Википедија

Храм Василија Блаженог — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: обликовање ISBN-а
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
{{coord|55|45|9|N|37|37|23|E|type:landmark_scale:1000_region:RU|display=title}}
{{Инфокутија Хришћанска богомоља
| име =Храм Василија Блаженог
| изворно_име ={{native name|ru|Собор Покрова Пресвятой Богородицы, что на Рву|italics=no}}
| слика = =Basil-cathedral-morning.jpg
| слика_величина = 300px
| опис_слике =Храм Василија Блаженог, Москва, Русија
| статус = Државни историјски музеј са повременим црквеним услугама од 1991
| тип = Активан
| јурисдикција =
| епархија = [[Руска православна црква]]
| основан =
| оснивач =
| управник =
| посвећен = [[Василије Блажени]]
| распуштен =
| поново_оснивање =
| архитекта = Барма и Постник Јаковљев
| архитектонски_стил = [[Црква (грађевина)|Црква]]
| ниво_значаја =
| датум_реконструкције =
| трошкови_обнове =
| место = [[Црвени трг]], [[Москва]], [[Русија]]
| држава =
| мапа = Russia
| latd = 55 | latm = 45 | lats = 9 | latNS = N
| longd = 37 | longm = 37 | longs = 23 | longEW = E
Ред 39:
Зграда је обликована као пламен ломаче који се уздиже у небо,<ref>Brunov, pp. 100</ref> дизајн који нема паралелу у [[Архитектура Русије|руској архитектури]]. Дмитриј Швидковски, у својој књизи ''"Руска архитектура и Запад"'', тврди да "то није као ниједна друга руска зграда. Ништа слично не може се наћи у читавом [[Миленијум|миленијуму]] [[Византијска уметност|византијске традиције]] од петог до петнаестог века ... чудноватност која запањује неочекивано, сложено и сјајно преплитање многобројних детаља на његовом дизајну. "<ref name=S126>{{harvnb|Shvidkovsky|2007|pp=126}}</ref> Катедрала је предсказала врхунац руске националне архитектуре у 17. веку.<ref name=S140>{{harvnb|Shvidkovsky|2007|pp=140}}</ref>
 
У склопу програма [[Државни атеизам|државног атеизма]], црква је одузета од руске православне заједнице у склопу [[Антитеизам|антитеистичких]] кампања Совјетског Савеза и деловала је као дивизија Државног историјског музеја од 1928.<ref name=OFS/> Била је потпуно [[Секуларизација|секуларизована]] 1929. године и остала је федерална имовина [[Русија|Руске Федерације]]. Црква је од 1990. године део УНЕСКО-ве [[Светска баштина|светске баштине]] [[Московски кремљ|Московског кремља]].<ref name=UN>{{cite web | url=http://whc.unesco.org/en/list/545 | title=Kremlin and Red Square, Moscow (WHS card) | publisher=[[UNESCO]] | accessdate = 26. 9. 2009.}}</ref> Она се у ствари ни не налази у Кремљу, али је често приказивана у западним медијима као визуелна [[метонимија]] за Русију током [[Хладни рат|Хладног рата]].<ref name=about.com>{{cite web | url=http://goeasteurope.about.com/od/moscowtravel/p/stbasils.htm | title=St. Basil's Cathedral | publisher=[[about.com guide]] | accessdate = 12. 7. 2011.}}</ref>
 
== Изградња под владавином Ивана Грозног ==
Место цркве је, историјски гледано, била прометна тржница између капије св. Фрола (касније Спаситељске капије) [[Московски кремљ|Московског Кремља]] и одводне посаде. Центар тржнице је Црква Свете Тројице, изграђена од истог белог камена као Кремљ [[Дмитриј Донски|Дмитрија Донског]] (1366-681366—68) и његових катедрала. Цар Иван Грозни означио је сваку победу Руско-Казанског рата постављањем дрвене спомен-цркве поред зидина Цркве Свете Тројице; до краја његове [[Астрахански канат|астраханске кампање]]. Према извештају Никонове хронике, у јесен 1554. године, цар Иван је наредио изградњу дрвене цркве на истој локацији, "на рову". Годину дана касније, Иван Грозни је наредио изградњу нове камене катедрале на месту Цркве Свете Тројице која би одала почаст његовим кампањама. Посвећеност цркве војној победи је била "велика иновација".<ref name=S126/> Постављање цркве изван зидова Кремља била је политичка изјава у корист посадних људи и наследних [[Бољари|бољара]].<ref>Brunov, pp. 41</ref>
 
Идентитет архитекте није познат.<ref name=S139>{{harvnb|Shvidkovsky|2007|pp=139}}</ref> Традиција тврди да су цркву саградиле две архитекате, Барма и Постник:<ref name=S139/><ref name=K399/> званични руски регистар културног наслеђа наводи "Барма и Постник Јаковљев".<ref name=MC>{{cite web | url=http://rosohrancult.ru/upload/rosohrancult/rosdocs2009/09_01_2009_1.doc | title=List of federally protected landmarks | date=1. 6. 2009. | publisher=Ministry of Culture | accessdate=28. 9. 2009. | archive-url=https://web.archive.org/web/20110727040736/http://rosohrancult.ru/upload/rosohrancult/rosdocs2009/09_01_2009_1.doc | archive-date=27. 077. 2011 | dead-url=yes | df= }}</ref> Истраживачи су предложили да се оба имена односе на исту особу, Постник Јаковљев<ref name=K399/> или, алтернативно, Иван Јаковљевич Барма (Варфоломеј).<ref name=S139/> Легенда каже да је Иван Грозни ослепео архитекту како не би могао поново да направи ремек-дело на другим местима,<ref>{{harvnbsfn|Perrie||pp=96–97}}</ref><ref>Watkin, pp. 103</ref><ref>{{cite book|title=A Cup Of Comfort For Devotional for Mothers|publisher=Adam's media|last1last=Bell|first1first=James Stuart|last2=Littleton|first2=Jeanette Gardner|pages=253}}</ref><ref>{{cite book|title=Sacred Places Europe: 108 Destinations|publisher = CCC publishing|last=Olsen|first=Brad|pages=155}}</ref> иако је прави Постник Јаковљев био активан бар до 1560-тихих.<ref name=MC2>List of federally protected buildings, cited above, names Postnik Yakovlev and Ivan Shiryay the builders of the new [[Kazan Kremlin]], 1555–1568.</ref> Постоје докази да је конструкција обухватала каменорезне зидове из [[Псков]]а<ref>Brumfield, pp. 94</ref> и немачких земаља.
 
<gallery mode="packed" heights="150" widths="150">
Датотека:Red Square, Blaeu Atlas 1613.jpg|Црвени трг, почетком 17. века
Trinity Cathedral Moscow - first floor plan.jpg|План Храма Василија Блаженог
</gallery>
 
== Архитектонски стил ==
[[Датотека:Kolomenskoye cerkvi-1879.jpg|мини|180px180п|Црква из места [[Коломенско]], која је вероватно утицала на катедралу<ref name=K400/>]]
 
Због тога што црква нема аналогије, у претходној, савременој или каснијој архитектури московске и византијске културне традиције уопште;<ref name="S126"/> спорни су извори који су инспирирали Барму и Постника. [[Ежен Виоле ле Дик]] одбацио је мишљење да постоје европски корени у изградњи катедрале; према његовим речима, лукови су били византијски и на крају азијски.<ref>Cracraft, Rowland pp. 95</ref> Модерна "азијска" хипотеза сматра да је катедрала рекреација [[Џамија Колшариф|џамије Колшариф]], коју су руске трупе уништиле након опсаде Казана.<ref name=RIA>{{cite web | url=http://www.rian.ru/society/20060629/50662033.html | title=Sobor Vasilia Blazhennogo&nbsp;— zaschifrovanny obraz pogibshey mecheti (Собор Василия Блаженного&nbsp;— зашифрованный образ погибшей мечети) | publisher=[[RIA Novosti]] | date = 29. 6. 2006. | language=Russian | accessdate = 28. 9. 2009.}}</ref>
 
Руски писци деветнаестог века, почевши од [[Иван Забелин|Ивана Забелина]],<ref name=K402/> истакли су утицај народних цркава руског севера. Историчар Давид Ваткин је такође писао о мешавини руских и византијских корена, називајући катедралу "врхунцем" руске народне дрвене архитектуре.<ref>{{harvnbsfn|Watkin||pp=102–103}}</ref>
 
Московско академско издање ''"Споменици архитектуре у Москви"'' сматра да је црква, највероватније, производ комплексне интеракције различитих руских традиција дрвене и камене архитектуре, са неким елементима позајмљеним од Италијана из Москве.<ref name=K401>Komech, Pluzhnikov pp. 401</ref> Конкретно, стил зидова у трезорима је италијански.<ref name=K401/>
Ред 71:
 
== Структура ==
[[Датотека:St Basils Cathedral closeup.jpg|мини|left|200px200п|Мала купола са леве стране означава светилиште Василија Блаженог (1588).]]
 
Темељи, како је било традиционално у средњовековној Москви, изграђени су од белог камена, а цркве су саграђене од црвене опеке ({{convert|28|x|14|x|8|cm|abbr=on}}), затим је стављан релативно нов материјал<ref name=K399/> (прва атестирана опека у Москви, на новом зиду Кремља, започета је 1485.).<ref>Komech, Pluzhnikov pp. 267</ref> Истраживања структуре показују да је ниво подрума савршено усклађен, што указује на професионално цртање и мерење, али сваки следећи ниво постаје све мање и мање регуларан.<ref>Brunov, pp. 45</ref> Рестауратори који су мењали делове опеке од 1954. до 1955. године открили су да масивни зидови од цигала скривају унутрашњи дрвени оквир који држи читаву висину цркве.<ref name=K402/><ref name=B47/> Овај оквир, направљен од детаљно везаних танких шипки, постављен је као просторни модел будуће катедрале и тада је постепено затворен у чврсте зидове.<ref name=K402>Komech, Pluzhnikov pp. 402</ref><ref name=B47>Brunov, pp. 47</ref>
Ред 79:
{{-}}
== Боја ==
[[Датотека:Sant Vasily cathedral in Moscow.JPG|мини|200px200п|Шема боја катедрале, виђена ноћу.]]
Црква је стицала своје данашње живописне боје у неколико фаза од 1680-их<ref name=K402/> до 1848. године.<ref name=K401/> Руски однос према бојама у 17. веку променио се у корист светлих боја; Уметност [[икона]] и [[мурал]]а доживеле су експлозиван раст у бројним доступним сликама, бојама и њиховим комбинацијама.<ref name=BD58>Buseva-Davydova, pp. 58</ref> Оригинална схема боја, којој су недостајале ове иновације, била је далеко мање изазовна.
 
Зидови цркве су од црвене цигле или обојене имитације цигле са белим орнаментима, у приближно једнаком односу.<ref name=K74>Kudryavtsev, pp. 74</ref> Куполе, прекривене лимом, биле су равномерно позлаћене, стварајући свеукупну, али прилично традиционалну комбинацију белих, црвених и златних боја.<ref name=K74/> Умерена употреба зелених и плавих керамичких уметака, омогућила је изглед дуге, као што је описано у Библији.<ref name=K74/>
 
Док се историчари слажу о бојама купола из 16. века, њихов облик је споран. Борис Единг је написао да су највероватније имале исти облик [[Црни лук|лука]] као и данашње куполе.<ref>{{harvnbsfn|Brunov||pp=65, 67}}</ref>
 
== Развој ==
 
=== 1583–1596. ===
 
Првобитна црква Свете Тројице је изгорела 1583. године и била је обновљена до 1593. године.<ref name=K401/> Девето светилиште, посвећено [[Василије Блажени|Василију Блаженом]] (1460-15521460—1552), додато је 1588. године поред североисточног светилишта Три патријарха.<ref name=K401/> Још један локалац, Иван Благословени, сахрањен је на црквеној основи 1589. године; Светионик поводом његовог сећања, основан је 1672. године унутар југоисточне аркаде.<ref name=K402/>
 
=== 1680–1683. ===
[[Датотека:Saint Basil inside hdr mantiuk.jpg|мини|upright|left|Мурали у галеријама]]
 
Ред 103:
Први украсни мурали у катедрали појавили су се у истом периоду, почевши од цветних украса унутар нових галерија; куле су задржале свој изворни облик зидова.<ref name=K402/> Коначно, 1683. године црква је украшена плочастим венцем, у жутој и плавој боји, са писаном историјом цркве у старословенском фонту.<ref name=K402/>
 
=== 1737–1784. ===
 
Године 1737. године, огромна ватра је оштетила цркву, а касније ју је обновио Иван Мичурин.<ref name="SC70"/> Написи направљени 1683. године уклоњени су током ремонта 1761-84. Храм је добио своје прве [[Фигуративна уметност|фигуративне]] мурале унутар цркава; сви спољни и унутрашњи зидови прва два спрата покривени су цветним украсима.<ref name=K402/> Звоник је повезан са црквом кроз приземље;<ref name=K402/> последњи остали отворени лукови бивше приземне аркаде били су попуњени током истог периода,<ref name=K402/> уклањајући последње назнаке онога што је некада била отворена платформа која носи девет цркава Ивановог Јерусалима.
 
=== 1800–1848. ===
[[Датотека:Red Square in Moscow (1801) by Fedor Alekseev.jpg|мини|Црвени трг пре велике ватре 1812. године ([[Фјодор Алексејев]], 1802)]]
 
Ред 116:
Ипак, актуелна обнова Џозефа Бова резултирала је чишћењем рушевина, окрешавањем гребена зида Кремља између цркве и реке Москве и стварањем Васиљевског трга (Св. Василије).<ref name=S149/> Црвени трг отворен је до реке.<ref name=S149>Schmidt, pp. 149</ref> Бова је саградио терасу од каменог зида која је раздвајала цркву од асфалта улице; јужна страна терасе је завршена 1834. године.<ref name=K402/> Мање поправке су настављене до 1848. године, када су куполе добиле своје данашње боје.<ref name=K401/>
 
=== 1890–1914. ===
[[Датотека:Vasilij Blazh.jpg|мини|upright|left|Разгледница са почетка 20. века]]
 
Друштва за очување су пратила стање цркве и затражиле погодну рестаурацију током 1880-их и 1890-тихих година,<ref>Schenkov et al., pp. 181–183</ref><ref name=SC396>Schenkov et al., pp. 396</ref> али је то одложено због недостатка средстава. Црква није имала своју заједницу и могла је да се ослони само на донације које су покренуте кроз јавне кампање;<ref name=SC359/> националне власти у [[Санкт Петербург]]у и локалне у Москви су одбиле финансирање из државних и општинских буџета.<ref name=SC359>Schenkov et al., pp. 359</ref> Године 1899. [[Николај II Александрович|Николај II]] је невољно признао да је овај трошак неопходан,<ref name=SC361/> али опет све укључене државне и општинске канцеларије, укључујући и Светог синода, су одбиле финансирање.<ref name=SC361/> Обнова, на челу са Андрејем Павлиновим (умро 1898. године) и Сергејем Соловјевим, се отезала од 1896. до 1909. године; друштва за очување су успела да прикупе, укупно, око 100.000 рубаља.<ref name=SC361>Schenkov et al., pp. 361</ref>
 
Рестаурација је почела заменом кровова купола.<ref name=SC396/> Соловјев је уклонио лимени покривач главног шатора постављеног 1810. и пронашао да су многе оригиналне плочице нестале, док су друге изгубиле првобитну боју;<ref name=SC396/> након дуготрајне расправе, комплетан сет плочица на крову је замењен са новим.<ref name=SC396/> Друга сумњива одлука дозвољавала је употребу стандардних цигли које су биле мање од оних првобитних из 16. века.<ref>Schenkov et al., pp. 396–397</ref> Рестауратори су се сложили да се боје из 19. века морају заменити са "истинитом рекреацијом" историјских образаца, али их је потребно реконструисати и утврдити на основу средњевековних минијатура.<ref name=SC397>Schenkov et al., pp. 397</ref> На крају, Соловјев и његови сарадници, поставили су комбинацију тамно црвених са тамно зеленим бојама, које су се задржале до данас.<ref name=SC397/>
 
Године 1908. године црква је добила свој први систем грејања, који није добро функционисао због тога што се топлота губила у дугим ваздушним каналима, а загрејавала је само источне и северне цркве.<ref name=SC473>Schenkov et al., pp. 473</ref> 1913. године комплетирана је са пумпним системом за грејање воде који је служио остатку цркве.<ref name=SC473/>
 
=== 1918–1941. ===
 
Током [[Први светски рат|Првог светског рата]], цркву је предводио [[протојереј]] Јован Восторгов, [[Национализам|националистички]] проповедник и један од лидера Савеза руског народа. Восторгов је 1918. године ухапшен од стране [[Бољшевици|бољшевика]], под изговором да је "проневерио" национализована црквена имања и погубљен је 1919. године. Црква је кратко била у "личном интересу" [[Владимир Лењин]]а;<ref>Colton, pp. 111</ref> а 1923. године постао је јавни музеј, иако су верске службе трајале до 1929. године.<ref name=OFS/>
 
[[Бољшевици]] су имали планове и идеје о рушењу цркве после [[Владимир Лењин|Лењинове]] сахране (Јануар 1924).<ref>Colton, pp. 220</ref> У првој половини 1930-их, црква је постала препрека за [[Јосиф Стаљин|Стаљинове]] [[Урбанизам|урбанистичке]] планове, који је спроводио шеф Москвске странке [[Лазар Каганович]], "покретни дух иза реконструкције главног града".<ref name=A121>Akinsha et al., pp. 121</ref> Сукоб између конзерватора, посебно Пјотра Барановског, и администрације трајао је најмање до 1936. године и изазвао урбане легенде. Стаљинов главни планер, архитекта Владимир Семјонов, наводно се усудио да "ухвати Стаљинов лакат када је лидер узео модел цркве да види како би Црвени трг изгледао без ње", и заменио га је са функционером Сергејем Чернишовом.<ref>Colton, pp. 277</ref> У јесен 1933. године црква је избачена из регистра наслеђа. Барановски је позван, у последњем тренутку, да изврши истраживање цркве која је заказана за рушење, а потом је ухапшен због његових приговора.<ref name=C269>Colton, pp. 269</ref> Док је служио свој мандат у [[Гулаг]]у, ставови су се променили и до 1937. године су чак и бољшевички планери признали да црква мора да буде поштеђена.<ref>"St. Basil's was returned to state list in the mid-1930s" – Colton, pp. 269</ref><ref>See, for instance, [[Arkady Mordvinov]]'s entry for the second phase of [[Narkomtiazhprom]] contest (1936), with the church in place.</ref> У пролеће 1939. године, црква је била закључана, вероватно зато што рушење поново било на дневном реду;<ref>Colton, pp. 837</ref> Међутим, у детаљној књизи Дмитрија Сухова (објављена 1941. године) о истраживању цркве у периоду од 1939-40.<ref>{{cite book| title=Pokrovsky sobor (Покровский собор) | publisher=Soviet Academy of Architecture | year=1941}}</ref> говори се против ове претпоставке.
 
=== Од 1947. године до сада ===
 
У првим годинама након [[Други светски рат|Другог светског рата]], реноватори су обновили историјске приземне аркаде и стубове које подржава платформа првог спрата, прочистили сводне и кровне плафоне у галеријама и уклонили "неисторијске" мурале уљаних боја из 19. века унутар цркава.<ref name=K402/> Током још једне серија поправки, коју је предводио Николај Соболев у периоду 1954-55. године, обновљена је оригинална боја која имитира циглу и дозволио је рестаураторима да заправо копају унутар старих зидина, откривајући дрвени оквир унутар ње.<ref name=K402/> У 1960-им, лимени кровови купола замењени су бакарним.<ref name=OFS>{{cite web | url=http://www.shm.ru/pokrovskiy.html | title=Pokrovsky Cathedral (in Russian) | publisher=[[State Historical Museum]], official site | accessdate = 28. 9. 2009. | language=Russian | deadurl=yes | archiveurl=https://web.archive.org/web/20100216223151/http://www.shm.ru/pokrovskiy.html | archivedate = 16. 2. 2010. | df=dmy-all}}</ref>
 
Последња серија реновирања завршена је у септембру 2008. године са отварањем обновљеног светилишта Св. Александра Свирског.<ref>{{cite web | url=http://www.rian.ru/culture/20080925/151581501.html | title=Pridel Hrama Vasilia Blazhennogo otkryvaetsa posle restavratsii (Придел Храма Василия Блаженного открывается после реставрации) | publisher=[[RIA Novosti]] | language=Russian |date = 25. 9. 2008.}}</ref> Зграда се, данас, још увек делимично користи као музеј, али од 1991. године повремено се користи за периодичне услуге од стране Руске православне цркве.
 
== Реплике ==
 
У Јалаинуру у [[Унутрашња Монголија|унутрашњој Монголији]], близу границе Кине са Русијом, изграђен је модел катедрале Светог Василија Блаженог. У згради се налази музеј науке.<ref>{{citation|url=http://www.newyorker.com/culture/photo-booth/invisible-bridges-life-along-the-chinese-russian-border
|date = 9. 2. 2016.|title=Invisible Bridges: Life Along the Chinese-Russian Border|last=Hessler|first=Peter|periodical=The New Yorker|authorlink=Peter Hessler}}</ref>
|last=Hessler|first=Peter|periodical=The New Yorker|authorlink=Peter Hessler}}</ref>
 
== Напомене ==
{{reflist|20em30em}}
 
== Референце ==
{{refbegin|2}}
* {{cite journal | last=Batalov | first=Andrey | title=O datirovke tserkvi useknovenia glavy Ioanna Predtechi v Dyakovo (О датировке церкви усекновения главы Иоанна Предтечи в Дьякове) | journal=Materialy i issledovania. Muzei Moskovskogo Kremlya (Материалы и исследования. Музеи Московского Кремля) | year=1998 | volume=XI | language=Russian | url=http://www.kremlin.museum.ru/img/uploaded/files/MaterialsInvestigations/part11/v11s12_Batalov.pdf | access-dateaccessdate=25. 044. 2018 | archive-url=https://web.archive.org/web/20110718101830/http://www.kremlin.museum.ru/img/uploaded/files/MaterialsInvestigations/part11/v11s12_Batalov.pdf | archive-date=18. 077. 2011 | dead-url=yes | df= }}
* {{Cite book | ref = harv | title=Landmarks of Russian Architecture: A Photographic Survey | last=Brumfield|first= William Craft | publisher=Routledge | year=1997 | isbn=978-90-5699-537-9 | url=https://books.google.com/?id=TNfoyvTB04sC | authorlink=William Craft Brumfield }}
* {{Cite book | ref = harv | last=Brunov|first= N. I. | title=Hram Vasilia Blazhennogo v Moskve (Храм Василия Блаженного в Москве. Покровский собор) | publisher=Iskusstvo | language=Russian | year=1988 | id=ISBN }}
* {{Cite book | ref = harv | last=Buseva-Davydova|first= I. L. | language=Russian | title=Kultura i iskusstvo v epohy peremen (Культура и искусство в эпоху перемен) | year=2008 | publisher=Indrik | isbn=978-5-85759-439-1 |pages=}}
* {{Cite book | ref = harv | last=Bushkovitch|first= Paul | title=Peter the Great: the struggle for power, 1671–1725 | publisher=Cambridge University Press | year=2001 | isbn=978-0-521-80585-8 | url=https://books.google.com/?id=f3ecjxR1Z9YC }}
* {{Cite book | ref = harv | last=Colton|first= Timothy J. | title=Moscow: Governing the Socialist Metropolis | url=https://books.google.com/?id=lXM2H6tWHskC | publisher=[[Harvard University]] | year=1998 | isbn=978-0-674-58749-6 |pages=}}
<!-- * {{Cite book | ref = harv | title=The Petrine revolution in Russian architecture |last=Cracraft|first=James| publisher=University of Chicago Press | year=1988 | isbn=978-0-226-11664-8 | url=https://books.google.com/?id=Gg19b0fFbIIC }} -->
* {{Cite book | ref = harv | title=Architectures of Russian Identity: 1500 to the Present | last1last=Cracraft|first1first=James|last2= Rowland, |first2=Daniel Bruce | publisher=Cornell University Press | year=2003 | isbn=978-0-8014-8828-3 | url=https://books.google.com/?id=nLDiuG3jBtAC}}
* {{Cite book | ref = harv | title=Pamyatniku arhitektury Moskvy. Kremlin, Kitai Gorod, tsentralnye ploschadi (Памятники архитектуры Москвы. Кремль, Китай-город, центральные площади) | language=Russian | year=1982 | publisher=Iskusstvo | editor1-link=Alexei Komech|editor1-last=Komech|editor1-first= Alexei I.| editor2-last=Pluzhnikov|editor2-first= V. I. }}
* {{Cite book | ref = harv | last=Kudryavtsev|first= Mikhail | language=Russian | title=Moskva&nbsp;— trety Rim (Москва&nbsp;— третий Рим) | year=2008 | publisher=Troitsa | oclc=291098358 }} (second edition; first edition: 1991)
* {{Cite book | ref = harv |first1first=Marian |last1last=Moffett|first2= Michael |last2=Fazio|first3= Lawrence|last3=Wodehouse|title=A world history of architecture|year=2003|publisher=McGraw-Hill|location=Boston|isbn=978-0-07-141751-8| url=https://books.google.com/?id=HrzPlqLjR1MC&pg=PA162&dq=Intercession+on+the+moat#v=onepage&q=Intercession%20on%20the%20moat}}
* {{Cite book | ref = harv | last=Perrie|first= Maureen | url=https://books.google.com/?id=a1iXLeD4DgcC | title=The Image of Ivan the Terrible in Russian Folklore | year=2002 | publisher=Cambridge University Press | isbn=978-0-521-89100-4 |pages=}}
* {{Cite book | ref = harv | authorlink=Peter Petreius|last=Petreius|first=Peter| title=History of the Great Duchy of Moscow (История о великом княжестве Московском) | publisher=Rita Print, Moscow | year=1997 | language=Russian |idisbn=ISBN 978-5-89486-001-5 }} (Original book written in 1615 and printed in [[Leipzig]], in [[German language]], in 1620; translated to Russian in 1847 by Mikhail Shemyakin).
* {{Cite book | ref = harv |editor1-last=Shchenkov |editor1-first=Alexei S. |editor2-last=Andrej Leonidovic |editor2-first=Batalov |title=Pamyatniki arhitektury v dorevolutsionnoy Rossii (''Памятники архитектуры в дореволюционной России'') | year=2002 | publisher=Moscow: Terra |idisbn=ISBN 978-5-275-00664-3 | language=Russian}}
* {{Cite book | ref = harv | title=The architecture and planning of classical Moscow: a cultural history | last=Schmidt|first= Albert J. | publisher=DIANE Publishing | year=1989 | isbn=978-0-87169-181-1 | url=https://books.google.com/?id=igYNAAAAIAAJ }}
* {{Cite book | ref = harv |last=Shvidkovsky|first=D. S. | title=Russian architecture and the West | publisher=Yale University Press | year=2007 |isbn=978-0-300-10912-2 | url=https://books.google.com/?id=LQy9TJ2yOQEC | authorlink=Dmitry Shvidkovsky }}
* {{Cite book | ref = harv | last=Watkin|first=David | title=History of Western architecture | url=https://books.google.com/?id=39T1zElEBrQC | isbn=978-1-85669-459-9 | year=2005 | publisher=Laurence King Publishing }}
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Храм_Василија_Блаженог”