ДВД — разлика између измена

[[Датотека:DVD-4.5-scan.png|мини|Примерак снимљеног диска формата ДВДDVD-5. Тамнија боја (спољни прстен) представља простор који није искоришћен.]]

'''ДВДDVD''' ({{јез-енгл|DVD}}, скраћено од ''-{digital versatile disc}-'' = „дигиталан вишенаменски диск“ или ''-{digital video disc}-'' = „дигиталан видео диск“) је оптички носач података и наследник [[Компакт-диск|ЦД]] ({{јез-енгл|CD}}, скраћено од ''-{Compact Disc}-''). ДВДDVD је [[оптички диск]] који се користи као медијум за складиштење висококвалитетног садржаја (превасходно филмова). ДВДDVD је изворно била скраћеница за ''-{digital video disc}-'', иако неки од чланова ДВДDVD Форума тврде да би ''-{DVD}-'' у ствари требало да значи ''-{digital versatile disc}-'' („дигиталан свестран диск“), како би се указало на потенцијал таквих дискова у складиштењу апликација које нису визуелне. Међутим, чланови ДВДDVD форума никад нису постигли консензус о називу, те је данас званична ознака формата једноставно ДВДDVD; слова у скраћеници званично немају значење.<ref>{{cite web|url=http://www.dvddemystified.com/dvdfaq.html#1.1 |title=DVD Демистификован: Најчешће постављана питања о DVD формату.}}</ref>

ДВДDVD дискови су изгледом и величином готово у потпуности идентични [[Компакт-диск|ЦД]] дисковима.

Долазак ДВДDVD формата најављен је у [[септембар|септембру]] [[1995]]. године, а његова прва службена спецификација је представљена годину дана касније. О одржавању развоја ДВДDVD-а брине се [[ДВДDVD Форум]], који се састоји од 10 оснивачких предузећа и више од 220 додатних чланова. Први ДВДDVD репродуктори и дискови на [[Јапан|јапанском]] тржишту су се појавили у [[новембар|новембру]] [[1996]]. године, а у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] су у продају ушли у [[март]]у [[1997]].

[[ДВДDVD уређај]]и у почетку су били врло скупи, те су стајали више од износа који би данас био већи од 500 евра, али у прољеће [[1999]]. године њихова цијена је по први пут пала испод 300 америчких долара, те су се заједно с ЦД дисковима почели продавати и у продавницама с мјешовитом робом. Тада су чинили тек мален дио продаје у односу на -{[[VHS]]}- касете, али данас је ситуација обрнута и ДВДDVD дискови увјерљиво чине већину продаје, у неким државама чак и више од 90%, те полако искорјењују у односу на њих гломазне, нискокапацитетне и застарјеле -{VHS}- касете. ДВДDVD дискове и репродукторе данас је могуће купити у готово свим већим продавницама, а њихове цијене су почеле падати до или чак испод нивоа -{VHS}- уређаја и касета. У посљедње вријеме постала је популарна и могућност куповине филмова на ДВДDVD диску уз дневне новине за свега двестотињак динара.

[[Године 2000]]., јапанска компанија [[Сони]] у продају је пустила играчки систем [[Плејстејшн 2]], који је као медијум користио [[Компакт-диск|ЦД-ове]] и ДВДDVD-ове, и који је поред могућности играња видео-игара нудио и репродукцију ДВДDVD филмова, што се у Јапану показало пуним поготком будући да је конзола тада била знатно јефтинија од већине [[ДВДDVD плејер]]а доступних на том тржишту. Као резултат тога, многе продавнице с електронском робом су продавале -{PS2}-, иако се иначе нису бавиле продајом играчких конзола. Годину дана након појављивања, Плејстејшн 2 је добио одговор од [[Мајкрософт]]а, који је на тржиште увео играчку конзолу [[Ексбокс]] с могућношћу приказивања ДВДDVD-ова уз уградњу додатне опреме.

Наследник ДВДDVD је [[блу-реј диск]] компаније Сони.