Биологија — разлика између измена

Назив и концепција биологије као науке су релативно млади у односу на почетак људске свести о живом свету око њега. Прва формална [[понашање|понашања]] везана за изучавање живота и [[природа|природе]] могу се описати традицијама [[медицина|медицине]] и [[природњаштво|природњаштва]]. Ова два поља људског деловања постојала су још у [[Стари Египат|Старом Египту]], [[Месопотамија|Месопотамији]] и [[Историја Кине|Кини]], но класичне доприносе њиховом развоју донели су [[Античка Грчка|Стари Грци]] и [[Антички Рим|Римља'''ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ ААААААААААААААААААА ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ АААААААААААА АААААААААААА'''ни]]<ref name="magner">Magner, Lois N. A History of the Life Sciences, 3rd edition. Marcel Dekker, Inc.: New York. {{page|year=2002|isbn=978-0-8247-0824-5|pages=}}</ref>. И савремена биологија се великим д'''ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ ААААААААААААААААААА ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ АААААААААААА АААААААААААА'''елом заснива на овим пољима истраживања – традиционалну медицину чине [[анатомија]] и [[физиологија]]; док су из природњаштва израсле бројне специфичне области [[микробиологија|микробиологије]], [[ботаника|ботанике]] и [[зоологија|зоологије]], [[екологија]] и [[еволуциона биологија]]<ref name="mayr">Mayr E. This is biology: the science of the living world. Harvard University Press. {{page|year=1998|isbn=978-0-674-88469-4|pages=}}</ref>.

У класичном периоду цивилизације, најзначајнији „биолози“ су били [[Гален]] (у пољу медицине) и [[Аристотел]] и [[Теофан]] (као истраживачи логике природе и разноврсности организама) <ref name="magner"/><ref name="mayr"/><ref name="mayr1">Mayr E. The Growth of Biological Thought: Diversity, Evolution, and Inheritance. The Belknap Press of Harvard University Press: Cambridge, Massachusetts, USA. {{page|year=1982|isbn=978-0-674-36445-5|pages=}}</ref>. Рад класичних мислилаца и „научника“ надограђен је у [[средњи век|средњем веку]] првенствено на територији исламских држава, радовима [[Ибн Сина|Авицене]], [[Авензоар]]а, [[ал-Џахиз]]а,НУ [[ИбнАААААААААААА елАААААААААААА''' Баитар]]а,'''ЈЕБАНЈЕ [[ИбнУ елГУЅИЧЕТИНУ Нафис]]аААААААААААААААААААА иЈЕБАНЈЕ др.<refУ name="mayr"/><refГУЅИЧЕТИНУ name="mayr1"/>АААААААААААА АААААААААААА'''

'''Током [[Ренесанса|ренесансе]] и почетком [[Нови вијек|Новог века]], велика [[географија|географсААААААААААААААААА ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ ААААААААААААААААААААААААААААААА АААААААААААА'''а]] открића и развој [[филозофија|филозофије]] омогућила су у биолошкој мисли малу револуцију<ref name="mayr"/> – обнављањем интересовања научника за [[емпиризам]] и описом многобројних нових [[врста]]. На пољу медицине (анат'''ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ ААААААААААААААААААУ ГУЅИЧЕТИНУ АААААААААААА АААААААААААА'''омије и физиологије) истакнути су експериментални радови [[Андреас Везалијус|Везалијуса]] и [[Вилијам Харви|Харвија]]. Откриће [[микроскоп]]а, са друге стране, омогућило је истраживања дотад непознат'''ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ ААААААААААААААААААА ЈЕБАНЈЕ У ГУЅИЧЕТИНУ АААААААААААА АААААААААААА'''ог света микроорганизама, као и касније постављање ћелијске теорије.