Витамин Ц — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta10ehf1) |
м ciscenje dupliranih poziva |
||
Ред 67:
[[Датотека:Ascorbic-acid-3D-vdW.png|thumb|right|150px|Модел молекула витамина Ц]]
'''Витамин Ц''' (''[[askorbinska kiselina|-{L}--аскорбинска киселина]]'', ''-{L}--аскорбат'') је [[vitamin|витамин]] код људи и више животињских врста. У живим организмима аскорбат делује као [[антиоксиданс]], те штити тело од [[оксидативни стрес|оксидатовног стреса]].<ref name=Padayatty>{{cite journal | last1 = Padayatty| first1 = Sebastian J. | last2 = Katz| first2 = Arie|
Аскорбат (јон [[askorbinska kiselina|аскорбинске киселине]]) је неопходан у низу есенцијалних [[метаболизам|метаболичких реакција]] код свих животиња и биљака. Њега [[биосинтеза|формира]] велика већина живих организама, са приметним изузетаком групе сисара, међу којима је већина [[слепи мишеви|слепих мишева]], [[Морско прасе|заморци]], [[Капибара|капибаре]], и један од два главна подреда [[Примати|примата]], антропоиди ([[сувоносни мајмуни]]) (тарсијери, мајмуни, човеколики мајмуни, и људи). Аскорбинску киселину исто тако не синтетишу поједине врсте птица и риба. Свим врстама које немају способност синтезе витамина Ц, неопходно је да га унесу путем исхране. Дуготрајни дефицит овог [[витамин]]а се манифестује развојем скорбута.<ref name="UKFSA Risk">{{Cite web | url = http://www.eatwell.gov.uk/healthydiet/nutritionessentials/vitaminsandminerals/vitaminc/ | title = Vitamin C | accessdate = 23. 02. 2012 | publisher = Food Standards Agency (UK) |archive-url = https://web.archive.org/web/20060701044718/http://www.eatwell.gov.uk/healthydiet/nutritionessentials/vitaminsandminerals/vitaminc/ |archive-date = 1. 07. 2006 |dead-url = yes |df = }}</ref><ref name=UMM>{{Cite web | url = http://www.umm.edu/ency/article//002404.htm | title = Vitamin C | accessdate = 23. 02. 2012 | year = 2007| publisher = University of Maryland Medical Center}}</ref><ref name=OSU>{{Cite web| url = http://lpi.oregonstate.edu/infocenter/vitamins/vitaminC/| title = Vitamin C | accessdate = 23. 02. 2012 | date = 31. 01. 2006 | last = Higdon| first = Jane| publisher = Oregon State University, Micronutrient Information Center}}</ref> Витамин Ц је један од најшире коришћених [[Прехрамбени адитиви|прехрамбених адитива]].
Ред 76:
{{further|Аскорбинска киселина}}
Витамин Ц је чист [[Enantiomer|-{<small>L</small>}--енантиомер]] аскорбата, док супротни [[Enantiomer|-{<small>D</small>}--енантиомер]] нема физиолошког значаја. -{<small>L</small>}--аскорбат је јак [[редукујући агенс]]. Кад делује у том својству, он се конвертује у [[оксидо-редукција|оксидовани]] облик, [[Dehidroaskorbinska kiselina|-{<small>L</small>}--дехидроаскорбат]].<ref name=autogenerated2>{{Cite web | url = http://www.food.gov.uk/multimedia/pdfs/evm_c.pdf | title = Vitamin C – Risk Assessment | accessdate = 23. 02. 2012 | publisher = UK Food Standards Agency | format = PDF}}</ref> -{<small>L</small>}--дехидроаскорбат се може затим редуковати назад у активну -{<small>L</small>}--аскорбатну форму дејством [[ензим]]а и [[глутатион]]а у телу.<ref name="pmid8144521">{{cite journal | last = Meister| first = Alton| title = Glutathione-ascorbic acid antioxidant system in animals | pmid = 8144521 | year = 1994| issue = 13 | volume = 269 | journal = The Journal of biological chemistry | url = http://www.jbc.org/content/269/13/9397.full.pdf+html| pages = 9397-400}}</ref> Током овог процеса формира се радикал семидехидроаскорбинске киселине. Слободни радикал аскорбата слабо реагује са кисеоником, тако да се не формира супероксид. Уместо тога два радикала семидехидроаскорбата реагују и формирају један аскорбат и један дехидроаскорбат. Уз помоћ глутатиона, дехидроксиаскорбат се конвертује назад у аскорбат.<ref name="Nualart et al., 2003">{{cite journal | last1 = FJ| first1 = Nualart|
-{<small>L</small>}--аскорбат је [[Jačina kiseline|слаба]] [[шећерна киселина]]. Он је структурно сродан са [[глукоза|глукозом]]. Аскорбат се природно јавља везан било за [[водонични јон]], дајући [[аскорбинска киселина|аскорбинску киселину]], или за [[метал|метални јон]], формирајући [[минерални аскорбат]].
Ред 83:
===Биосинтеза код различитих врста ===
Велика већина биљки и животиња има способност синтезе витамина Ц. Овај процес се одвија путем секвенце од четири трансформације које су посредоване [[ензим]]има, при чему долази до конверзије [[глукоза|глукозе]] у витамин Ц.<ref name="UKFSA Risk" /> Глукоза за формирање аскорбата се издваја из [[гликоген]]а у јетри код [[сисари|сисара]] и [[passeriformes|врапчарки]]. Синтеза аскорбата је процес који је завистан од гликогенолизе.<ref>{{cite journal | last1 = Gábor| first1 = Bánhegyi|
Међу животињама које су изгубиле способност синтезе витамина Ц су [[симијан]]и и [[тарзијери]], који заједно сачињавају један од подредова [[Примати|примата]], -{[[simijan|anthropoidea]]}- или [[suvonosni majmuni|haplorhini]]. Ова група обухвата људе. Други примитивни примати (-{[[strepsirrhini]]}-) су задржали способност формирања витамина Ц. Синтеза се не јавља код бројних (можда и код свих) врста из фамилије малих глодара -{[[caviidae]]}- у којој су [[морско прасе]] и [[капибара|капибари]], али је присутна код других глодара (на пример пацовима и мишевима није потребан витамин Ц у исхрани). Бројне врсте птица врапчарки такође не синтетишу овај витамин, мада не све од њих. Врсте птица које немају способност синтезе нису јасно повезане. По једној теорији способност синтезе је независно изгубљена више пута код птица.<ref>{{cite journal | title = Can passerines synthesize vitamin C? | first1=Carlos | last1 = Martinez del Rio | journal = The Auk | year = 1997| url = http://elibrary.unm.edu/sora/Auk/v114n03/p0513-p0516.pdf | accessdate = 23. 02. 2012 | volume=114| issue = 3 | jstor = 4089257| pages = 513-16}}</ref>
Ред 89:
Све тестиране фамилије слепих мишева, што обухвата главне фамилије које се хране инсектима и воћем немају способност синтезе витамина Ц. Трагови -{GLO}--а су детектовани само код једне од 34 тестиране врсте слепих мишева, из 6 фамилија.<ref>{{cite journal | doi=10.1016/0305-0491(80)90131-5 | title=Variation of l-gulonolactone oxidase activity in placental mammals | year = 1980| vauthors = Jenness R, Birney E, Ayaz K | journal=Comparative Biochemistry and Physiology Part B: Biochemistry and Molecular Biology | volume=67 | issue=2 | pages = 195-204}}</ref> Ранији извештаји да само слепи мишеви који се хране воћем немају способност синтезе су били засновани на мањем броју и мањој разноврсности узорака.
Код свих животиња које не могу да синтетишу витамин Ц, није присутан ензим [[L-gulonolakton oksidaza|-{<small>L</small>}--гулонолактон оксидаза]] (-{GULO}-),<ref>{{cite journal | last1 = ZD| first1 = Zhang|
Већина симијана конзумира количине витамина које су 10 до 20 пута веће од препоручених за људе.<ref>{{cite journal | last = K| first = Milton| title = Nutritional characteristics of wild primate foods: do the diets of similar organisms have lessons for us? | journal = Nutrition | volume = 15 | issue = 6 | year = 1999| pmid = 10378206 | doi = 10.1016/S0899-9007(99)00078-7| pages = 488-98}}</ref> Овај раскорак је основа за контроверзна мишљења о тренутно препорученим дијетарним количинама. Супротни аргумент је да су људи веома ефективни у презервацији дијетарног витамина Ц, те да су способни да одрже крвне нивое витамина Ц упоредиве са другим симијанима уз далеко мањи дијетарни унос.
Ред 95:
Одрасла [[коза]] је типичан пример животиње која производи витамин Ц. Она произведе више од 13 -{g}- витамина Ц на дан при нормалном здрављу, а биосинтеза се повећава неколико путе под стресним условима.<ref>{{Cite web| url=http://www.seanet.com/~alexs/ascorbate/197x/stone-i-orthomol_psych-1979-v8-n2-p58.htm | title = Eight Decades of Scurvy. The Case History of a Misleading Dietary Hypothesis | accessdate = 23. 02. 2012 | last = Irwin| first = Stone| date = 16. 07. 1978 | work = |publisher= | language = |archiveurl= | archivedate = |quote=''Биохемијска истраживања током 1950-их су показала да је појава скорбута последица одсуства ензима, -{L}--Гулонолактон оксидаза (-{GLO}-) у хуманој јетри (-{Burns}-, 1959). Тај ензим је задњи у серији од четири ензима који конвертују крвни шећер, глукозу, у аскорбат у јетри сисара. Овај метаболит јетре, аскорбат, се производи у кози под нормалним условима, на пример, у количини од око 13.000 -{mg}- на дан на 150 фунти телесне тежине (-{Chatterjee}-, 1973). Повратни механизам сисара многоструко повећава ову дневну производњу аскорбата под стресним условима (-{Subramanian et al.}-, 1973)}}</ref> За трауме и повреде је показано да користе велике количине витамина Ц код људи.<ref>{{Cite journal | vauthors = Long C, Maull KI, Krishnan RS, Laws HL, Geiger JW, Borghesi L, Franks W, Lawson TC, Sauberlich HE | title = Ascorbic acid dynamics in the seriously ill and injured | journal = Journal of Surgical Research | volume = 109 | issue = 2 | year = 2003| pmid = 12643856 | doi = 10.1016/S0022-4804(02)00083-5| pages = 144-8}}</ref>
Неки [[mikroorganizam|микроорганизми]] као што је квасац ''-{[[Saccharomyces cerevisiae]]}-''<ref>[http://bioweb.uwlax.edu/bio203/s2007/nelson_andr/ Saccharomyces cerevisiae]</ref> имају способност синтезе витамина Ц из [[Моносахарид|једноставних шећера]].<ref name="yeastAA">{{Cite web | url = http://www.scri.ac.uk/scri/file/individualreports/2002/20Ascorb.pdf | title = Ascorbic acid biosynthesis in higher plants and microorganisms | accessdate = 23. 02. 2012 | author1
=== Витамин Ц током еволуције ===
Ред 101:
Вентури и Вентури<ref>{{cite journal | vauthors = Venturi S, Venturi M | title = Evolution of Dietary Antioxidant Defences | journal = European EPI-Marker | year = 2007| volume = 11 | issue = 3 | url = |pages=1-7}}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = Venturi S, Donati FM, Venturi A, Venturi M | title = Environmental iodine deficiency: A challenge to the evolution of terrestrial life? | journal = Thyroid : official journal of the American Thyroid Association | volume = 10 | issue = 8 | year = 2000| pmid = 11014322 | doi = 10.1089/10507250050137851| pages = 727-9}}</ref> сугерирају да је антиоксидансно дејство аскорбинске киселине првобитно развијено у биљном царству кад су пре око 500 милиона година биљке почеле да се адаптирају на свежу воду ушћа река која је дефицитарна у антиоксидансним минералима. Неки биолози напомињу да су многи кичмењаци развили метаболичке адаптивне стратегије у окружењу које пружа ушћа река.<ref>{{Cite book | vauthors = Purves WK, Sadava D, Orians GH, Heller HC | year = 1998| title = Life. The Science of Biology. Part 4: The Evolution of Diversity | chapter = 30}}</ref> По овој теорији, кад су пре неких 400–300 милиона година, [[биљке]] и [[животиње]] прво почеле да прелазе из мора у реке и на копно, средине дефицитарне у јоду су представљале препреку у [[еволуција|еволуцији]] терестријалног живота.<ref>{{cite journal | vauthors = Venturi S, Venturi M | title = Iodide, thyroid and stomach carcinogenesis: evolutionary story of a primitive antioxidant? | journal = European Journal of Endocrinology | volume = 140 | issue = 4 | year = 1999| pmid = 10097259 | doi = 10.1530/eje.0.1400371| pages = 371-2}}</ref> Код биљака, животиња и риба, терестријална храна је постала дефицитарна у многим есенцијалним морским антиоксидансним [[микронутријент]]има, међу којима се [[јод]], [[селен]], [[цинк]], [[бакар]], [[манган]], [[гвожђе]], итд. [[Алге]] у свежој води и копнене биљке, као замену за морске [[антиоксиданс]]е, временом су оптимизовале производњу других [[ендоген]]их антиоксиданаса као што су [[аскорбинска киселина]], [[полифенолни антиоксиданс|полифеноли]], [[каротеноид]]и, [[токоферол]]и итд. Неки од њих су постали есенцијални “[[витамин]]и” у исхрани копнених животиња (витамини Ц, А, Е, итд.).
Аскорбинска киселина или витамин Ц је чест [[кофактор (биохемија)|кофактор]] ензима код сисара. Он учествује у синтези [[колаген]]а. Аскорбат је јак [[редукујући агенс]] који има способност брзог сакуљања више [[Реактивне врсте кисеоника|реактивних врста кисеоника]] (-{ROS}-). Слатководним [[Праве кошљорибе|правим кошљорибама]] је такође потребан дијетарни витамин Ц у исхрани. Без њега би оне оболеле од скорбута. Симптоми недостатка витамина Ц који су најлакше препознатљиви код риба су [[skolioza|сколиоза]], [[лордоза]] и тамна боја коже. Слатководне [[пастрмке]] такође манифестују умањено формирање колагена, крварење на перајама, унутрашње крварење, закривљење кичме и повишени морталитет. Ако те рибе живе у морској води са алгама и фитопланктоном, онда је витаминска суплементација мање важна. Сматра се да је разлог доступност других ефикаснијих антиоксиданаса у природном морском окружењу.<ref>{{cite journal | author1
Неки научници су изнели претпоставку да је губитак пута биосинтезе витамина Ц можда у складу са теоријом брзих еволуционих промена, која је довела до развоја [[Хоминиди|хоминида]] и појаве људских бића.<ref>{{cite journal | vauthors = Challem J, Taylor EW | title = Retroviruses, Ascorbate, and Mutations, in the Evolution of Homo sapiens | journal = Free Radical Biology and Medicine | volume = 25 | issue = 1 | year = 1998| pmid = 9655531 | doi = 10.1016/S0891-5849(98)00034-3| pages = 130-2}}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = Bánhegyi G, Braun L, Csala M, Puskás F, Mandl J | title = Ascorbate Metabolism and Its Regulation in Animals | journal = Free Radical Biology and Medicine | volume = 23 | issue = 5 | year = 1997| pmid = 9296457 | doi = 10.1016/S0891-5849(97)00062-2| pages = 793-803}}</ref><ref>{{cite journal | last = I| first = Stone| title = Homo sapiens ascorbicus, a biochemically corrected robust human mutant | journal = Medical Hypotheses | volume = 5 | issue = 6 | year = 1979| pmid = 491997 | doi = 10.1016/0306-9877(79)90093-8| pages = 711-21}}</ref> Међутим, једна друга терија базирана на теорији еволуције наводи да се губитак способности прављења витамина Ц код симијана можда јавио знатно раније током еволуционе историје од појаве људи или чак и човеколиких мајмуна. Постоји евиденција да је до тога дошло ускоро након појаве првих примата, а вероватно након поделе раних примата у два главна подреда: [[хаплорхини]] (који не могу да праве витамин Ц) и његовог сестринског подреда ''-{netarsijer prosimijana}-'', [[стрепсирхини]] (примати „влажног носа“), који је задржао способност прављења витамина Ц.<ref>{{cite journal | last1 = I| first1 = Pollock J.. | last2 = J| first2 = Mullin R.. | title = Vitamin C biosynthesis in prosimians: Evidence for the anthropoid affinity ofTarsius | journal = American Journal of Physical Anthropology | volume = 73 | issue = 1 | year = 1987| pmid = 3113259 | doi = 10.1002/ajpa.1330730106| pages = 65-70}}</ref> На основу датирања молекуларног часовника, та два подреда примата су се раздвојила пре око 63 до 60 милиона година.<ref>{{cite journal | doi = 10.1002/ajpa.10322 | last1 = C| first1 = Poux| author2
Губитак способности синтезе аскорбата се подудара са појавом неспособности разлагања [[уринска киселина|уринске киселине]], која је такође карактеристична за примате. Уринска киселина и аскорбат су јаки редукујући агенси, те се претпоставља да је код виших примата, уринска киселина преузела део функција аскорбата.<ref>{{Cite journal| last = P| first = Proctor| title = Similar functions of uric acid and ascorbate in man? | journal = Nature | volume = 228 | issue = 5274 | year = 1970| pmid = 5477017| doi = 10.1038/228868a0| pages = 868}}</ref>
=== Апсорпција, транспорт, и уклањање ===
Аскорбинска киселина се апсорбује у телу путем активног транспорта и једноставне дифузије. Котранспортери од натријума зависног активног транспорта натријум аскорбата (-{SVC6T}-) и хексозни транспортери (-{GLUT}-) су два транспортера неопходна за апсорпцију. -{SVCT}- су предоминантни систем за транспорт витамина Ц у телу. -{SVCT1}- и -{SVCT2}- уносе редуковану форму аскорбата кроз ћелијску мембрану.<ref name="ReferenceA">{{cite journal |
-{SVCT2}- учествује у транспорту витамина Ц у скоро сваком ткиву.<ref name="ReferenceA"/> Приметни изузетак су црвена крвна зрнца, која губе -{SVCT}- протеине током матурације.<ref>{{cite journal | vauthors = May JM, Qu ZC, Qiao H, Koury MJ | title = Maturational Loss of the Vitamin C Transporter in Erythrocytes | journal = Biochemical and biophysical research communications | volume = 360 | issue = 1 | year = 2007| pmid = 17586466 | pmc = 1964531 | doi = 10.1016/j.bbrc.2007.06.072| pages = 295-8}}</ref> „-{SVCT2}- нокаут“ животиње којима је применом генетичког инжењерства уклоњен овај ген умиру укратко након рођења,<ref>{{cite journal | doi = 10.1038/0502-514 | pmid=11984597 | year = 2002| vauthors = Sotiriou S, Gispert S, Cheng J, Wang Y, Chen A, ((Hoogstraten-Miller S)), Miller GF, Kwon O, Levine M | title = Ascorbic-acid transporter Slc23a1 is essential for vitamin C transport into the brain and for perinatal survival | volume = 8 | issue = 5 | journal = Nature medicine| pages = 514-7}}</ref> из чега следи да је транспорт витамина Ц посредством -{SVCT2}- неопходан за живот.
Ред 114:
При регуларном уносу степен апсорпције је између 70 и 95%. Међутим, степен апсорпције се смањује са повећањем уноса. При високом уносу (1,25 -{g}-), фракциона хумана апсорпција аскорбинске киселине може да падне на 33%; при ниском уносу (<20 -{mg}-) степен апсорпције може да достигне 98%.<ref>{{cite journal | doi = 10.1073/pnas.93.8.3704 | vauthors = Levine M, ((Conry-Cantilena C)), Wang Y, Welch RW, Washko PW, Dhariwal KR, Park JB, Lazarev A, Graumlich JF | title = Vitamin C pharmacokinetics in healthy volunteers: evidence for a recommended dietary allowance | journal = Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America | volume = 93 | issue = 8 | year = 1996| pmid = 8623000 | pmc = 39676| pages = 3704-9}}</ref> Кад концентрација аскорбата пређе реналну границу реапсорпције он слободно прелази у урин. На високим дијетарним дозама (које су код људи неколико стотина -{mg}-/дан) аскорбат се акумулира у телу док нивои у плазми не достигну границу реналне ресорпције, која је око 1,5 -{mg/dL}- код мушкараца и 1,3 -{mg/dL}- код жена. Концентрације у плазми веће од тих вредности (за које се сматра да представљају телесно засићење) се брзо излучују у урин са полуживотом од око 30 минута. Концентрације мање од граничне количине се активно задржавају у бубрезима, и полуживот екскреције остатка витамина Ц је знатно већи. Полуживот витамина Ц у телу се продужава са смањењем телесних залиха. Његов полуживот се може повећати до 83 дана, након чега се појављују први симптоми скорбута.<ref>{{cite journal | vauthors = Oreopoulos DG, Lindeman RD, Vanderjagt DJ, Tzamaloukas AH, Bhagavan HN, Garry PJ | title = Renal excretion of ascorbic acid: effect of age and sex | journal = Journal of the American College of Nutrition | volume = 12 | issue = 5 | year = 1993| pmid = 8263270| pages = 537-42}}</ref>
Максимална телесна залиха витамина Ц је углавном одређена реналном границом крви. Многа ткива одржавају концентрацију витамина Ц на далеко вишем нивоу од крви. Биолошка [[Ткиво (биологија)|ткива]] која акумулирају преко 100 пута виши ниво витамина Ц од крвне плазме су [[Надбубрежна жлезда|адреналне жлезде]], [[хипофиза]], [[грудна жлезда]], -{[[corpus luteum]]}-, и [[мрежњача|ретина]].<ref>{{cite journal | author
Аскорбинска киселина може да буде [[оксидо-редукција|оксидована]] (разложена) у људском телу ензимом [[L-askorbatna oksidaza|-{L}--аскорбатна оксидаза]]. Аскорбат који није директно излучен урином као резултат телесног засићења, или разложен неким другим видом телесног метаболизма, се оксидује овим ензимом и уклања из тела.
Ред 125:
Било је показано да су пушачи који имају исхрану сиромашну у витамину Ц имају повишен ризик појаве плућних болести од пушача са високим концентрацијама витамина Ц у крви.<ref>{{cite news | url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/health/901196.stm| title=The influence of smoking on Vitamin C status in adults| accessdate = 23. 02. 2012 | date = 30. 09. 2000 | publisher = BBC news and Cambridge University}}</ref>
Нобеловац [[Лајнус Полинг]] и Г. Ц. Вилис су показали да су хронични дуготрајни ниски нивои витамина Ц у крви ([[hroničan (medicina)|хронични]] скорбут) један од узрока [[атеросклероза|артеросклерозе]].<ref>{{Cite journal| journal = Proceedings of the National Academy of Sciences | year = 1990| volume = 87 | issue = 23 | title =Immunological evidence for the accumulation of lipoprotein(a) in the atherosclerotic lesion of the hypoascorbemic guinea pig | last1 = Rath| first1 = M| author2
У [[Zapadni svet|западним земљама]] се генерално конзумира далеко више витамина Ц него што је неопходно за спречавање скорбута. На пример једна канадска здравствена анкета из [[2004]]. је установила да Канађани од 19 година и изнад имају унос витамина Ц из хране од 133 -{mg}-/дан за мушкарце и 120 -{mg}-/д за жене.<ref name="StatCdn">{{cite web | url = http://www.hc-sc.gc.ca/fn-an/surveill/nutrition/commun/income_food_sec-sec_alim-eng.php | title = Statistics Canada, Canadian Community Health Survey, Cycle 2.2, Nutrition (2004) | accessdate = 23. 02. 2012 }}</ref> Те вредности премашују препоручене количине.
Ред 131:
Пар хуманих дијетарних испитивања са експериментално индукованим скорбутом је спроведено. Међу њима су испитивање на [[Приговор савести|приговарачима савести]] током [[Други светски рат|Другог светског рата]] у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], и испитивање на затвореницима у држави [[Ајова]] касних [[1960е|шездесетих година 20. века]]. Обе студије су утврдиле да се сви симптоми скорбута претходно индуковани експерименталном скорбутном дијетом са екстремно ниским садржајем витамина Ц могу потпуно кориговати додатком витамина Ц од само 10 -{mg}- на дан. У тим експериментима, није било клиничке разлике између људи којима је дата 70 -{mg}- витамина Ц на дан (што је произвело крвни ниво витамина Ц од око 0,55 -{mg/dl}-, или око 1/3 ткивног нивоа засићења), и оних којима је давано 10 -{mg}- на дан. Људи у затвореничкој студији су развили прве симптоме скорбута око 4 недеље након почетка дијете без витамина Ц, док је у Британској студији, било потребно шест до осам месеци, вероватно због претходног дозирања те групе са 70 -{mg}-/дан суплемента током шест недеља пре почетка скорбутске дијете.<ref>{{cite journal | last = Pemberton| first = J| title = Medical experiments carried out in Sheffield on conscientious objectors to military service during the 1939–45 war | journal = International Journal of Epidemiology | year = 2006| volume = 35 | issue = 3 | doi = 10.1093/ije/dyl020 | url = http://ije.oxfordjournals.org/cgi/content/full/35/3/556| pages = 556-558}}</ref>
Људи у обе студије са исхраном без или скоро потпуно без витамина Ц, су имали крвне нивое витамина Ц сувише ниске да би се прецизно измерили у време кад су развили знаке скорбута. У Ајовској студији је процењено (обележавањем раствора витамина Ц) да је у том периоду телесна залиха мања од 300 -{mg}-, са дневном потрошњом од само 2,5 -{mg}-/дан, из чега проистиче да је тренутни полуживот био 83 дана (елиминациона константа од 4 месеца).<ref>{{Cite journal| journal = American Journal of Clinical Nutrition | volume = 22 | year = 1969| author1
За умерено више крвне нивое витамина Ц мерене код здравих особа је нађено да су корелацији са сниженим ризиком од [[Kardiovaskularna bolest|кардиоваскуларног обољења]] и [[исхемијска срчана болест|исхемијске срчане болести]], као и повишеним очекивањем трајања живота. Исто испитивање је утврдило инверзни однос између крвних нивоа витамина Ц и ризика од канцера код људи, мада не код жена. Повишење крвног нивоа од 20 -{mikromol/L}- витамина Ц (око 0,35 -{mg/dL}-, што представља додатних теоријских 50 грама воћа и поврћа на дан) је нађено да епидемиолошки редукује све узроке ризика [[стопа смртности|морталитета]], четири године након мерења, за око 20%.<ref>{{Cite journal| author1
Испитивања са знатно вишим дозама витамина Ц, обично између 0,2 и 6 -{g}-/дан, за лечење инфекција и рана су показала инконзистентне резултате.<ref>{{cite journal | title = The Role of Vitamin C in the Treatment of the Common Cold | last = Harri| first = Hemil| journal = Americal Family Physician | date = 15. 09. 2007 | url = }}</ref> Постоје индикације да комбинације антиоксиданаса побољшавају зарастање рана.<ref>{{cite journal | author1
== Физиолошка функција код сисара ==
Витамин Ц је есенцијалан за здраву исхрану људи. Он је високо ефективан [[антиоксиданс]], који умањује [[оксидативни стрес]]. Витамин Ц је супстрат [[аскорбат пероксидаза|аскорбат пероксидазе]] код биљки (-{APX}- је биљни ензим);<ref name=OSU/> и ензимски [[кофактор (биохемија)|кофактор]] за [[биосинтеза|биосинтезу]] многих важних биохемикалија. Витамин Ц делује као [[донор електрона]] важних [[ензим]]а.<ref name=LevineM>{{Cite book | vauthors = Levine M, Rumsey SC, Wang Y, Park JB, Daruwala R | chapter = Vitamin C | editor = Stipanuk MH | title = Biochemical and physiological aspects of human nutrition | publisher = W.B. Saunders | location = Philadelphia | year = 2000|
* Улога у расту, [[хрскавичаво ткиво|хрскавице]], [[зуб]]а и потпорних ткива. Услед недостатка витамина Ц може доћи до развоја [[скорбут]]а.
* Улога у синтези [[Steroidni hormon|стероидних хормона]].
Ред 152:
* Два ензима су неопходна за синтезу карнитина.<ref name=Ascorbicacidcarnitine>{{cite journal | last = CJ| first = Rebouche| title = Ascorbic acid and carnitine biosynthesis | journal = The American Journal of Clinical Nutrition | volume = 54 | issue = 6 Suppl | pages = 1147S–1152S | year = 1991| pmid = 1962562 | url = http://ajcn.nutrition.org/content/54/6/1147S.short}}</ref><ref name=Carnitinebiosynthesis>{{cite journal | vauthors = Dunn WA, Rettura G, Seifter E, Englard S | title = Carnitine biosynthesis from gamma-butyrobetaine and from exogenous protein-bound 6-N-trimethyl-L-lysine by the perfused guinea pig liver. Effect of ascorbate deficiency on the in situ activity of gamma-butyrobetaine hydroxylase | url = http://www.jbc.org/cgi/reprint/259/17/10764.pdf | journal = J Biol Chem | volume = 259 | issue = 17 | year = 1984| pmid = 6432788 | format = PDF| pages = 10764-70}}</ref> Карнитин је есенцијалан за транспорт [[масна киселина|масних киселина]] у [[митохондрија|митохондрије]] за формирање [[аденозин-трифосфат|аденозин трифосфата]].
* Преостала три ензима имају између осталих следеће заједничке функције:
** [[допаминска бета хидроксилаза]] учествује у биосинтези [[норадреналин|норепинефрина]] из [[допамин]]а.<ref>{{Cite journal| last1 = M| first1 = Levine|
** пептидилглицин алфа амидирајућа монооксигеназа додаје [[амид]]не групе на [[peptidni hormon|пептидне хормоне]], знатно повећавајући њихову стабилност.<ref>{{Cite journal| vauthors = Eipper BA, Milgram SL, Husten EJ, Yun HY, Mains RE | title = Peptidylglycine alpha-amidating monooxygenase: a multifunctional protein with catalytic, processing, and routing domains | journal = Protein Sci. | volume = 2 | issue = 4 | year = 1993| pmid = 8518727 | pmc = 2142366 | doi = 10.1002/pro.5560020401| pages = 489-97}}</ref><ref>{{Cite journal| vauthors = Eipper BA, Stoffers DA, Mains RE | title = The biosynthesis of neuropeptides: peptide alpha-amidation | journal = Annu Rev Neurosci. | volume = 15 | issue = |year=1992| pmid = 1575450 | doi = 10.1146/annurev.ne.15.030192.000421| pages = 57-85}}</ref>
** један други ензим модулира метаболизам тирозина.<ref>{{Cite journal| vauthors = Englard S, Seifter S | title = The biochemical functions of ascorbic acid | journal = Annu. Rev. Nutr. | volume = 6 | issue = |year=1986| pmid = 3015170 | doi = 10.1146/annurev.nu.06.070186.002053| pages = 365-406}}</ref><ref>{{Cite journal| vauthors = Lindblad B, Lindstedt G, Lindstedt S | title = The mechanism of enzymic formation of homogentisate from p-hydroxyphenylpyruvate | journal = J Am Chem Soc. | volume = 92 | issue = 25 | year = 1970| pmid = 5487549 | doi = 10.1021/ja00728a032| pages = 7446-9}}</ref>
Ред 160:
Аскорбинска киселина је добро позната по својој антиоксидансној активности, при чему она делује као редукујући агенс који поништава оксидацију у течностима. Кад људско тело садржи већу количину [[Radikal (hemija)|слободних радикала]] ([[Реактивне врсте кисеоника|реактивних врста кисеоника]], -{ROS}-) него [[antioksidans|антиоксиданаса]], тело је у стању које се назива [[oksidativni stres|оксидативним стресом]].<ref name="mc">{{Cite journal | vauthors = McGregor GP, Biesalski HK | title = Rationale and impact of vitamin C in clinical nutrition | journal = Current opinion in clinical nutrition and metabolic care | volume = 9 | issue = 6 | year = 2006| pmid = 17053422 | doi = 10.1097/01.mco.0000247478.79779.8f| pages = 697-703}}</ref> Он има утицаја на [[кардиоваскуларна болест|кардиоваскуларна обољења]], [[хипертензија|хипертензију]], хроничне упалне болести, [[шећерна болест|дијабетес]],<ref>{{cite journal | last = FJ| first = Kelly| title = Use of antioxidants in the prevention and treatment of disease | journal = Journal of the International Federation of Clinical Chemistry / IFCC | volume = 10 | issue = 1 | year = 1998| pmid = 10181011| pages = 21-3}}</ref><ref>{{cite journal | last = ST| first = Mayne| title = Antioxidant nutrients and chronic disease: use of biomarkers of exposure and oxidative stress status in epidemiologic research | journal = The Journal of nutrition | volume = 133 Suppl 3 | pages = 933S–940S | year = 2003| pmid = 12612179}}</ref><ref>{{Cite journal | doi = 10.1016/S0167-5699(99)01552-2 | vauthors = Tak PP, Zvaifler NJ, Green DR, Firestein GS | title = Rheumatoid arthritis and. стр. 53: how oxidative stress might alter the course of inflammatory diseases | journal = Immunology today | volume = 21 | issue = 2 | year = 2000| pmid = 10652465| pages = 78-82}}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = ((Goodyear-Bruch C)) , Pierce JD | title = Oxidative stress in critically ill patients | journal = American journal of critical care : an official publication, American Association of Critical-Care Nurses | volume = 11 | issue = 6 | pages = 543-51; quiz 552–3 | year = 2002| pmid = 12425405}}</ref> као и на критично болесне пацијенте и особе са јаким опекотинама.<ref name = "mc"/> Особе које доживљавају оксидативни стрес имају крвне нивое аскорбата ниже од 45 -{µmol/L}-, у поређењу са здравим особама код којих су аскорбати у опсегу 61,4-80 -{µmol/L}-.<ref>{{cite journal | vauthors = Schorah CJ, Downing C, Piripitsi A, Gallivan L, Al-Hazaa AH, Sanderson MJ, Bodenham A | title = Total vitamin C, ascorbic acid, and dehydroascorbic acid concentrations in plasma of critically ill patients | journal = The American journal of clinical nutrition | volume = 63 | issue = 5 | year = 1996| pmid = 8615361| pages = 760-5}}</ref>
Још увек се не зна са сигурношћу да ли витамин Ц и антиоксиданси у општем случају спречавају обољења повезана са оксидативним стресом. [[Метаанализа]] великог броја студија антиоксиданаса, укључујући суплементацију витамином Ц, није утврдила релацију између витамина Ц и [[стопа смртности|морталитета]].<ref>{{cite journal |
=== Кардиоваскуларни систем ===
Ред 170:
Систематски преглед и метаанализа клиничких испитивања суплементације витамина Ц на крвни притисак, са просечном дозом од 500 mg по дану и просечним трајањем од 8 недеља показује да суплементација у просеку редукујуе систолички пристисак за 4.85 mm Hg а дијастолички за 1.67 mm Hg на пацијентима са хипертенѕијом.<ref>{{cite journal | vauthors = Juraschek SP, Guallar E, Appel LJ, Miller ER | title = Effects of vitamin C supplementation on blood pressure: a meta-analysis of randomized controlled trials | journal = American Journal of Clinical Nutrition | date = 4. 04. 2012 | volume = 95 | issue = 5 | doi = 10.3945/ajcn.111.027995 | pages = 1079–1088}}</ref>
До сад није остварен консензус у погледу утицаја уноса витамина Ц на опште кардиоваскуларне ризике. Низ студија сугерира позитивне резултате <ref>{{cite journal | vauthors = Stewart JM, Ocon AJ, Medow MS | title = Ascorbate improves circulation in postural tachycardia syndrome| journal = AJP: Heart and Circulatory Physiology| date = 27. 05. 2011 | volume = 301 | issue = 3 | pages = H1033–H1042| doi = 10.1152/ajpheart.00018.2011| pmid = 21622825}}</ref><ref>{{cite journal| last = Maeda| first = N. |
=== Прооксиданс ===
Аскорбинска киселине се понаша не само као антиоксиданс, него и као [[прооксиданс]].<ref name="mc" /> За аскорбинску киселину је показано да редукује [[Прелазни метали|прелазне метале]], као што су купри јони (-{Cu}-<sup>2+</sup>) до купро (-{Cu}-<sup>1+</sup>) јона, и фери јони (-{Fe}-<sup>3+</sup>) до феро (-{Fe}-<sup>2+</sup>) јона, током конверзије од аскорбата до дехидроаскорбата ''-{[[in vitro]]}-''.<ref>{{cite journal | vauthors = Satoh K, Sakagami H | title = Effect of metal ions on radical intensity and cytotoxic activity of ascorbate | journal = Anticancer research | volume = 17 | issue = 2A | year = 1997| pmid = 9137459| pages = 1125-9}}</ref> Ова реакција може да генерише [[супероксид]] и сродна једињења. Међутим, у телу, слободни прелазни елементи су ретко присутни, док су гвожђе и бакар везани за различите протеине<ref name="mc" /> и [[интравенозна терапија|интравенозна]] употреба витамина Ц не повећава његову прооксидансну активност.<ref>{{cite journal | vauthors = Mühlhöfer A, Mrosek S, Schlegel B, Trommer W, Rozario F, Böhles H, Schremmer D, Zoller WG, Biesalski HK | title = High-dose intravenous vitamin C is not associated with an increase of pro-oxidative biomarkers | journal = European Journal of Clinical Nutrition | volume = 58 | issue = 8 | year = 2004| pmid = 15054428 | doi = 10.1038/sj.ejcn.1601943| pages = 1151-8}}</ref> Сматра се да аскорбат као прооксиданс има незнатну склоност конвертовања метала и формирања реактивних врста кисеоника ''-{[[in vivo]]}-''. Међутим, постоји евиденција да суплементација витамином Ц може да увећа ДНК оштећења [[лимфоцит]]а код здравих волонтера.<ref>{{cite journal | author1
Ипак, велики број других истраживања не потврђује да аскорбинска киселина делује као прооксиданс приликом оралног уноса.<ref>{{cite journal| last = Suh| first = J | last2 = Zhu| first2 = BZ| last3 = Frei| first3 = B| title = Ascorbate does not act as a pro-oxidant towards lipids and proteins in human plasma exposed to redox-active transition metal ions and hydrogen peroxide.| journal = Free radical biology & medicine | date = 15. 05. 2003| volume = 34| issue = 10| pmid = 12726918| pages = 1306-14}}</ref><ref>{{cite journal| last = Carr| first = A |
=== Имунски систем ===
Ред 183:
Витамин Ц је важан фактор у свим стресним ситуацијама које су повезане са инфламаторним процесима. Познато је деценијама да је хронична инфламација узрок настанка разних обољења. Витамин Ц је есенцијалан стимулатор имуног система и повећава издржљивост организма - његова имуностимулативна, анти-инфламаторна, анти-вирална и анти-бактеријска својства су добро позната.<ref>{{cite journal| last = Sorice| first = Angela | last2 = Guerriero| first2 = Eliana| last3 = Capone| first3 = Francesca| last4 = Colonna| first4 = Giovanni| last5 = Castello| first5 = Giuseppe| last6 = Costantini| first6 = Susan| title = Ascorbic Acid: Its Role in Immune System and Chronic Inflammation Diseases| journal = Mini-Reviews in Medicinal Chemistry| date = 31. 05. 2014 | volume = 14| issue = 5| doi = 10.2174/1389557514666140428112602| pages = 444–452}}</ref>
Инфекција [[Хеликобактер пилори|хеликобактеријом]] повећава ризик за рак желуца. Високи дијетарни унос витамина Ц штити људски организам од хеликобактерије инхибитујући њен раст ''in-vitro'' i ''in-vivo''. У једном истраживању дневна суплементација од 5 грама у току од 4 недеље резултовало је потпуним истребљењем бактерије у 30% пацијената.<ref>{{cite journal| last = Jarosz| first = M | last2 = Dzieniszewski| first2 = J| author3
Није потпуно јасно на који начин витамин Ц интерагује са имунским системом. Једна од хипотеза је да он модулира активности [[фагоцит]]а, производњу [[цитокини|цитокина]] и [[лимфоцит]]а, и више [[Ћелијски адхезивни молекули|ћелијских адхезивних молекула]] у [[моноцити]]ма.
Ред 190:
=== Антихистамин ===
Витамин Ц је природни [[антихистаминик]]. Он спречава ослобађање [[хистамин]]а и повећава детоксификацију хистамина. Једна студија из [[1992]]. је утврдила а да употреба 2 грама витамина Ц дневно снижава нивое крвног хистамина 38 % код здравих одраслих особа након само једне недеље.<ref name="JohnstonC">{{Cite journal| last = Johnston| first = Carol S.|
== Физиолошке функције код биљки ==
Ред 198:
== Дневне потребе ==
Северно америчка ''Дијетарна референца уноса'' препоручује 90 милиграма на дан, и не више од 2 грама на дан.<ref name="US RDA">{{Cite web| url = http://www.iom.edu/Reports/2006/Dietary-Reference-Intakes-Essential-Guide-Nutrient-Requirements.aspx| title = US Recommended Dietary Allowance (RDA)| accessdate = 23. 02. 2012| date = | publisher = |format=PDF|archive-url=https://web.archive.org/web/20111008232639/http://www.iom.edu/Reports/2006/Dietary-Reference-Intakes-Essential-Guide-Nutrient-Requirements.aspx|archive-date = 08. 10. 2011|dead-url=yes|df=}}</ref> Друге сродне животињске врсте које имају заједничку неспособност производње витамина Ц и неоходност уноса екогеног витамина Ц конзумирају 20 до 80 пута веће количине од хуманог референтног уноса.<ref name="Primates">{{cite journal | last = K| first = Milton| title = Micronutrient intakes of wild primates: are humans different? | journal = Comparative Biochemistry and Physiology - Part A: Molecular & Integrative Physiology | volume = 136 | year = 2003| doi = 10.1016/S1095-6433(03)00084-9 | pmid = 14527629 | issue = 1| pages = 47-59}}</ref> Постоје различита мишљења о оптималном распореду доза (количини и фреквенцији уноса) витамина Ц за одржавање оптималног здравља људи.<ref name="PR Newswire">{{cite press release | title = Linus Pauling Vindicated; Researchers Claim RDA For Vitamin C is Flawed | publisher = Knowledge of Health | date = 6. 07. 2004 | url = http://www.prnewswire.com/news-releases/linus-pauling-vindicated-researchers-claim-rda-for-vitamin-c-is-flawed-71172707.html | accessdate = 23. 02. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120223051948/http://www.prnewswire.com/news-releases/linus-pauling-vindicated-researchers-claim-rda-for-vitamin-c-is-flawed-71172707.html |archive-date = 23. 02. 2012 |dead-url=yes |df= }}</ref> Сматра се да балансирана дијета без суплемената садржи довољно витамина Ц да се спречи појава скорбута код просечне здраве особе, док је код трудница, пушача дувана, и особа под стресом потребна нешто већа количина.<ref name="US RDA" /> Међутим, количина витамина Ц потребна да се спречи скорбут је мања од количине потребне за оптимално здравље. Постоје бројне друге хроничне болести чији је ризик повећан при ниском уносу витамина Ц, међу њима су канцер, болести срца, и катаракте. Један преглед из [[1999]]. је предложио дозу од 90–100 -{mg}- витамина Ц дневно као неопходни дневни унос за оптималну заштиту против тих болести, док је доза неопходна за спречавање скорбута 45 -{mg}- dnevno.<ref>{{cite journal | url = http://www.ajcn.org/content/69/6/1086.short | author1
Високе дозе (хиљаде милиграма) могу да произведу [[дијареја|дијареју]] код здравих одраслих особа, што је последица осмотског ефекта задржавање неапсорбоване воде у [[систем органа за варење|гастроинтестиналном тракту]] (слично катарзним осмотским [[лаксатив]]има). Пропоненти [[ортомолекуларна медицина|ортомолекуларне медицине]]<ref name="Cathcart">{{cite journal | doi = 10.1016/0306-9877(81)90126-2 | last = Cathcart| first = Robert| title = Vitamin C, titrating to bowel tolerance, anascorbemia, and acute induced scurvy | pmid = 7321921 | year = 1981| issue = 11 | volume = 7 | journal = Medical hypotheses | url = |pages=1359-76}}</ref> тврде да је појава [[дијареја|дијареје]] индикација дозе где прави телесни захтеви леже, мада то није било клинички потврђено.
Ред 228:
{{main|Витамин Ц и прехлада}}
Витамин Ц функционише као [[антиоксиданс]] и неопходан је за лечење и спречавање [[скорбут]]а. У скоро свим случајевима дијетарног уноса је присустан у адекватним количинама за спречавање дефицијенције, те суплементација обично није неопходна.<ref name=ib29>{{cite web | author
Људи са високим нивоом аскорбинске киселине у крви изгледа да имају знатно умањен ризик од [[срчани удар|срчаног удара]]. По мишљењу појединих научника ниски нивои аскорбинске киселине се могу користити као начин идентификације људи са високим ризиком од срчаних удара.<ref name='Myint'>{{cite journal | title = Plasma vitamin C concentrations predict risk of incident stroke over 10 y in 20 649 participants of the European Prospective Investigation into Cancer Norfolk prospective population study | journal = The American Journal of Clinical Nutrition | year = 2008| last1 = Myint| first1 = PK|
Ефекти витамина Ц на прехладу су били екстензивно истраживани. Није показано да је ефективан у превенцији или лечењу прехладе, изузев у ограниченим околностима (специфично, код особа које интензивно тренирају у хладном окружењу).<ref name="Hemilä2010">{{cite journal | doi = 10.1002/14651858.CD000980.pub3 | pmid = 17636648 | title = Vitamin C for preventing and treating the common cold | journal = Cochrane database of systematic reviews | issue = 3 | pages = CD000980 | year = 2007| last1 = Harri| first1 = Hemilä|
=== Мегадозирање витамина Ц ===
{{Main|Мегадозирање витамина Ц}}
Неколико особа и организација заступају примену великих доза витамина Ц, 10–100 пута више од препоручене дозе у облику оралне или [[интравенозна терапија|интавенозне терапије]].<ref>{{Cite journal | last1 = M| first1 = Douglas R.. |
| journal = PLoS Medicine | volume = 2 | issue = 6 |
== Тестирање нивоа аскорбата у телу ==
Линија 258 ⟶ 257:
У испитивања спроведеном на пацовима је утврђено да током првог месеца трудноће високе дозе витамина Ц могу да потисну производњу [[прогестерон]]а из -{[[corpus luteum]]a}-.<ref name="pmid4467736">{{Cite journal | vauthors = Ovcharov R, Todorov S | title = The effect of vitamin C on the estrus cycle and embryogenesis of rats | language = |journal=Akusherstvo I Ginekologii͡a | volume = 13 | issue = 3 | year = 1974| pmid = 4467736| pages = 191-5}}</ref> Прогестерон, који је неопходан за одржавање трудноће, се формира у ''-{corpus luteumu}-'' током првих неколико недеља, док се [[материца]] довољно не развије да преузме ту улогу. Спекулисало се да блокирање ове функције ''-{corpus luteuma}-'', високим дозама витамина Ц (1+ -{g}-) индукује рани побачај. У групи жена које су имале спонтани абортус на крају првог тромесечја, средње вредности витамина Ц су биле знатно више, међутим аутори извештаја напомињу да то не треба интерпретирати као евиденцију каузалне асоцијације.<ref name="pmid988001">{{Cite journal| vauthors = Vobecky JS, Vobecky J, Shapcott D, Cloutier D, Lafond R, Blanchard R | title = Vitamins C and E in spontaneous abortion | journal = International Journal for Vitamin and Nutrition Research | volume = 46 | issue = 3 | year = 1976| pmid = 988001| pages = 291-6}}</ref> У претходној студији са 79 жена са могућим, ранијим спонтаним, или хабитуалним абортусом, Јаверт и Стандер су [[1943]]. имали 91% успеха са 33 пацијента који су примили витамин Ц заједно са биофлавоноидима и [[витамин К|витамином К]] (само три абортуса), док су сва 46 пацијента која нису примила витамине имала абортус.<ref>{{Cite journal| vauthors = Javert CT, Stander HJ | title = Plasma Vitamin C and Prothrombin Concentration in Pregnancy and in Threatened, Spontaneous, and Habitual Abortion | journal = Surgery, Gynecology, and Obstetrics | volume = 76 | issue = | year = 1943| pmid = | doi =| pages = 115-122}}</ref>
Испитивања на пацовима и људима сугеришу да додавање суплемената витамина Ц у програм тренинга снижава очекиване ефекте тренинга на [[Maksimalna potrošnja kiseonika|ВО<sub>2</sub> макс]] (максималну потрошњу кисеоника). Мада резултати на људима нису статистички значајни, та студија се често наводи као евиденција да високе дозе витамина Ц имају непожељне ефекте на перформанцу тренинга. Код пацова је било показано да додатни витамин Ц доводи до снижења митохондријалне продукције.<ref name=mitochondria>{{Cite journal | author1
Механизам [[хексавалентни хром|хексавалентног хрома]] који узрокује канцер може да буде подстакнут витамином Ц.<ref name="chromium6">{{Cite web| url = http://www.sciencedaily.com/releases/2007/03/070312151951.htm | title = Cancer-Causing Compound Can Be Triggered By Vitamin C | date = 12. 03. 2007 | accessdate = 23. 02. 2012}}</ref>
Линија 282 ⟶ 281:
!Количина<br /> (-{mg / 100g}-)
|-
|[[Terminalia ferdinandiana|Какаду шљива]] || 1 000-5 300<ref>{{cite web | url = http://www.nt.gov.au/health/healthdev/health_promotion/bushbook/volume2/chap3/strategies.html#localfoods | title = Using local foods | last = Tucker| first = Bush| accessdate = 23. 02. 2012 }}</ref><ref>{{cite journal | title = Seasonal Trends in Carbon Assimilation, Stomatal Conductance, Pre-dawn Leaf Water Potential and Growth in Terminalia ferdinandiana, a Deciduous Tree of Northern Australian Savannas | author
|-
|[[Myrciaria dubia|Каму каму]] || 2 800<ref>{{cite web | url = http://www.naturalhub.com/natural_food_guide_fruit_vitamin_c.htm | title = Natural food-Fruit Vitamin C Content | accessdate = 23. 02. 2012 }}</ref><ref>{{cite journal | title = Nutritional composition and vitamin C stability in stored camu-camu (Myrciaria dubia) pulp |
|-
|[[Malpighia emarginata|Ацерола]] || 1 677<ref>{{cite journal | title = Chemical composition of acerola fruit (Malpighia punicifolia L.) at three stages of maturity | last1 = Vendramini| first1 = Ana L. | last2 = Trugo| first2 = Luiz C. | journal = Food Chemistry | volume = 71 | issue = 2 | year = 2000| url = http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0308814600001527 | accessdate = 23. 02. 2012 | pages = 195-198}}</ref>
Линија 292 ⟶ 291:
|[[Phyllanthus emblica|Индијски огрозд]] || 445
|-
|[[Шипак|Шипурак]] || 426<ref>{{cite journal | title = Reduced Vitamin D in Acute Stroke | last = S| first = Kenneth E.. Poole | last2 = Loveridge| first2 = Nigel| last3 = Barker| first3 = Peter J. | last4 = Halsall| first4 = David J. | last5 = Rose| first5 = Collette| author6
|-
|[[Баобаб]] || 400
Линија 375 ⟶ 374:
|[[Кромпир]] || 20
|-
|[[Кромпир]], црвени || 13,7<ref group="s">{{cite web | author
|-
|[[Američka brusnica|Брусница]] || 13
Линија 409 ⟶ 408:
|[[Авокадо]] || 8
|-
|[[Персимон]] (јапански, свежи) || 7,5<ref group="s">{{cite web | author
|-
|[[Црни лук]] || 7,4<ref group="s">{{cite web | author
|-
|[[Трешња]] || 7
Линија 421 ⟶ 420:
|[[Шпаргла]] || 6
|-
|[[Кивано]] || 5,3<ref group="s">{{cite web | author
|-
|[[Цвекла]] || 5
Линија 444 ⟶ 443:
=== Напомене о биљним изворима ===
* {{Cite book | ref = harv| author
=== Животињски извори ===
[[Датотека:Goat.jpg|thumb|Козе, попут многих других животиња, формирају свој сопствени витамин Ц. Одрасла коза, апроксимативно тешка 70 -{kg}-, произведе више од 13,000 -{mg}- витамина Ц на дан при нормалном здрављу, а нивои су многоструко већи кад је изложена стресу.<ref name=Chatterjee_IB>{{Cite journal| journal=Science | last = Chatterjee| first = IB| year = 1973| title = Evolution and the Biosynthesis of Ascorbic Acid | volume = 182 | doi=10.1126/science.182.4118.1271| pmid=4752221| issue=4118| pages = 1271-1272}}</ref><ref name=Stone_scurvy>{{Cite journal| journal=Orthomolecular Psychiatry | author
Велико мноштво животињских врста и биљки синтетише витамин Ц.<ref>{{cite web | last = Elwood | first = McCluskey | title = Which Vertebrates Make Vitamin C? | url = http://www.grisda.org/origins/12096.htm | accessdate = 23. 02. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160304053237/http://www.grisda.org/origins/12096.htm# | archive-date = 04. 03. 2016 | dead-url = yes | df = }}</ref> Стога се неки животињски производи могу користити као прехрамбени извори витамина Ц.
Линија 484 ⟶ 483:
|Јагњећа јетра (пржена) || 12
|-
|[[Теле]]ћа [[надбубрежна жлезда]] (сирова) || 11<ref name="Toutain">{{Cite journal | last1 = L| first1 = Toutain P.. | author2
|-
|Јагњеће [[срце]] (динстано) || 11
Линија 494 ⟶ 493:
|Козје млеко (свеже) || 2
|-
|Млеко камиле (свеже) || 5<ref>{{cite journal | author
|-
|Кравље млеко (свеже) || 2
Линија 504 ⟶ 503:
Витамин Ц се [[хемијско разлагање|хемијски разлаже]] под одређеним условима, многи од којих се јављају током припреме хране. Концентрације витамина Ц у разним прехрамбеним супстанцама се снижавају временом пропорционално са температуром на којој се чувају.<ref>{{Cite journal| last1 = G| first1 = Roig M.. | last2 = S| first2 = Rivera Z.. | last3 = F| first3 = Kennedy J.. | title = A model study on rate of degradation of L-ascorbic acid during processing using home-produced juice concentrates | journal = International Journal of Food Sciences and Nutrition | year = 1995| volume = 46 | issue = 2 | doi = 10.3109/09637489509012538 | pmid = 7621082| pages = 107-115}}</ref> Кување може да умањи садржај витамина Ц за око 60%, делом због повишеног ензиматског разлагања које може да буде знатно на температурама мањим од тачке кључања.<ref>{{Cite journal| last1 = MA| first1 = Allen| last2 = G| first2 = Burgess S.. | title = The Losses of Ascorbic Acid during the Large-scale Cooking of Green Vegetables by Different Methods| journal = British Journal of Nutrition | year = 1950| volume = 4 | doi = 10.1079/BJN19500024 | pmid =14801407 | issue =2–3| pages = 95-100}}</ref> Дужа времена кувања такође доприносе том ефекту, као и употреба судова од бакра, који [[катализа|каталише]] разлагање.<ref name="Oxford"/>
Још један извор губитка витамина Ц из хране је његово растварање у води за кување која се одбацује. Међутим витамин Ц се не губи на овај начин из свог поврћа истом брзином. Показано је да [[брокуле|броколи]] задржава витамин Ц боље од другог поврћа.<ref name=Combs>{{Cite book| last = F| first = Combs G.. | title = The Vitamins, Fundamental Aspects in Nutrition and Health | edition = 2nd | place = San Diego, CA | publisher = Academic Press | year = 2001|
=== Витамин Ц суплементи ===
Линија 525 ⟶ 524:
Витамин Ц (''аскорбинска киселина'') је први пут изолован [[1928]]. из коре [[надбубрежна жлезда|надбубрежних жлезда]] [[морско прасе|замораца]]. Молекул [[аскорбинска киселина|аскорбинске киселине]] је у ствари γ-лактон-2-кето-гулонска киселина. Киселост витамина Ц потиче од [[Enol|ендиолне]] групе (две [[хидроксил]]не групе које се налазе на једној [[Двострука веза|двогубој вези]]).<ref name="Lehninger">{{Lehninger4th}}</ref>
Потреба за уврштавањем свежих биљних плодова или сировог животињског меса у исхрану ради спречавања болести је била позната од античких времена. Урођеници који су живели у маргиналним областима су инкорпорирали то у њихове медицинске препарате. На пример, игле [[Смрча|смреке]] су кориштене у умереним зонама, или листови дрвећа отпорног на сушу у пустињским областима. Француски истраживачи су [[1536]]. користили локално домородачко умеће да спасу своје људство од скорбута на реци [[Сен Лорен]]у. Користили су чај од игала дрвета [[Tuja|-{arbor vitae}-]] за које је касније показано да садрже 50 -{mg}- витамина Ц на 100 грама.<ref>{{Cite web | url = http://www3.sympatico.ca/goweezer/canada/z00cartier3.htm | title = Jacques Cartier's Second Voyage - 1535 - Winter & Scurvy | accessdate = 23. 02. 2012 }}</ref><ref>{{Cite journal | pmid = 12422875 | title = Jacques Cartier witnesses a treatment for scurvy | year = 2002| author
Кроз историју је корист од биљне хране за преживљавање дуготрајних прекоморских путовања више пута била препоручавана од стране власти. [[Џон Вудал]], први постављени хирург [[Британска источноиндијска компанија|Британске источноиндијске компаније]], је препоручио превентивну и лековиту употребу сока од [[limun|лимуна]] у његовој књизи, ''Хирургов пријатељ'', из [[1617]]. [[Холандија|Холандски]] писац, [[Јохан Бачстром]] је [[1734]]. изнео категорично мишљење да је ''"скорбут искључиво последица тоталне [[апстиненција|апстиненције]] од употребе свежег поврћа и желениша, те да је то примарни узрок болести."''<ref>{{Cite journal| journal = British and foreign medico-chirurgical review: or, Quarterly journal of practical medicine and surgery | url =https://books.google.com/?id=7VJYAAAAMAAJ&pg=PA295| last = Armstrong| first = Alexander| title = Observation on Navel Hygiene and Scarvy, more particularly as the later appeared during the Polar Voyaje| volume = 22 | year = 1858| pages = 295-305}}</ref>
Скорбут је дуго био главни узрок смртности међу морепловицима током дуготрајних прекоморских путовања.<ref>{{cite web | url = http://www.bbc.co.uk/history/british/empire_seapower/captaincook_scurvy_01.shtml | title = Captain Cook and the Scourge of Scurvy, BBC –History | accessdate = 23. 02. 2012 }}</ref> По Џонатану Ламу, „[[Васко да Гама]] је [[1499]]. изгубио 116 из своје посаде од 170 људи; [[Фернандо Магелан|Магелан]] је [[1520]]. изгубио 208 од 230; и скоро сви они су подлегли скорбуту."<ref>{{Cite book | last = Lamb Jonathan | title = Preserving the self in the south seas, 1680–1840 | url = https://books.google.com/books?id=hSoj1DR4ZSMC&pg=&dq#v=onepage&q=&f=false | publisher = University of Chicago Press | year = 2001|
Док је најранији документовани случај скорбута описао [[Хипократ са Коса|Хипократ]] око [[400. п. н. е.]], први покушај давања научне базе узроцима болести је извршио бродски лекар британске [[Краљевска ратна морнарица|Краљевске морнарице]], [[Џејмс Линд]]. Скорбут се често јављао међу онима који су имали недовољан доступ свежем воћу и поврћу, као што су удаљени, изоловани [[морнар]]и и [[војник|војници]]. Током прекоморског путовања маја 1747., Линд је снабдео неке чланове посаде са две поморанџе и један лимун дневно, као додатак нормалним порцијама, док су други наставили са [[Cider|цидером]], [[сирће]]том или [[морска вода|морском водом]], уз њихове нормалне оброке. У [[историја науке|историји науке]], то се сматра првим случајем [[Контролна група|контролисаног експеримента]]. Резултати су показали да [[цитрус]]ни плодови спречавају болест. Линд је објавио свој рад [[1753]]. у својој књизи ''Лечењие скорбута''.<ref name="lind_james">{{Cite book | author
[[Датотека:Ambersweet oranges.jpg|left|thumb|200px|[[Цитрус|Цитрусни плодови]] су били један од првих извора витамина Ц доступни бродским лекарима]]
Линдов рад није био брзо прихваћен, делом зато што је објављен тек шест година након његове студије, а и зато што је он препоручивао сок од лимуна.<ref name=Singh2008>{{Cite book| last = Singh| first = Simon|
Тек [[1795]]. је британска морнарица успоставила [[limun|лимун]] или [[Лимета|лимету]] као стандард на мору. Лимете су биле популарније, јер су се могле наћи у британским западно индијским колонијама, док лимуна није било у британском доминиону, те је био скупљи. [[Џејмс Кук|Капетан Џејмс Кук]] је раније демонстрирао и доказао предности употребе [[Kiseli kupus|киселог купуса]] на броду, водећи своју посаду до [[Хаваји|Хавајских острва]] и даље без губљења људи услед скорбута.<ref>{{Cite book| last = Cook| first = James | authorlink = James Cook | last2 = Edwards| first2 = Philip| title = The Journals of Captain Cook | year = 1999| publisher = Penguin Books | location = |isbn=978-0140436471| oclc = 42445907| pages = 38}}</ref> Због тог раније неоствареног подвига, Британски Адмиралитет га је наградио медаљом.
Назив ''антискорбутик'' је коришћен током [[18. век|осамнаестог]] и [[19. век|деветнаестог]] века као општи термин за храну која спречава скорбут, мада разлог за такво дејство није био познат. Таква храна је између осталог обухватала: лимун, лимету, поморанџе, кисели купус, купус, [[слад]], и преносну супу.<ref>{{Cite book| url = https://books.google.com/?id=BGs6__kbqKIC&pg=PA74 | title = Navy and the nation: the influence of the navy on modern Australia | first1 = David | last1 = Stevens| first2 = John | last2 = Reeve| publisher = Allen & Unwin | year = 2006|
Чак и пре него што су антискорбутске супстанце биле идентификоване, постојале су индикације да су присутне у количинама довољним за спречавање скорбута, у скоро свој свежој (некуваној) храни, укључујучи сирову храну животињског порекла. Арктички антрополог [[Вилхјалмур Стефансон]] је 1928. покушао да докаже своју теорију о томе како [[Ескими]] успевају да избегну скорбут мада њихова исхрана скоро да не садржи храну биљног порекла. Болест је погађала Европске Арктичке истраживаче, који су живели под сличним условима хранећи се углавном куваним месом. Стефансон је претпоставио да урођеници добијају витамин Ц из свежег меса које је минимално кувано. Почевши фебруара 1928, током једне годне он је са колегом живео искључиво на минимално куваном месу уз медицински надзор. Они су остали здрави. Каснија испитивања сирове традиционалне хране [[Јукон]]а, спроведена након што је квантификација витамин Ц постала могућа, је показала да [[Ескими|Инуити]] и Метиси Северне Канаде, имају дневни унос витамина Ц у просеку између 52 и 62 -{mg}-/дан. Та количина је близу пропорученог референтног уноса.<ref>{{Cite journal| vauthors = Kuhnlein HV, Receveur O, Soueida R, Egeland GM | title = Arctic indigenous peoples experience the nutrition transition with changing dietary patterns and obesity | journal = J Nutr.| volume = 134 | issue = 6 | date = 1. 06. 2004 | pmid = 15173410 | url = http://jn.nutrition.org/cgi/content/full/134/6/1447| pages = 1447-53}}</ref>
Линија 550 ⟶ 549:
Амерички биохемичар пољског порекла [[Касимир Функ]] је [[1912]], док је истраживао берибери на голубима, развио концепт [[витамин]]а за реферисање неминералних микронутријената који су есенцијални за здравље. Назив је амалгам речи „витал“, услед њихове виталне биохемијске улоге, и „амини“ јер је Функ сматрао да су сви ти материјали [[Amin (hemija)|амини]] по хемијској структури. Мада је касније показано да присуство аминске групе није мандаторно, реч витамин се задржала као генерички назив. Један од ''витамина'' се мислило да је антискорбутни фактор из хране који су открили Холст и Фролић. Тај витамин се називао [[1928]]. „у води растворан Ц“, мада његова структура још увек није била одређена.<ref>{{cite journal | pmid = 9105273 | last = Rosenfeld| first = L| title = Vitamine--vitamin. The early years of discovery | journal = Clin Chem. | year = 1997| volume = 43 | issue = 4 | pages = 680-5}}</ref>
[[Мађарска|Мађарски]] истраживачки тим предвођен [[Albert Sent Đerđi|Албертом Сент Ђерђијем]] и Жозефом Свирбелијем, као и [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] тим [[Чарлс Глен Кинг|Чарлса Глен Кинга]] у [[Питсбург]]у су први идентификовали антискорбутни фактор у периоду од 1928. до [[1932]]. Сент Џерџи је изоловао хексуронску киселину из животињске [[надбубрежна жлезда|адреналне жлезде]] на Мајо клиници, и претпоставио да је то антискорбутски фактор, међутим није могао да то докаже без приступа биолошком тесту. Истовремено, током периода од пет година, Кингова лабораторија на [[Питзбуршки универзитет|Питзбуршком универзитету]] је покушавала да изолује антискорбутни фактор из лимуновог сока, користећи оригинални модел из 1907. са скорбутским заморцима, који су развили скорбут услед одсуства свеже хране, и који су се могли излечити соком од лимуна. Они су такође разматрали хексуронску киселину, али су одложили испитивање кад је један сарадник изнео експлицитну (и погрешну) експерименталну тврдњу да та супстанца нема антискорбутна својства.<ref name=pmcid1260981>{{cite journal | title = The chemical nature of vitamin C | author
Коначно, крајем [[1931]], Сент Џерџи је дао Свирбелију, бившем члану Кингове лабораторије, узорак хексуронске киселине, са сугестијом да то може да буде антискорбутни фактор. До почетка пролећа 1932, Кингова лабораторије је доказала ту тврдњу, али су објавили резултат без давања Сент Џерџију заслуге за то. То је довело до огорченог спора око приоритета заслуга. У реалности оба тима су заслужна, пошто Сент Џерџи није био вољан да се упушта у животињске студије.<ref name=pmcid1260981/>
У међувремену до 1932, Сент Џерђи се вратио за Мађарску и његова група је открила да је љута паприка, уобичајени зачин у мађарској исхрани, богат извор хексуронске киселине. Откриће овог новог и обилног извора витамина, је омогућило Сент Џерџију да пошаље узорак познатом британском хемичару шећера [[Волтер Норман Хауорт|Волтеру Норману Хауорту]], који га је хемијски идентификовао и доказао идентификацију синтезом [[1933]].<ref>{{cite journal | author
У периоду од 1933. до [[1934]], Хауорт и [[Едмунд Хирст]] су синтетисали витамин Ц. Осим њих пољски хемичар [[Тадеус Реицхстеин]] је независно синтетисао већу количину овог витамина.<ref>{{cite journal | journal = Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society | volume = 22 | year = 1976| title = Edmund Langley Hirst | url=http://www.jstor.org/pss/769736 | author1
Американац Ј. Ј. Бурнс је [[1957]]. показао да је разлог да су неки сисари подложни скорбуту неспособност њихове [[јетра|јетре]] да производи активни [[ензим]] [[L-gulonolakton oksidaza|-{<small>L</small>}--гулонолактон оксидазу]], који посредује задњи у низу од четири корака који учествују у синтези витамина Ц.<ref>{{Cite journal| author
Истраживачи са [[Универзитет у Монтпелијеру|Универзитета у Монтпелијеру]] су [[2008]]. открили да су код људи и других примата, [[црвена крвна зрнца]] еволуирала механизам којим се ефикасније користи витамин Ц присутан у телу путем рециклирања оксидоване [[дехидроаскорбинска киселина|-{Л}--дехидроаскорбинске киселине]] (-{ДХА}-) назад у аскорбинску киселину. Овај механизам није нађен код сисара који синтетишу витамин Ц.<ref name=pmid18358815/>
Линија 567 ⟶ 566:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book | ref = harv| last1 = Watson| first1 = Ronald Ross| last2 = Zibadi| first2 = Sherma| last3 = Preedy| first3 = Victor R.| title = Dietary Components and Immune Function| url = https://books.google.com/books?id=hxPRdlnn85oC&pg=PA36| year = 2010| publisher = Springer|
* {{Cite book | ref = harv| vauthors = Levine M, Rumsey SC, Wang Y, Park JB, Daruwala R | chapter = Vitamin C | editor = Stipanuk MH | title = Biochemical and physiological aspects of human nutrition | publisher = W.B. Saunders | location = Philadelphia | year = 2000|
* {{Cite book | ref = harv|
* {{Cite book | ref = harv| vauthors = Purves WK, Sadava D, Orians GH, Heller HC | year = 1998| title = Life. The Science of Biology. Part 4: The Evolution of Diversity | chapter = 30}}
* {{Cite book | ref = harv| vauthors = Gropper SS, Smith JL, Grodd JL | year = 2004| title = Advanced Nutrition and Human Metabolism | edition = 4th | publisher = Thomson Wadsworth | location = Belmont, CA. USA | pages = 260-275}}
|