Сиринићка жупа — разлика између измена

У састав [[Историја Србије у средњем веку|средњовековне Србије]], простор Сиринићке жупе улази почетком XIII века, за време владавине [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]]. Први помен Сиринићке жупе налази се на једном [[Јеванђеље|Јеванђељу]] писаном на [[пергамент]]у и који потиче из XIII века, а данас се чува у националној библиотеци у [[Париз]]у. На њему су сачувана три записа. У једном je непознати књигописац забележио да je писао „у Сиринићких, краљеву лагатору“ (гласоноши). У другом да краљ (вероватно [[краљ Милутин|Милутин]] или [[Стефан Дечански|Стефан Дечански]]) „22. јула узе Табану овце a њега свеза“. У трећем запису забележен je и познати, можда најстарији средњовековни српски стих, поетски вапај ο једној од не тако ретких гладних година: „О колика ми je тужица! Проса немамо a за пшеницу не говору“. Други помен је из 1331. године, а налази се у [[повеља|повељи]] краља [[Стефан Душан|Стефана Душана]] у којој се види да је Сиринићка жупа била [[метох]] [[Манастир Хиландар|Манастира Хиландара]]. Краљ Стефан Душан даје повељом пиргу манастира Хиландара, поред осталих имања и права, “планину Млечни ИТ(„ИТ“, прасловенска реч од глагола ИТИ, ићи, овде y значењу ΠΥΤ) више Сиринић“. Већ и ови најстарији записи са поменом географских назива (Млечни Ит, Сиринић) и оваца јасно указују на основну привредну делатност ове жупе: сточарство и његове производе.