Војислав Субботић — разлика између измена

| име = Војислав

| презиме = Суботић

| ширина_слике = 250п

| опис_слике = Др Војислав Суботић

 

Идеја за оснивање [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинског факутлета у Београду]] потекла је још давне 1898. када је [[Народна скупштина Краљевине Србије]] донела одлуку да се [[Велика школа]] у Београду подигне на степен универзитета. На основу израђеног пројекта комисије из састава СКА и Велике школе, тек законом из 1905. ова промена је извршена, али Медицински факултет у то време није отпочео са радом. Међутим, уз меморандум Српског лекарског друштва, тадашња влада је одредила комисиу у саставу: др [[Милан Јовановић Батут|Милана Јовановића]], др Војислава Суботића и др [[Ђорђе Јоановић|Ђорђа Јоановића]], да израде Нацрт оргнизације будућег Медицинског факултета. Ова акција уродила је плодом и маја 1914. Народна скупштина Краљевине Србије донела одлуку о отварању Медицинског факутлета. Први светски рат је омео извођење овог плана и тек по завршетку рата 20. фебруара 1920. је почело админстративно функционисање Медицинског факултета у Београду.<ref name="сану" />

После дугогодишњег и напорног рада др Суботић је поставио темеље прве хируршке литературе у нас и постао отац не смао српске хирургије, него целокупне опративне медицине. Због својих заслуга, изабран је 1919. за редовног професора хирургије. За првог декана новооснованог факутлета изабран је проф. др [[Милан Јовановић Батут]], а први продекан постао је проф. др Суботић. Следеће, 1921. он је изабран за декана. Његов избор за декана, утицао је на оживљавање свих делатности Медицинског факултета. У исто време је основао и Прву хируршку клинику, чији је први директор био лично он.<ref name='"глас_јавности"' /><ref name="сану" />

 

== Тесла и др Суботић ==

У 108. писму у књизи "Никола Тесла преписка са родбином", сестра Николе Тесле, Марица Косановић пише да је Др Суботић у лето 1912. био код Николе Тесле у визити. Њен син Милутин је доктор медицине и отишао је помоћу браће у Србију, због рата 1912, а примио га је др Суботић. Суботић му је причао о ујаку, а и самог Милутина су изванредно примили у Београду због славног ујака.

 

== Извори ==