, и крвни новои витамина Ц делујући као прокси маркери за друге разлике између група се не могу одбацити. Четворогодишња и проспективна природа студије је елиминисала прокси ефекте снижавања нивоа витамина Ц на непосредан развој терминалних обољења, као и слабу здравтвену слику на крају животног века.

Испитивања са знатно вишим дозама витамина Ц, обично између 0,2 и 6&nbsp;-{g}-/дан, за лечење инфекција и рана су показала инконзистентне резултате.<ref>{{cite journal | title = The Role of Vitamin C in the Treatment of the Common Cold | last = Harri| first = Hemil| journal = Americal Family Physician | date = 15. 09. 2007 | url = }}</ref> Постоје индикације да комбинације антиоксиданаса побољшавају зарастање рана.<ref>{{cite journal | author1 = Barbosa Eliana | last2 = Joel| first2 = Faintuch| author3 last3=Moreira|first3= Machado Moreira | last4 = Addison| first4 = Emilia| author5 last5=Silva|first5= Gonçalves da Silva | last6 = Rodrigues| first6 = Viviane| author7 last7= Lopes Pereima |first7=Lopes| last8 = José| first8 = Maurício| author9 last9=Fagundes|first9= Martins Fagundes | author10 = Regina Lúcia | author11 = Filho Danilo Wilhelm | year = 2009| title = Supplementation of vitamin E, vitamin C, and zinc attenuates oxidative stress in burned children: a randomized, double-blind, placebo-controlled pilot study| journal = J Burn Care Res| volume = 30| issue = 5| pmid = 19692922| doi = 10.1097/BCR.0b013e3181b487a8| url = http://journals.lww.com/burncareresearch/Abstract/2009/09000/Supplementation_of_Vitamin_E,_Vitamin_C,_and_Zinc.15.aspx| pages = 859-66}}</ref>

Витамин Ц је есенцијалан за здраву исхрану људи. Он је високо ефективан [[антиоксиданс]], који умањује [[оксидативни стрес]]. Витамин Ц је супстрат [[аскорбат пероксидаза|аскорбат пероксидазе]] код биљки (-{APX}- је биљни ензим);<ref name=OSU/> и ензимски [[кофактор (биохемија)|кофактор]] за [[биосинтеза|биосинтезу]] многих важних биохемикалија. Витамин Ц делује као [[донор електрона]] важних [[ензим]]а.<ref name=LevineM>{{Cite book | vauthors = Levine M, Rumsey SC, Wang Y, Park JB, Daruwala R | chapter = Vitamin C | editor = Stipanuk MH | title = Biochemical and physiological aspects of human nutrition | publisher = W.B. Saunders | location = Philadelphia | year = 2000| isbn = 978-0-7216-4452-3| pages = 541-67}}</ref> Неке од његових улога су:

** [[допаминска бета хидроксилаза]] учествује у биосинтези [[норадреналин|норепинефрина]] из [[допамин]]а.<ref>{{Cite journal| last1 = M| first1 = Levine| author2 last2= Dhariwal KR |first2=Dhariwal| last3 = P| first3 = Washko|display-authors=etal | title = Ascorbic acid and reaction kinetics in situ: a new approach to vitamin requirements | journal = J Nutr Sci Vitaminol. | volume = Spec No | issue = |year=1992| pmid = 1297733| pages = 169-72}}</ref><ref>{{Cite journal| last = S| first = Kaufman| title = Dopamine-beta-hydroxylase | journal = J Psychiatr Res | volume = 11 | year = 1974| pmid = 4461800 | doi = 10.1016/0022-3956(74)90112-5| pages = 303-16}}</ref>

Још увек се не зна са сигурношћу да ли витамин Ц и антиоксиданси у општем случају спречавају обољења повезана са оксидативним стресом. [[Метаанализа]] великог броја студија антиоксиданаса, укључујући суплементацију витамином Ц, није утврдила релацију између витамина Ц и [[стопа смртности|морталитета]].<ref>{{cite journal | author1 last1= Bjelakovic |first1=G. | author2 last2= Nikolova |first2=D. | last3 = L| first3 = Gluud L.. | last4 = G| first4 = Simonetti R.. | author5 last5= Gluud |first5=C. | title = Mortality in Randomized Trials of Antioxidant Supplements for Primary and Secondary Prevention: Systematic Review and Meta-analysis | journal = JAMA: the Journal of the American Medical Association | volume = 297 | issue = 8 | year = 2007| pmid = 17327526 | doi = 10.1001/jama.297.8.842| pages = 842-857}}</ref>

До сад није остварен консензус у погледу утицаја уноса витамина Ц на опште кардиоваскуларне ризике. Низ студија сугерира позитивне резултате <ref>{{cite journal | vauthors = Stewart JM, Ocon AJ, Medow MS | title = Ascorbate improves circulation in postural tachycardia syndrome| journal = AJP: Heart and Circulatory Physiology| date = 27. 05. 2011 | volume = 301 | issue = 3 | pages = H1033–H1042| doi = 10.1152/ajpheart.00018.2011| pmid = 21622825}}</ref><ref>{{cite journal| last = Maeda| first = N. | author2 last2= Hagihara, |first2=H. | author3 last3= Nakata, |first3=Y. | author4 last4= Hiller, |first4=S. | author5 last5= Wilder, |first5=J. | author6 last6= Reddick, |first6=R. | title = Aortic wall damage in mice unable to synthesize ascorbic acid| journal = Proceedings of the National Academy of Sciences| date = 18. 01. 2000 | volume = 97 | issue = 2| doi = 10.1073/pnas.97.2.841 | pmid = 10639167| pages = 841–846}}</ref><ref>{{cite journal | last = Ginter| first = E | author2 last2= Hagihara, |first2=H. | author3 last3= Nakata, |first3=Y. | author4 last4= Hiller, |first4=S. | author5 last5= Wilder, |first5=J. | author6 last6= Reddick, |first6=R. | title = Marginal vitamin C deficiency, lipid metabolism, and atherogenesis.| journal = Advances in lipid research | year = 1978| volume = 16| doi = 10.1073/pnas.97.2.841 | pmid = 362865| pages = 167-220}}</ref><ref>{{cite journal | last = Levine| first = G. N. | author2 last2= Frei, |first2=B. | author3 last3= Koulouris, |first3=S. N. | author4 last4= Gerhard, |first4=M. D. | author5 last5= Keaney, |first5=J. F. | author6 last6= Vita, |first6=J. A. | title = Ascorbic Acid Reverses Endothelial Vasomotor Dysfunction in Patients With Coronary Artery Disease | journal = Circulation | date = 15. 03. 1996 | volume = 93 | issue = 6 | doi = 10.1161/01.CIR.93.6.1107 | pmid = 8653830| pages = 1107–1113}}</ref><ref>{{cite journal| last = Wilkinson| first = IB | last2 = Megson| first2 = IL| last3 = MacCallum| first3 = H| last4 = Sogo| first4 = N| last5 = Cockcroft| first5 = JR| last6 = Webb| first6 = DJ| title = Oral vitamin C reduces arterial stiffness and platelet aggregation in humans | journal = Journal of cardiovascular pharmacology | year = 1999| volume = 34 | issue = 5 | doi = 10.1097/00005344-199911000-00010 | pmid = 10547085| pages = 690-3}}</ref><ref>{{cite journal| last = Simon| first = JA | year = 1992| title = Vitamin C and cardiovascular disease: a review| pmid = 1578086}}</ref><ref>{{cite journal| last = Grosso| first = G | last2 = Bei| first2 = R| last3 = Mistretta| first3 = A| last4 = Marventano| first4 = S| last5 = Calabrese| first5 = G| last6 = Masuelli| first6 = L| last7 = Giganti| first7 = MG| last8 = Modesti| first8 = A| last9 = Galvano| first9 = F| author10 = Gazzolo, D | title = Effects of vitamin C on health: a review of evidence.| journal = Frontiers in bioscience (Landmark edition) | date = 1. 06. 2013 | volume = 18| pmid = 23747864| pages = 1017-29}}</ref> и неутралне резултате.<ref>{{Cite journal | doi = 10.1006/pmed.1997.0145 | vauthors = ((Mayer-Davis EJ)), Monaco JH, Marshall JA, Rushing J | title = Vitamin C intake and cardiovascular disease risk factors in persons with non-insulin-dependent diabetes mellitus. From the Insulin Resistance Atherosclerosis Study and the San Luis Valley Diabetes Study | journal = Preventive medicine | volume = 26 | issue = 3 | year = 1997| pmid = 9144749| pages = 277-83}}</ref><ref>{{cite journal | author1 = Jacques Paul F. | author2 = Sulsky Sandra I. | author3 = Perrone Gayle E. | last4 = Jennifer| first4 = Jenner| author5 = Schaefer Ernst J. | title = Effect of vitamin C supplementation on lipoprotein cholesterol, apolipoprotein, and triglyceride concentrations☆ | journal = Annals of Epidemiology | volume = 5 | issue = 1 | year = 1995| pmid = 7728285 | doi = 10.1016/1047-2797(94)00041-Q| pages = 52-9}}</ref><ref>{{cite journal | last1 = Martin| first1 = Fotherby| author2 last2=Julie|first2= Williams Julie | last3 = Louise| first3 = Forster| author4 last4= Craner Paul |first4=Craner| last5 = Gordon| first5 = Ferns| title = Effect of vitamin C on ambulatory blood pressure and plasma lipids in older persons | journal = Journal of Hypertension | volume = 18 | issue = 4 | year = 2000| doi = 10.1097/00004872-200018040-00009 | pmid = 10779091| pages = 541-4}}</ref>

Аскорбинска киселине се понаша не само као антиоксиданс, него и као [[прооксиданс]].<ref name="mc" /> За аскорбинску киселину је показано да редукује [[Прелазни метали|прелазне метале]], као што су купри јони (-{Cu}-²⁺) до купро (-{Cu}-¹⁺) јона, и фери јони (-{Fe}-³⁺) до феро (-{Fe}-²⁺) јона, током конверзије од аскорбата до дехидроаскорбата ''-{[[in vitro]]}-''.<ref>{{cite journal | vauthors = Satoh K, Sakagami H | title = Effect of metal ions on radical intensity and cytotoxic activity of ascorbate | journal = Anticancer research | volume = 17 | issue = 2A | year = 1997| pmid = 9137459| pages = 1125-9}}</ref> Ова реакција може да генерише [[супероксид]] и сродна једињења. Међутим, у телу, слободни прелазни елементи су ретко присутни, док су гвожђе и бакар везани за различите протеине<ref name="mc" /> и [[интравенозна терапија|интравенозна]] употреба витамина Ц не повећава његову прооксидансну активност.<ref>{{cite journal | vauthors = Mühlhöfer A, Mrosek S, Schlegel B, Trommer W, Rozario F, Böhles H, Schremmer D, Zoller WG, Biesalski HK | title = High-dose intravenous vitamin C is not associated with an increase of pro-oxidative biomarkers | journal = European Journal of Clinical Nutrition | volume = 58 | issue = 8 | year = 2004| pmid = 15054428 | doi = 10.1038/sj.ejcn.1601943| pages = 1151-8}}</ref> Сматра се да аскорбат као прооксиданс има незнатну склоност конвертовања метала и формирања реактивних врста кисеоника ''-{[[in vivo]]}-''. Међутим, постоји евиденција да суплементација витамином Ц може да увећа ДНК оштећења [[лимфоцит]]а код здравих волонтера.<ref>{{cite journal | author1 = Podmore Ian D. | author2 = Griffiths Helen R. | author3 = Herbert Karl E. | last4 = Nalini| first4 = Mistry| author5 last5=Pratibha|first5= Mistry Pratibha | last6 = Joseph| first6 = Lunec| title = Vitamin C exhibits pro-oxidant properties | journal = Nature | volume = 392 | issue = 6676 | year = 1998| pmid = 9560150 | doi = 10.1038/33308 | bibcode = 1998Natur.392..559P| pages = 559}}</ref>

Ипак, велики број других истраживања не потврђује да аскорбинска киселина делује као прооксиданс приликом оралног уноса.<ref>{{cite journal| last = Suh| first = J | last2 = Zhu| first2 = BZ| last3 = Frei| first3 = B| title = Ascorbate does not act as a pro-oxidant towards lipids and proteins in human plasma exposed to redox-active transition metal ions and hydrogen peroxide.| journal = Free radical biology & medicine | date = 15. 05. 2003| volume = 34| issue = 10| pmid = 12726918| pages = 1306-14}}</ref><ref>{{cite journal| last = Carr| first = A | author2 last2= Frei, |first2=B.| title = Does vitamin C act as a pro-oxidant under physiological conditions?| journal = FASEB journal : official publication of the Federation of American Societies for Experimental Biology | year = 1999| volume = 13| issue = 9| pmid = 10336883| pages = 1007-24}}</ref><ref>{{cite web| last1 = Beckman| first1 = Kenneth B.| last2 = Helbock| first2 = Hal J.| last3 = Ames| first3 = Bruce N.| title = Vitamin C has not been shown to cause oxidative damage in vivo| url = http://lpi.oregonstate.edu/news/beckman.html| accessdate = 30. 05. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140531105719/http://lpi.oregonstate.edu/news/beckman.html|archive-date = 31. 05. 2014|dead-url=yes|df=}}</ref> Један од разлога је да се оралним уносом не може достићи одговарајући ниво у плазми који је потребан за прооксидантни ефекат због ограничења апсорпције.<ref>{{cite journal| last = Duconge| first = J | author2 = Miranda-Massari, JR | last3 = Gonzalez| first3 = MJ| last4 = Jackson| first4 = JA| last5 = Warnock| first5 = W| last6 = Riordan| first6 = NH| title = Pharmacokinetics of vitamin C: insights into the oral and intravenous administration of ascorbate.| journal = Puerto Rico health sciences journal | year = 2008| volume = 27 | issue = 1 | pmid = 18450228 | pages = 7-19}}</ref> Прооксидантни ефекат се потиже искључиво интервенозним дозирањем јер се на тај начин може постићи велика концентрација витамина Ц у плазми што се користи у хемотерапеутске сврхе.<ref>{{cite journal| last = Riordan| first = HD | last2 = Riordan| first2 = NH| last3 = Jackson| first3 = JA| last4 = Casciari| first4 = JJ| last5 = Hunninghake| first5 = R| last6 = González| first6 = MJ| last7 = Mora| first7 = EM| author8 = Miranda-Massari, JR | last9 = Rosario| first9 = N| author10 = Rivera, A | title = Intravenous vitamin C as a chemotherapy agent: a report on clinical cases.| journal = Puerto Rico health sciences journal | year = 2004| volume = 23 | issue = 2 | pmid = 15377059| pages = 115-8}}</ref>

Инфекција [[Хеликобактер пилори|хеликобактеријом]] повећава ризик за рак желуца. Високи дијетарни унос витамина Ц штити људски организам од хеликобактерије инхибитујући њен раст ''in-vitro'' i ''in-vivo''. У једном истраживању дневна суплементација од 5 грама у току од 4 недеље резултовало је потпуним истребљењем бактерије у 30% пацијената.<ref>{{cite journal| last = Jarosz| first = M | last2 = Dzieniszewski| first2 = J| author3 = Dabrowska-Ufniarz, E | last4 = Wartanowicz| first4 = M| last5 = Ziemlanski| first5 = S| last6 = Reed| first6 = PI| title = Effects of high dose vitamin C treatment on Helicobacter pylori infection and total vitamin C concentration in gastric juice.| journal = European journal of cancer prevention : the official journal of the European Cancer Prevention Organisation (ECP) | year = 1998| volume = 7| issue = 6| pmid = 9926292| pages = 449-54}}</ref> Иако резултати разних истраживања на људима нису коезистентни, данас је извесно да је витамин Ц јак профилактички фактор по овом питању.<ref>{{cite journal| last = Pal| first = J | last2 = Sanal| first2 = MG| last3 = Gopal| first3 = GJ| title = Vitamin-C as anti-Helicobacter pylori agent: More prophylactic than curative- Critical review.| journal = Indian journal of pharmacology | year = 2011| volume = 43 | issue = 6 | pmid = 22144762| pages = 624-7}}</ref> Са друге стране, хеликобактерија смањује системску расположивост и апсорпцију витамина Ц у људском организму.<ref>{{cite journal| last = Woodward| first = M | author2 = Tunstall-Pedoe, H | last3 = McColl| first3 = K| title = Helicobacter pylori infection reduces systemic availability of dietary vitamin C.| journal = European journal of gastroenterology & hepatology | year = 2001| volume = 13| issue = 3| pmid = 11293441| pages = 233-7}}</ref>

Витамин Ц је природни [[антихистаминик]]. Он спречава ослобађање [[хистамин]]а и повећава детоксификацију хистамина. Једна студија из [[1992]]. је утврдила а да употреба 2&nbsp;грама витамина Ц дневно снижава нивое крвног хистамина 38 % код здравих одраслих особа након само једне недеље.<ref name="JohnstonC">{{Cite journal| last = Johnston| first = Carol S.| author2 last2= Martin, |first2=L. J. | author3 last3= Cai, |first3=X. | title = Antihistamine effect of supplemental ascorbic acid and neutrophil chemotaxis | journal = Am Coll Nutr | volume = 11| issue = 2 | year = 1992| url = |pmid=1578094| pages = 172-176}}</ref> Познато је да постоји корелација између ниских концентрација витамина Ц у серуму и повишених серумских нивоа хистамина.<ref>{{cite journal | title = Vitamin C depletion is associated with alterations in blood histamine and plasma free carnitine in adults | journal = J Am Coll Nutr | year = 1996| volume = 15 | issue = 6 | pmid = 8951736| pages = 586-591}}</ref><ref>{{cite journal | last = Clemetson| title = Histamine and ascorbic acid in human blood | journal = J Nutr | year = 1980| volume = 4 | pmid = 7365537| pages = 662-8}}</ref>

Северно америчка ''Дијетарна референца уноса'' препоручује 90 милиграма на дан, и не више од 2&nbsp;грама на дан.<ref name="US RDA">{{Cite web| url = http://www.iom.edu/Reports/2006/Dietary-Reference-Intakes-Essential-Guide-Nutrient-Requirements.aspx| title = US Recommended Dietary Allowance (RDA)| accessdate = 23. 02. 2012| date = | publisher = |format=PDF|archive-url=https://web.archive.org/web/20111008232639/http://www.iom.edu/Reports/2006/Dietary-Reference-Intakes-Essential-Guide-Nutrient-Requirements.aspx|archive-date = 08. 10. 2011|dead-url=yes|df=}}</ref> Друге сродне животињске врсте које имају заједничку неспособност производње витамина Ц и неоходност уноса екогеног витамина Ц конзумирају 20 до 80 пута веће количине од хуманог референтног уноса.<ref name="Primates">{{cite journal | last = K| first = Milton| title = Micronutrient intakes of wild primates: are humans different? | journal = Comparative Biochemistry and Physiology - Part A: Molecular & Integrative Physiology | volume = 136 | year = 2003| doi = 10.1016/S1095-6433(03)00084-9 | pmid = 14527629 | issue = 1| pages = 47-59}}</ref> Постоје различита мишљења о оптималном распореду доза (количини и фреквенцији уноса) витамина Ц за одржавање оптималног здравља људи.<ref name="PR Newswire">{{cite press release | title = Linus Pauling Vindicated; Researchers Claim RDA For Vitamin C is Flawed | publisher = Knowledge of Health | date = 6. 07. 2004 | url = http://www.prnewswire.com/news-releases/linus-pauling-vindicated-researchers-claim-rda-for-vitamin-c-is-flawed-71172707.html | accessdate = 23. 02. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120223051948/http://www.prnewswire.com/news-releases/linus-pauling-vindicated-researchers-claim-rda-for-vitamin-c-is-flawed-71172707.html |archive-date = 23. 02. 2012 |dead-url=yes |df= }}</ref> Сматра се да балансирана дијета без суплемената садржи довољно витамина Ц да се спречи појава скорбута код просечне здраве особе, док је код трудница, пушача дувана, и особа под стресом потребна нешто већа количина.<ref name="US RDA" /> Међутим, количина витамина Ц потребна да се спречи скорбут је мања од количине потребне за оптимално здравље. Постоје бројне друге хроничне болести чији је ризик повећан при ниском уносу витамина Ц, међу њима су канцер, болести срца, и катаракте. Један преглед из [[1999]]. је предложио дозу од 90–100&nbsp;-{mg}- витамина Ц дневно као неопходни дневни унос за оптималну заштиту против тих болести, док је доза неопходна за спречавање скорбута 45&nbsp;-{mg}- dnevno.<ref>{{cite journal | url = http://www.ajcn.org/content/69/6/1086.short | author1 = A.C. Carr | author2 = B. Frei | title = Toward a new recommended dietary allowance for vitamin C based on antioxidant and health effects in humans | journal = American Journal of Clinical Nutrition | volume = 69 | issue = 6 | year = 1999| pages = 1086-1107}}</ref>

Витамин Ц функционише као [[антиоксиданс]] и неопходан је за лечење и спречавање [[скорбут]]а. У скоро свим случајевима дијетарног уноса је присустан у адекватним количинама за спречавање дефицијенције, те суплементација обично није неопходна.<ref name=ib29>{{cite web | author = British Pharmacopoeia Commission Secretariat | title = Index, BP 2009 | work = | publisher = | year = 2009 | url = http://www.pharmacopoeia.co.uk/pdf/2009_index.pdf | doi = | accessdate = 23. 02. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20090411071437/http://www.pharmacopoeia.co.uk/pdf/2009_index.pdf | archive-date = 11. 04. 2009 | dead-url = yes | df = }}</ref><ref name=jp15>{{Cite web| title =Japanese Pharmacopoeia, Fifteenth Edition| work =| publisher =| year =2006| url =http://jpdb.nihs.go.jp/jp15e/JP15.pdf| doi =| accessdate = 08. 02. 2012| archive-url =https://web.archive.org/web/20110722105441/http://jpdb.nihs.go.jp/jp15e/JP15.pdf| archive-date = 22. 07. 2011| dead-url =yes| df =}}</ref><ref>{{Cite web| author=WHO | title= Area of work: nutrition. Progress report 2000| url=http://www.who.int/mip2001/files/2299/MIP_01_APR_SDE_3.en.pdf | archiveurl= https://web.archive.org/web/20070703141441/http://www.who.int/mipfiles/2299/MIP_01_APR_SDE_3.en.pdf| archivedate = 23. 02. 2012 | format=PDF | accessdate = 23. 02. 2012 }}</ref><ref name="pmid16911372">{{Cite journal| vauthors = Olmedo JM, Yiannias JA, Windgassen EB, Gornet MK | title = Scurvy: a disease almost forgotten | journal = Int. J. Dermatol. | volume = 45 | issue = 8 | year = 2006| pmid = 16911372 | doi = 10.1111/j.1365-4632.2006.02844.x | url = |pages=909-13}}</ref><ref name=pmid16376462>{{Cite journal | last = A| first = Shenkin| title = The key role of micronutrients | journal = Clin Nutr | volume = 25 | issue = 1 | year = 2006| pmid = 16376462 | doi = 10.1016/j.clnu.2005.11.006| pages = 1-13}}</ref><ref name=pmid16313697>{{Cite journal | vauthors = Woodside J, McCall D, McGartland C, Young I | title = Micronutrients: dietary intake v. supplement use | journal = Proc Nutr Soc | volume = 64 | issue = 4 | year = 2005| pmid = 16313697 | doi = 10.1079/PNS2005464| pages = 543-53}}</ref><ref name=pmid15153272>{{Cite journal | vauthors = Stanner SA, Hughes J, Kelly CN, Buttriss J | title = A review of the epidemiological evidence for the 'antioxidant hypothesis' | journal = Public Health Nutr | volume = 7 | issue = 3 | year = 2004| pmid = 15153272 | doi = 10.1079/PHN2003543| pages = 407-22}}</ref><ref name=Rivers1987>{{Cite journal| author last= Rivers Jerry |first=M. Jerry| year = 1987| title = Safety of High-level Vitamin C Ingestion | journal = Annals of the New York Academy of Sciences | volume = 498 | doi = 10.1111/j.1749-6632.1987.tb23780.x | pmid = 3304071| pages = 445-54}}</ref> Мада је промовисано да је витамин Ц користан за лечење низа обољења, знатан број трдњи није подржан са довољним подацима.<ref>{{Cite web| title = Vitamin C (Ascorbic acid) | work = MedLine Plus | publisher = National Institute of Health | date = 1. 08. 2006 | url = http://www.nlm.nih.gov/medlineplus/druginfo/natural/patient-vitaminc.html | accessdate = 23. 02. 2012 }}</ref><ref name=Cochrane08>{{Cite journal | vauthors = Bjelakovic G, Nikolova D, Gluud LL, Simonetti RG, Gluud C | title = Antioxidant supplements for prevention of mortality in healthy participants and patients with various diseases | journal = Cochrane Database Syst Rev | volume = |issue=2 | pages = CD007176 | year = 2008| pmid = 18425980 | doi = 10.1002/14651858.CD007176 | url = |editor1-last=Bjelakovic|editor1-first=Goran}}</ref><ref name="Huang">{{Cite journal| author1 = Huang, Han-Yao | last2 = Caballero| first2 = Benjamin| last3 = Chang| first3 = Stephanie| last4 = Alberg| first4 = Anthony J.| last5 = Semba| first5 = Richard D.| last6 = Schneyer| first6 = Christine| last7 = Wilson| first7 = Renee F.| author8 = Cheng, Ting-Yuan | last9 = Prokopowicz| first9 = Gregory| author10 = Barnes, George J. II | author11 = Vassy, Jason | author12 = Bass, Eric B. | title = Multivitamin/mineral supplements and prevention of chronic disease | journal = Evid Rep Technol Assess (Full Rep) | volume = |issue=139 | year = 2006| pmid = 17764205 | doi = |url=http://www.ajcn.org/cgi/content/full/85/1/265S| pages = 1-117}}</ref><ref name="pmid18414768">{{Cite journal| vauthors = Brzozowska A, Kaluza J, Knoops KT, de Groot LC | title = Supplement use and mortality: the SENECA study | journal = Eur J Nutr | volume = 47 | issue = 3 | year = 2008| pmid = 18414768 | doi = 10.1007/s00394-008-0706-y | url = |pages=131-7}}</ref> Витамин Ц може да буде користан у снижавању серумских нивоа [[urinska kiselina|уринске киселине]], што доводи до кореспондирајућег снижења [[гихт]]а.<ref name = gout>{{Cite journal | last1 = MD| first1 = Choi| author2 last2= Hyon |first2=K. | last3 = Gao| first3 = Xiang| author4 last4= Gary Curhan |first4=Gary| date = 9. 03. 2009 | title = Vitamin C Intake and the Risk of Gout in Men – A Prospective Study| journal = Archives of Internal Medicine. | volume = 169 | issue = 5 | url= http://archinte.ama-assn.org/cgi/content/abstract/169/5/502 | doi = 10.1001/archinternmed.2008.606 | pmid=19273781 | pmc = 2767211| pages = 502-507}}</ref> Профилактичка и терапеутска употреба се не подржава за спречавање или лечење [[упала плућа|пнеумоније]].<ref name="pmid17253561">{{Cite journal| vauthors = Hemilä H, Louhiala P | title = Vitamin C for preventing and treating pneumonia | journal = Cochrane Database Syst Rev | volume = |issue=1 | pages = CD005532 | year = 2007| pmid = 17253561 | doi = 10.1002/14651858.CD005532.pub2 | url = |editor1-last=Hemilä|editor1-first=Harri}}</ref>

Људи са високим нивоом аскорбинске киселине у крви изгледа да имају знатно умањен ризик од [[срчани удар|срчаног удара]]. По мишљењу појединих научника ниски нивои аскорбинске киселине се могу користити као начин идентификације људи са високим ризиком од срчаних удара.<ref name='Myint'>{{cite journal | title = Plasma vitamin C concentrations predict risk of incident stroke over 10 y in 20 649 participants of the European Prospective Investigation into Cancer Norfolk prospective population study | journal = The American Journal of Clinical Nutrition | year = 2008| last1 = Myint| first1 = PK| author2 last2=RN|first2= Luben RN | last3 = AA| first3 = Welch| author4 last4= Bingham SA |first4=Bingham| last5 = NJ| first5 = Wareham| author6 last6= Khaw |first6=KT. | volume = Jan;87(1): | quote = "...persons in the top quartiles of baseline plasma vitamin C concentrations had a 42% lower risk (relative risk: 0.58; 95% CI: 0.43, 0.78) than did those in the bottom quartile, independently of age, sex, smoking, body mass index, systolic blood pressure, cholesterol, physical activity, prevalent diabetes and myocardial infarction, social class, alcohol consumption, and any supplement use." | pmid=18175738 | issue=1| pages = 64-9 }}</ref>

Ефекти витамина Ц на прехладу су били екстензивно истраживани. Није показано да је ефективан у превенцији или лечењу прехладе, изузев у ограниченим околностима (специфично, код особа које интензивно тренирају у хладном окружењу).<ref name="Hemilä2010">{{cite journal | doi = 10.1002/14651858.CD000980.pub3 | pmid = 17636648 | title = Vitamin C for preventing and treating the common cold | journal = Cochrane database of systematic reviews | issue = 3 | pages = CD000980 | year = 2007| last1 = Harri| first1 = Hemilä| author2 last2= Chalker Elizabeth |first2=Chalker| last3 = Bob| first3 = Douglas| author4 last4= Hemilä Harri |first4=Hemilä| editor = Hemilä Harri}}</ref><ref name="Heimer2009">{{cite journal | doi = 10.1111/j.1745-7599.2009.00409.x | pmid = 19432914 | title = Examining the evidence for the use of vitamin C in the prophylaxis and treatment of the common cold | journal = Journal of the American Academy of Nurse Practitioners | issue = 5 | year = 2009| author1 last1=A|first1= Heiner Kathryn A | author2 last2=Marie|first2= Hart Ann Marie | author3 last3=Gore|first3= Martin Linda Gore | author4 = Rubio-Wallace Sherrie | volume = 21| pages = 295-300}}</ref> Рутинска суплементација витамина Ц не редукује појаву или јачину прехладе у генералној популације, мада може да умањи дужину трајања болести.<ref name="Hemilä2010"/><ref name="Audera2001">{{Cite journal| last = C| first = Audera| title = Mega-dose vitamin C in treatment of the common cold: a randomised controlled trial | journal = Medical Journal of Australia | volume = 389 | year = 2001| pages = 175}}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = Sasazuki S, Sasaki S, Tsubono Y, Okubo S, Hayashi M, Tsugane S | title = Effect of vitamin C on common cold: randomized controlled trial | journal = European Journal of Clinical Nutrition | volume = 60 | issue = 1 | year = 2005| pmid = 16118650 | doi = 10.1038/sj.ejcn.1602261| pages = 9-17}}</ref>

Неколико особа и организација заступају примену великих доза витамина Ц, 10–100 пута више од препоручене дозе у облику оралне или [[интравенозна терапија|интавенозне терапије]].<ref>{{Cite journal | last1 = M| first1 = Douglas R.. | author2 last2= Hemil |first2=H. | doi = 10.1371/journal.pmed.0020168 | title = Vitamin C for Preventing and Treating the Common Cold

| journal = PLoS Medicine | volume = 2 | issue = 6 | pages = e168 | year = 2005| pmid = 15971944 | pmc =1160577}}</ref> Велика, рандомизована [[клиничко испитивање|клиничка испитивања]] ефеката високих доза на општу популацију нису спроведена. Аргументи за мегадозирање су базирани на исхрани блиско сродних човеколиких мајмуна, и претпостављеној исхрани преисторијских људи, као и чињеници да већина сисара синтетише витамин Ц уместо да се ослања на прехрамбени унос. [[Лајнус Полинг]] је провео знатан део својих каснијих година залажући се за употребу мегадоза витамина Ц. Он је сматрао да је успостављање препоручених дневног уноса довољно за спречавање [[скорбут]]а, али да није оптимално дозирање за здравље.<ref name="Pauling book">{{Cite book | last = Pauling| first = Linus| title = How to Live Longer and Feel Better | year = 1986| publisher = W. H. Freeman and Company | isbn = 978-0-380-70289-3 | oclc = 154663991 15690499}}</ref> Мегадозе су промовисане за лечење и превенцију различитих обољења, међу којима су [[рак (болест)|канцер]],<ref name = chemo>{{Cite journal | last = F| first = Cabanillas| title = Vitamin C and cancer: what can we conclude--1,609 patients and 33 years later? | journal = Puerto Rico health sciences journal | volume = 29 | issue = 3 | year = 2010| pmid = 20799507| pages = 215-7}}</ref><ref name = chemo2>{{Cite journal | last1 = L| first1 = Heaney M.. | last2 = R| first2 = Gardner J.. | author3 last3= Karasavvas |first3=N. | last4 = W| first4 = Golde D.. | last5 = A| first5 = Scheinberg D.. | last6 = A| first6 = Smith E.. | author7 = O'Connor O. A. | doi = 10.1158/0008-5472.CAN-08-1490 | title = Vitamin C Antagonizes the Cytotoxic Effects of Antineoplastic Drugs | journal = Cancer Research | volume = 68 | issue = 19 | year = 2008| pmid = 18829561 | pmc =| pages = 8031}}</ref><ref name = lungcancer>{{Cite journal | author1 last1= Caraballoso |first1=M. | author2 last2= Sacristan |first2=M. | author3 last3= Serra |first3=C. | author4 = Bonfill Cosp X. | title = Drugs for preventing lung cancer in healthy people | doi = 10.1002/14651858.CD002141 | journal = Cochrane Database of Systematic Reviews | issue = 2 | pages = CD002141 | year = 2003| pmid = 12804424 | pmc =}}</ref><ref name = gastrocancer>{{Cite journal | last1=Bjelakovic|first1=G.| last2=Nikolova|first2=D.| last3 = G| first3 = Simonetti R.. | last4=Gluud|first4=C.| title = Antioxidant supplements for preventing gastrointestinal cancers | doi = 10.1002/14651858.CD004183.pub3 | journal = Cochrane Database of Systematic Reviews | issue = 3 | pages = CD004183 | year = 2008| pmid = 18677777 | pmc =}}</ref> прехлада,<ref name="Hemilä2010"/> и [[Коронарна артеријска болест|коронарна болест]].<ref name = CVD>{{Cite journal | last = C| first = Houston M.. | title = The role of cellular micronutrient analysis, nutraceuticals, vitamins, antioxidants and minerals in the prevention and treatment of hypertension and cardiovascular disease | doi = 10.1177/1753944710368205 | journal = Therapeutic Advances in Cardiovascular Disease | volume = 4 | issue = 3 | year = 2010| pmid = 20400494 | pmc =| pages = 165}}</ref> Мегадозирање витамином Ц до сада углавном није испитиано - у клиничким испитивањима по правилу су коришћене дозе које су вишеструко ниже од онога што се тврди од стране пропонената мегадозирања. Паулинг, један од главних пропонената мегадозирања, је у здравом стању користио 18г дневно а приликом виралних инфекција значајно веће и редовније дозе.<ref name="Hemilä2010"/><ref name="chemo"/><ref name="chemo2"/><ref name="lungcancer" /><ref name="gastrocancer"/><ref name="CVD"/>

Испитивања на пацовима и људима сугеришу да додавање суплемената витамина Ц у програм тренинга снижава очекиване ефекте тренинга на [[Maksimalna potrošnja kiseonika|ВО₂ макс]] (максималну потрошњу кисеоника). Мада резултати на људима нису статистички значајни, та студија се често наводи као евиденција да високе дозе витамина Ц имају непожељне ефекте на перформанцу тренинга. Код пацова је било показано да додатни витамин Ц доводи до снижења митохондријалне продукције.<ref name=mitochondria>{{Cite journal | author1 = Gomez-Cabrera MC | last2 = E| first2 = Domenech| author3 last3=M|first3= Romagnoli M |display-authors=etal | title = Oral administration of vitamin C decreases muscle mitochondrial biogenesis and hampers training-induced adaptations in endurance performance | journal = The American Journal of Clinical Nutrition | volume = 87 | issue = 1 | year = 2008| pmid = 18175748 | url = http://ajcn.nutrition.org/content/87/1/142.short| pages = 142-9}}</ref> Пошто су пацови способни да произведу сав витамин Ц који им је потребан, питање је да ли су они релевантан модел за хумане физиолошке процесе у том погледу.

|[[Terminalia ferdinandiana|Какаду шљива]] || 1 000-5 300<ref>{{cite web | url = http://www.nt.gov.au/health/healthdev/health_promotion/bushbook/volume2/chap3/strategies.html#localfoods | title = Using local foods | last = Tucker| first = Bush| accessdate = 23. 02. 2012 }}</ref><ref>{{cite journal | title = Seasonal Trends in Carbon Assimilation, Stomatal Conductance, Pre-dawn Leaf Water Potential and Growth in Terminalia ferdinandiana, a Deciduous Tree of Northern Australian Savannas | author = L. D. Prior, D. Eamus and G. A. Duff | journal = Australian Journal of Botany | volume = 45 | issue = 1 | url = http://www.publish.csiro.au/paper/BT96065| pages = 53 - 69}}</ref><ref>{{cite journal | title = The nutritional composition of Australian aboriginal bushfoods. I. | year = 1987| author1 last1= Brand, |first1=J. C. | author2 last2= Rae, |first2=C. | author3 last3= McDonnell, |first3=J. | author4 last4= Lee, |first4=A. | author5 last5= Cherikoff, |first5=V. | author6 last6= Truswell, |first6=A. S. | journal = Food Technology in Australia | volume = 35 | issue = 6 | pages = 293-296}}</ref>

|[[Myrciaria dubia|Каму каму]] || 2 800<ref>{{cite web | url = http://www.naturalhub.com/natural_food_guide_fruit_vitamin_c.htm | title = Natural food-Fruit Vitamin C Content | accessdate = 23. 02. 2012 }}</ref><ref>{{cite journal | title = Nutritional composition and vitamin C stability in stored camu-camu (Myrciaria dubia) pulp | author last=Justi|first= Karin Cristiane Justi | author2 last2=Visentainer|first2= Jesuí Vergílio Visentainer | author3 = Nilson Evelázio de Souza | last4 = Matsushita| first4 = Makoto| journal = Archivos Latinoamericanos de Nutrició | volume = 50 | issue = 4 | year = 2000 }}</ref>

|[[Шипак|Шипурак]] || 426<ref>{{cite journal | title = Reduced Vitamin D in Acute Stroke | last = S| first = Kenneth E.. Poole | last2 = Loveridge| first2 = Nigel| last3 = Barker| first3 = Peter J. | last4 = Halsall| first4 = David J. | last5 = Rose| first5 = Collette| author6 = Jonathan Reeve, DM | last7 = Warburton| first7 = Elizabeth A. | lastauthoramp = yes | journal = Stroke | year = 2006| volume = 37 | doi = 10.1161/01.STR.0000195184.24297.c1 | url = http://stroke.ahajournals.org/content/37/1/243.short| pages = 243-245}}</ref>

|[[Кромпир]], црвени || 13,7<ref group="s">{{cite web | author = USDA | url = http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=11529&FOOD_NAME=Tomatoes,%20red,%20ripe,%20raw,%20year%20round%20average&SCI_NAME=Lycopersicon%20esculentum&COM_NAME=Includes%20USDA%20commodity%20food%20A238,%20A233&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 | title = Tomatoes, red, ripe, raw, year round average | accessdate = 23. 02. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120119173409/http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=11529&FOOD_NAME=Tomatoes,%20red,%20ripe,%20raw,%20year%20round%20average&SCI_NAME=Lycopersicon%20esculentum&COM_NAME=Includes%20USDA%20commodity%20food%20A238,%20A233&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |archive-date = 19. 01. 2012 |dead-url=yes |df= }}</ref>

|[[Персимон]] (јапански, свежи) || 7,5<ref group="s">{{cite web | author = USDA | url = http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=09263&FOOD_NAME=Persimmons,%20japanese,%20raw&SCI_NAME=Diospyros%20kaki&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 | title = Persimmon, japanese, raw | accessdate = 23. 02. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120119173544/http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=09263&FOOD_NAME=Persimmons,%20japanese,%20raw&SCI_NAME=Diospyros%20kaki&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |archive-date = 19. 01. 2012 |dead-url=yes |df= }}</ref>

|[[Црни лук]] || 7,4<ref group="s">{{cite web | author = USDA | url = http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=11282&FOOD_NAME=Onions,%20raw&SCI_NAME=Allium%20cepa&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 | title = Onions, raw | accessdate = 23. 02. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120119165411/http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=11282&FOOD_NAME=Onions,%20raw&SCI_NAME=Allium%20cepa&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |archive-date = 19. 01. 2012 |dead-url=yes |df= }}</ref>

|[[Кивано]] || 5,3<ref group="s">{{cite web | author = USDA | url = http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=09451&FOOD_NAME=Horned%20melon%20(Kiwano)&SCI_NAME=Cucumis%20metulifer&COM_NAME=African%20horned%20melon&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 | title = Horned melon | accessdate = 23. 02. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120119175715/http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=09451&FOOD_NAME=Horned%20melon%20(Kiwano)&SCI_NAME=Cucumis%20metulifer&COM_NAME=African%20horned%20melon&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |archive-date = 19. 01. 2012 |dead-url=yes |df= }}</ref>

* {{Cite book | ref = harv| author = United States Department of Agriculture Research Service | title = USDA National Nutrient Database for Standard Reference, Release 23 | year = 2010| accessdate = 23. 02. 2012 | publisher = Nutrient Data Laboratory | url = http://www.ars.usda.gov/ba/bhnrc/ndl | postscript = }}<references group="s"/>

[[Датотека:Goat.jpg|thumb|Козе, попут многих других животиња, формирају свој сопствени витамин Ц. Одрасла коза, апроксимативно тешка 70&nbsp;-{kg}-, произведе више од 13,000&nbsp;-{mg}- витамина Ц на дан при нормалном здрављу, а нивои су многоструко већи кад је изложена стресу.<ref name=Chatterjee_IB>{{Cite journal| journal=Science | last = Chatterjee| first = IB| year = 1973| title = Evolution and the Biosynthesis of Ascorbic Acid | volume = 182 | doi=10.1126/science.182.4118.1271| pmid=4752221| issue=4118| pages = 1271-1272}}</ref><ref name=Stone_scurvy>{{Cite journal| journal=Orthomolecular Psychiatry | author = Irwin Stone, PC-A | year = 1979| title = Eight Decades of Scurvy | volume = 8 | issue = 2 | url = http://www.seanet.com/~alexs/ascorbate/197x/stone-i-orthomol_psych-1979-v8-n2-p58.htm| pages = 58-62}}</ref>]]

|[[Теле]]ћа [[надбубрежна жлезда]] (сирова) || 11<ref name="Toutain">{{Cite journal | last1 = L| first1 = Toutain P.. | author2 = D. Béchu | author3 = M. Hidiroglou |last-author-amp=yes | year = 1997| title = Ascorbic acid disposition kinetics in the plasma and tissues of calves | journal = Am J Physiol Regul Integr Comp Physiol | volume = 273 | issue = 5 | pages = R1585–R1597 | url = http://ajpregu.physiology.org/content/273/5/R1585.full | accessdate = 23. 02. 2012 }}</ref>

|Млеко камиле (свеже) || 5<ref>{{cite journal | author = Mal. G. | year = 2000| journal = Indian Veterinary Journal | title = Chemical composition and Vitamin C content of milk in Indian camels managed under farm conditions | volume = 77 | pages = 695-696}}</ref>

Још један извор губитка витамина Ц из хране је његово растварање у води за кување која се одбацује. Међутим витамин Ц се не губи на овај начин из свог поврћа истом брзином. Показано је да [[брокуле|броколи]] задржава витамин Ц боље од другог поврћа.<ref name=Combs>{{Cite book| last = F| first = Combs G.. | title = The Vitamins, Fundamental Aspects in Nutrition and Health | edition = 2nd | place = San Diego, CA | publisher = Academic Press | year = 2001| isbn = 9780121834920| pages = 245-272}}</ref> Испитивања су такође показала да свеже исечено воће не изгуби знатну количину нутријената у фрижидеру у току неколико дана.<ref>{{Cite web | url = http://www.webmd.com/content/article/123/115022.htm | title = Fresh-Cut Fruit May Keep Its Vitamins | accessdate = 23. 02. 2012 | date = 2. 06. 2006 | last = Hitti| first = Miranda| publisher = WebMD}}</ref>

Потреба за уврштавањем свежих биљних плодова или сировог животињског меса у исхрану ради спречавања болести је била позната од античких времена. Урођеници који су живели у маргиналним областима су инкорпорирали то у њихове медицинске препарате. На пример, игле [[Смрча|смреке]] су кориштене у умереним зонама, или листови дрвећа отпорног на сушу у пустињским областима. Француски истраживачи су [[1536]]. користили локално домородачко умеће да спасу своје људство од скорбута на реци [[Сен Лорен]]у. Користили су чај од игала дрвета [[Tuja|-{arbor vitae}-]] за које је касније показано да садрже 50&nbsp;-{mg}- витамина Ц на 100&nbsp;грама.<ref>{{Cite web | url = http://www3.sympatico.ca/goweezer/canada/z00cartier3.htm | title = Jacques Cartier's Second Voyage - 1535 - Winter & Scurvy | accessdate = 23. 02. 2012 }}</ref><ref>{{Cite journal | pmid = 12422875 | title = Jacques Cartier witnesses a treatment for scurvy | year = 2002| author = Martini E.| journal = Vesalius | volume = 8 | issue = 1 | pages = 2-6}}</ref>

Скорбут је дуго био главни узрок смртности међу морепловицима током дуготрајних прекоморских путовања.<ref>{{cite web | url = http://www.bbc.co.uk/history/british/empire_seapower/captaincook_scurvy_01.shtml | title = Captain Cook and the Scourge of Scurvy, BBC –History | accessdate = 23. 02. 2012 }}</ref> По Џонатану Ламу, „[[Васко да Гама]] је [[1499]]. изгубио 116 из своје посаде од 170 људи; [[Фернандо Магелан|Магелан]] је [[1520]]. изгубио 208 од 230; и скоро сви они су подлегли скорбуту."<ref>{{Cite book | last = Lamb Jonathan | title = Preserving the self in the south seas, 1680–1840 | url = https://books.google.com/books?id=hSoj1DR4ZSMC&pg=&dq#v=onepage&q=&f=false | publisher = University of Chicago Press | year = 2001| isbn = 978-0226468495| pages = 117}}</ref>

Док је најранији документовани случај скорбута описао [[Хипократ са Коса|Хипократ]] око [[400. п. н. е.]], први покушај давања научне базе узроцима болести је извршио бродски лекар британске [[Краљевска ратна морнарица|Краљевске морнарице]], [[Џејмс Линд]]. Скорбут се често јављао међу онима који су имали недовољан доступ свежем воћу и поврћу, као што су удаљени, изоловани [[морнар]]и и [[војник|војници]]. Током прекоморског путовања маја 1747., Линд је снабдео неке чланове посаде са две поморанџе и један лимун дневно, као додатак нормалним порцијама, док су други наставили са [[Cider|цидером]], [[сирће]]том или [[морска вода|морском водом]], уз њихове нормалне оброке. У [[историја науке|историји науке]], то се сматра првим случајем [[Контролна група|контролисаног експеримента]]. Резултати су показали да [[цитрус]]ни плодови спречавају болест. Линд је објавио свој рад [[1753]]. у својој књизи ''Лечењие скорбута''.<ref name="lind_james">{{Cite book | author = Lind James | title = A Treatise of the Scurvy | publisher = A. Millar | location = London | year = 1753}}</ref>

Линдов рад није био брзо прихваћен, делом зато што је објављен тек шест година након његове студије, а и зато што је он препоручивао сок од лимуна.<ref name=Singh2008>{{Cite book| last = Singh| first = Simon| author2 last2=Ernst|first2= Edzard Ernst | title = Trick of Treatment: The Undeniable Facts about Alternative Medicine | publisher = WW Norton & Company | year = 2008| location = | url = | doi = | isbn = 9780393066616| pages = 15-18}}</ref> Свеже воће је било скупо за држање на броду, док је кување сока поједностављивало складиштење, али је уништавало витамин (посебно ако је кувано у бакарним посудама).<ref name="Oxford"/> Бродски капетани су погрешно закључили да су Линдове препоруке неделотворне, јер сокови нису нити спречавали, ни лечили скорбут.

Назив ''антискорбутик'' је коришћен током [[18. век|осамнаестог]] и [[19. век|деветнаестог]] века као општи термин за храну која спречава скорбут, мада разлог за такво дејство није био познат. Таква храна је између осталог обухватала: лимун, лимету, поморанџе, кисели купус, купус, [[слад]], и преносну супу.<ref>{{Cite book| url = https://books.google.com/?id=BGs6__kbqKIC&pg=PA74 | title = Navy and the nation: the influence of the navy on modern Australia | first1 = David | last1 = Stevens| first2 = John | last2 = Reeve| publisher = Allen & Unwin | year = 2006| isbn = 9781741142006 | chapter = Cook'sVpyages 1768–1780| pages = 74}}</ref>

[[Мађарска|Мађарски]] истраживачки тим предвођен [[Albert Sent Đerđi|Албертом Сент Ђерђијем]] и Жозефом Свирбелијем, као и [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] тим [[Чарлс Глен Кинг|Чарлса Глен Кинга]] у [[Питсбург]]у су први идентификовали антискорбутни фактор у периоду од 1928. до [[1932]]. Сент Џерџи је изоловао хексуронску киселину из животињске [[надбубрежна жлезда|адреналне жлезде]] на Мајо клиници, и претпоставио да је то антискорбутски фактор, међутим није могао да то докаже без приступа биолошком тесту. Истовремено, током периода од пет година, Кингова лабораторија на [[Питзбуршки универзитет|Питзбуршком универзитету]] је покушавала да изолује антискорбутни фактор из лимуновог сока, користећи оригинални модел из 1907. са скорбутским заморцима, који су развили скорбут услед одсуства свеже хране, и који су се могли излечити соком од лимуна. Они су такође разматрали хексуронску киселину, али су одложили испитивање кад је један сарадник изнео експлицитну (и погрешну) експерименталну тврдњу да та супстанца нема антискорбутна својства.<ref name=pmcid1260981>{{cite journal | title = The chemical nature of vitamin C | author = Joseph Louis Svirbely1 and Albert Szent-Györgyi | journal = Biochem J. | year = 1932| volume = 26 | issue = 3 | pmc = 1260981 | url = |pages=865-870}}</ref>

У међувремену до 1932, Сент Џерђи се вратио за Мађарску и његова група је открила да је љута паприка, уобичајени зачин у мађарској исхрани, богат извор хексуронске киселине. Откриће овог новог и обилног извора витамина, је омогућило Сент Џерџију да пошаље узорак познатом британском хемичару шећера [[Волтер Норман Хауорт|Волтеру Норману Хауорту]], који га је хемијски идентификовао и доказао идентификацију синтезом [[1933]].<ref>{{cite journal | author = Juhász-Nagy Sándor | year = 2002| title = Albert Szent-Györgyi—biography of a free genius | journal = Orvosi hetilap | volume = 143 | issue = 12 | publisher = | location = | issn = | pmid = 11963399 | bibcode = | oclc =| id = | url = | language = | accessdate = | laysummary = | laysource = | laydate = | quote =| pages = 611-4}}</ref><ref>{{cite journal | last = J| first = Kenéz| year = 1973| title = Eventful life of a scientist. 80th birthday of Nobel prize winner Albert Szent-Györgyi | journal = Münchener medizinische Wochenschrift (1950) | volume = 115 | issue = 51 | publisher = | location = | issn = | pmid = 4589872 | bibcode = | oclc =| id = | url = | language = | accessdate = | laysummary = | laysource = | laydate = | quote =| pages = 2324-6}}</ref><ref>{{cite journal | last = A| first = Szállási| year = 1974| title = 2 interesting early articles by Albert Szent-Györgyi | journal = Orvosi hetilap | volume = 115 | issue = 52 | publisher = | location = | issn = | pmid = 4612454 | bibcode = | oclc =| id = | url = | language = | accessdate = | laysummary = | laysource = | laydate = | quote =| pages = 3118-9}}</ref> Хаворт и Сент Џерџи су предложили да име супстанце буде аскорбинска киселина, прецизније [[аскорбинска киселина|-{Л}--аскорбинска киселина]], због њене способности да спречи скорбут.<ref>{{cite web | url = http://profiles.nlm.nih.gov/WG/Views/Exhibit/narrative/szeged.html | title = Story of Vitamin C's chemical discovery | accessdate = 23. 02. 2012 }}</ref> Аскорбинска киселина није амин, она чак ни не садржи [[азот]].

У периоду од 1933. до [[1934]], Хауорт и [[Едмунд Хирст]] су синтетисали витамин Ц. Осим њих пољски хемичар [[Тадеус Реицхстеин]] је независно синтетисао већу количину овог витамина.<ref>{{cite journal | journal = Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society | volume = 22 | year = 1976| title = Edmund Langley Hirst | url=http://www.jstor.org/pss/769736 | author1 = M. Stacez | author2 = Elizabeth Percival }}</ref><ref name='swissinfo'>{{cite web | url = http://www.swissinfo.ch/eng/Specials/International_year_of_chemistry/Background/Let_the_chemical_games_begin!.html?cid=29513206 | title = Let the chemical games begin! | accessdate = 23. 02. 2012 | last = Stephens| first = Thomas | date = 17. 02. 2011 | work = Swiss Info | publisher = Swiss Broadcasting Corporation}}</ref> Овај други процес је био подесан за јефтину масовну производњу семисинтетичког витамина Ц, те је он брзо доспео на тржиште. Само је Хауорт награђен 1937. [[Нобелова награда за хемију|Нобеловом наградом за хемију]] делом због овог рада. Реицхстеинов процес, комбинација хемијских реакција и бактеријске ферментације се још увек користи за производњу витамина Ц.<ref>{{Cite journal | last = J| first = Boudrant| title = Microbial processes for ascorbic acid biosynthesis: a review | journal = Enzyme and Microbial Technology | volume = 12| issue = 5 | year = 1990| pmid = 1366548 | doi = 10.1016/0141-0229(90)90159-N| pages = 322-9}}</ref><ref>{{Cite journal | last1 = Bremus| first1 = Christoph| last2 = Herrmann| first2 = Ute| author3 = Bringer-Meyera, Stephanie | last4 = Sahma| first4 = Hermann| title = The use of microorganisms in L-ascorbic acid production | journal = Journal of Biotechnology | volume = 124 | issue = 1 | year = 2006| pmid = 16516325 | doi = 10.1016/j.jbiotec.2006.01.010| pages = 196-205}}</ref> Компанија [[Hofman la Roš|Хофман ла Рош]], која је купила патент на Реицхстеинов процес 1934. и постала прва фармацеутска компанија да масовно производи и продаје синтетички витамин Ц. Он се продавао под именом [[Редоксон]].<ref>{{Cite journal | last = Bächi| first = Beat| title = Natürliches oder künstliches Vitamin C?: Der prekäre Status eines neuen Stoffes im Schatten des Zweiten Weltkriegs | trans_title = Natural or synthetic vitamin C? A new substance's precarious status behind the scenes of World War II | language = |journal=NTM | volume = 16 | issue = 4 | year = 2008| pmid = 19579835| doi = 10.1007/s00048-008-0309-y| pages = 445-70}}</ref>

Американац Ј. Ј. Бурнс је [[1957]]. показао да је разлог да су неки сисари подложни скорбуту неспособност њихове [[јетра|јетре]] да производи активни [[ензим]] [[L-gulonolakton oksidaza|-{<small>L</small>}--гулонолактон оксидазу]], који посредује задњи у низу од четири корака који учествују у синтези витамина Ц.<ref>{{Cite journal| author = Burns JJ, EvansC | title = The synthesis of L-ascorbic acid in the rat from D-glucuronolactone and L-gulonolactone | journal = J Biol Chem. | volume = 223 | issue = 2 | date = 1. 12. 1956 | pmid = 13385237 | url = http://www.jbc.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=13385237| pages = 897-905}}</ref><ref>{{Cite journal | vauthors = Burns JJ, Moltz A, Peyser P | title = Missing step in guinea pigs required for the biosynthesis of L-ascorbic acid | journal = Science | volume = 124 | issue = 3232 | year = 1956| pmid = 13380431 | doi = 10.1126/science.124.3232.1148-a| pages = 1148-9}}</ref> Амерички биохемичар [[Ирвин Стон]] је био први да искористи способност презервације хране витамина Ц. Он је касније развио теорију да људи поседују мутирану форму гена који кодира -{<small>L</small>}--гулонолактон оксидазу.<ref>{{Cite journal| vauthors = Henson DE, Block G, Levine M | title = Ascorbic acid: biologic functions and relation to cancer | journal = Journal of the National Cancer Institute | volume = 83 | issue = 8 | year = 1991| pmid = 1672383 | doi = 10.1093/jnci/83.8.547| pages = 547-50}}</ref>

* {{Cite book | ref = harv| last1 = Watson| first1 = Ronald Ross| last2 = Zibadi| first2 = Sherma| last3 = Preedy| first3 = Victor R.| title = Dietary Components and Immune Function| url = https://books.google.com/books?id=hxPRdlnn85oC&pg=PA36| year = 2010| publisher = Springer| isbn = 978-1-60761-061-8}}

* {{Cite book | ref = harv| vauthors = Levine M, Rumsey SC, Wang Y, Park JB, Daruwala R | chapter = Vitamin C | editor = Stipanuk MH | title = Biochemical and physiological aspects of human nutrition | publisher = W.B. Saunders | location = Philadelphia | year = 2000| isbn = 978-0-7216-4452-3| pages = 541-67}}

* {{Cite book | ref = harv| author last= Packer, |first=L. | year = 1997| chapter = Vitamin C and redox cycling antioxidants. | editor1 = Packer L | editor2 = F. J.. | title = Vitamin C in health and disease | publisher = Marcel Dekker Inc | location = New York}}