Википедија

Храм Василија Блаженог — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ciscenje dupliranih poziva
Ред 44:
Место цркве је, историјски гледано, била прометна тржница између капије св. Фрола (касније Спаситељске капије) [[Московски кремљ|Московског Кремља]] и одводне посаде. Центар тржнице је Црква Свете Тројице, изграђена од истог белог камена као Кремљ [[Дмитриј Донски|Дмитрија Донског]] (1366-68) и његових катедрала. Цар Иван Грозни означио је сваку победу Руско-Казанског рата постављањем дрвене спомен-цркве поред зидина Цркве Свете Тројице; до краја његове [[Астрахански канат|астраханске кампање]]. Према извештају Никонове хронике, у јесен 1554. године, цар Иван је наредио изградњу дрвене цркве на истој локацији, "на рову". Годину дана касније, Иван Грозни је наредио изградњу нове камене катедрале на месту Цркве Свете Тројице која би одала почаст његовим кампањама. Посвећеност цркве војној победи је била "велика иновација".<ref name=S126/> Постављање цркве изван зидова Кремља била је политичка изјава у корист посадних људи и наследних [[Бољари|бољара]].<ref>Brunov, pp. 41</ref>
 
Идентитет архитекте није познат.<ref name=S139>{{harvnb|Shvidkovsky|2007|pp=139}}</ref> Традиција тврди да су цркву саградиле две архитекате, Барма и Постник:<ref name=S139/><ref name=K399/> званични руски регистар културног наслеђа наводи "Барма и Постник Јаковљев".<ref name=MC>{{cite web | url=http://rosohrancult.ru/upload/rosohrancult/rosdocs2009/09_01_2009_1.doc | title=List of federally protected landmarks | date=1. 6. 2009. | publisher=Ministry of Culture | accessdate=28. 9. 2009. | archive-url=https://web.archive.org/web/20110727040736/http://rosohrancult.ru/upload/rosohrancult/rosdocs2009/09_01_2009_1.doc | archive-date=27. 07. 2011 | dead-url=yes | df= }}</ref> Истраживачи су предложили да се оба имена односе на исту особу, Постник Јаковљев<ref name=K399/> или, алтернативно, Иван Јаковљевич Барма (Варфоломеј).<ref name=S139/> Легенда каже да је Иван Грозни ослепео архитекту како не би могао поново да направи ремек-дело на другим местима,<ref>{{harvnb|Perrie||pp=96–97}}</ref><ref>Watkin, pp. 103</ref><ref>{{cite book|title=A Cup Of Comfort For Devotional for Mothers|publisher=Adam's media|author1last1=Bell|first1=James Stuart Bell|author2last2=Littleton|first2=Jeanette Gardner Littleton|pages=253}}</ref><ref>{{cite book|title=Sacred Places Europe: 108 Destinations|publisher = CCC publishing|last=Olsen|first=Brad|pages=155}}</ref> иако је прави Постник Јаковљев био активан бар до 1560-тих.<ref name=MC2>List of federally protected buildings, cited above, names Postnik Yakovlev and Ivan Shiryay the builders of the new [[Kazan Kremlin]], 1555–1568.</ref> Постоје докази да је конструкција обухватала каменорезне зидове из [[Псков]]а<ref>Brumfield, pp. 94</ref> и немачких земаља.
 
<gallery mode="packed" heights="150" widths="150">
Ред 66:
Иако су бочне цркве постављене у савршеној симетрији, катедрала у целини није.<ref name=B100/><ref name=B535>{{harvnb|Brunon||pp=53, 55}}</ref> Већа централна црква је намерно<ref name=B100/> померена на запад од геометријског центра бочних цркава, како би прилагодила своју већу [[Апсида|апсиду]]<ref name=B100>Brumfield, pp. 100</ref> на источној страни. Као резултат ове суптилне прорачунате<ref name=B100/> асиметрије, када се гледа са севера и југа представља сложени вишексекцијски облик, док западна фасада, која је окренута према Кремљу, изгледа правилно симетрично и монолитно.<ref name=B100/><ref name=B535/> Последња перцепција је поткрепљена захваљујући [[Машикула|машикулацији]] у стилу тврђаве и кружном венцу западне Цркве Уласка у Јерусалим, приказујући стварна утврђења Кремља.<ref name=B114>Brunov, pp. 114</ref>
 
Унутар композитне цркве је [[лавиринт]] уских ходника и вертикалних цилиндара цркава.<ref name=K400/> Највећа, централна црква је висока {{convert|46| m|ft}}, али има површину од само {{convert|64|m2}}.<ref name=K400>Komech, Pluzhnikov pp. 400</ref> Ипак, она је шира од цркве у [[Коломенскоје]], са изузетно дебелим зидовима.<ref name=B43>Brunov, pp. 43</ref> Коридори су функционисали као унутрашња парвиса; Западни коридор је украшен јединственим равних плафонским таваном, који је удвостручен као [[нартекс]].<ref name=K400/>
 
Одвојени [[звоник]] оригиналне Цркве Свете Тројице стајао је југозападно или јужно од главне структуре. Планови крајем 16. и почетком 17. века приказују једноставну структуру са три кровна шатора, највероватније прекривени лимом. Ниједна зграда ове врсте није преживела до данас.
Ред 160:
* {{Cite book | ref = harv |first1=Marian |last1=Moffett|first2= Michael |last2=Fazio|first3= Lawrence|last3=Wodehouse|title=A world history of architecture|year=2003|publisher=McGraw-Hill|location=Boston|isbn=978-0-07-141751-8| url=https://books.google.com/?id=HrzPlqLjR1MC&pg=PA162&dq=Intercession+on+the+moat#v=onepage&q=Intercession%20on%20the%20moat}}
* {{Cite book | ref = harv | last=Perrie|first= Maureen | url=https://books.google.com/?id=a1iXLeD4DgcC | title=The Image of Ivan the Terrible in Russian Folklore | year=2002 | publisher=Cambridge University Press | isbn=978-0-521-89100-4 }}
* {{Cite book | ref = harv | authorlink=Peter Petreius|last=Petreius|first=Peter| title=History of the Great Duchy of Moscow (История о великом княжестве Московском) | publisher=Rita Print, Moscow | year=1997 | language=Russian | isbnid=ISBN 5-89486-001-6 }} (Original book written in 1615 and printed in [[Leipzig]], in [[German language]], in 1620; translated to Russian in 1847 by Mikhail Shemyakin).
* {{Cite book | ref = harv |editor1-last=Shchenkov |editor1-first=Alexei S. |editor2-last=Andrej Leonidovic |editor2-first=Batalov |title=Pamyatniki arhitektury v dorevolutsionnoy Rossii (''Памятники архитектуры в дореволюционной России'') | year=2002 | publisher=Moscow: Terra |id=ISBN 5-275-00664-0 | language=Russian}}
* {{Cite book | ref = harv | title=The architecture and planning of classical Moscow: a cultural history | last=Schmidt|first= Albert J. | publisher=DIANE Publishing | year=1989 | isbn=978-0-87169-181-1 | url=https://books.google.com/?id=igYNAAAAIAAJ }}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Храм_Василија_Блаженог”