Старо краљевство — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
(.)
м (Разне исправке; козметичке измене)
{{Историја Египта}}
 
'''Старо краљевство''' је термин којим се назива период у 3. миленијуму п. н. е. када је [[стари Египат]] достигао свој први цивилизацијски врх. То је прво од три такозвана царства која означавају епохе високих достигнућа цивилизације из долине доњег тока [[Нил]]а.<ref name=":0">{{Cite news|url=https://www.ancient.eu/Old_Kingdom_of_Egypt/|title=Old Kingdom of Egypt|work=Ancient History Encyclopedia|access-dateaccessdate=2017-4. 12-04. 2017}}</ref> Преостала два су: [[Средње краљевство]] и [[Ново краљевство]]. У овом периоду у Египту су владале династије од [[Трећа египатска династија|треће]] до [[Шеста египатска династија|шесте]] (2686. п. н. е. – 2181. п. н. е). Неки историчари ту укључују [[Седма египатска династија|седму]] и [[Осма египатска династија|осму]] династију јер су и њихови владари управљали земљом из [[Мемфис (Египат)|Мемфиса]].
 
Египатској хронологији термин „Старо краљевство“ наметнули су историчари [[19. век]]а, па његове конотације могу одвести на погрешан пут. Он одражава један приступ периодизацији [[Историја|историје]] према којој се данас могу имати озбиљне резерве. [[Стари Египат|Стари Египћани]] се њом никада нису служили, па би разлика између ранодинастичког периода (3000.- 2686. године п. н. е) и Старог краљевства (2686.- 2160. године п. н. е) њима била тешко појмљива. И последњи краљ ранодинастичког периода и први владари Старог краљевства били су у сродству са краљицом [[Нимаатхап]], која је у Хасемхевијево доба означавана као „мајка краљеве деце“, а у [[Џосер]]ово доба (2667.- 2648. п. н. е.) као „мајка краља Горњег и Доњег Египта“. Египћанима је још значајнија била чињеница што се мест краљевске резиденције не мења, већ остаје у Белом зиду (Инеб-хеџу), на западној обали Нила, јужно од данашњег [[Каиро|Каира]]. Египћани су схватали и уважавали допринос који су градитељи Џосера дали владарској надгробној архитектури. Велики градитељски подухвати непосредно су утицали на развој привреде и друштва и управо то се сматра главним оправдањем за поделу на ранодинастичко доба и Старо краљевство.<ref>Malek, Jaromir. 2003. "The Old Kingdom (c. 2686–2160 BC)". In ''The Oxford History of Ancient Egypt'', edited by Ian Shaw. Oxford and New York: Oxford University Press. {{ISBNpage|year=|isbn=978-0192804587|pages=}}, p.83</ref>
 
== Џосерова владавина ==
{{main|Џосер}}
{{main|Трећа египатска династија}}
[[Датотека:Saqqara BW 5.jpg|250px250п|мини|лево|Џосерова пирамида]]
Оснивач [[Трећа египатска династија|Треће египатске дианстије]] је краљ [[Џосер]]. Он је успео поново успоставити јединствену државу сламајући побуне које су избиле у [[Делта Нила|Делти]] и [[Либија|Либији]]. Према сведочанствима историчара [[Манетон]]а, Либијци су се уплашили увећаног месечевог диска и напустили бојно поље. Сматрајући то за лош знак, пристали су да се без борбе покоре Египћанима. Краљ је ратовао и на [[Синајско полуострво|Синају]] заузимајући богате [[бакар]]не руднике. Земље јужно од [[Елефантина|Елефантине]] поклонио је храму Хнума у Елефантини. [[Нубија]] је била покорена, али опасност од упада Нубијаца није била отклоњена. Стога је Џосер подигао велики одбрамбени зид од [[Асуан]]а до Филе.
 
Своју гробницу Џосер је подигао дубећи стену у близини [[Абидос (Египат)|Абидоса]] и споља је оградивши циглама. Такав тип гробница био је уобичајан за египатске краљеве и називао се [[мастаба]]. Међутим, у Делти је Џосер подигао до тада неуобичајену гробницу. Она се налазила у [[Сакара|Сакари]], недалеко од [[Мемфис (Египат)|Мемфиса]]. Чиниле су је шест мастаба од камена наслаганих једна на другу (горње су бивале све мање). Гробница је названа "степенаста пирамида". Прва је грађевина своје врсте. Била је висока око 60 метараm. Саградио ју је велики египатски архитекта [[Имхотеп]].
 
=== Фараони Треће династије ===
== Четврта династија ==
{{main|Четврта египатска династија}}
[[Датотека:Cairo, Gizeh, Sphinx and Pyramid of Khufu, Egypt, Oct 2004.jpg|250px250п|мини|Сфинга испред пирамида у Гизи]]
Џосерови наследници, владари [[Четврта египатска династија|Четврте египатске династије]], наставили су са ширењем и јачањем Египатског царства. Забележено је и даривање земље заслуженим великашима. Ова чињеница упућује на постојање јаке аристократије. Још један доказ за снагу аристокраја јесу и богате мастабе које су себи подизали. Оснивач Четврте династије, [[Снефру|Снофру]], припојио је Египту мноштво синајских рудника. Војску је слао у фенички [[Гебел]] по потребан материјал - [[кедар]]. Сем са [[Феникија|Феникијом]], Снофру је трговао и са [[пунт|земљом Пунт]] (данашња [[Етиопија]] и [[Сомалија]]) набављајући [[тамјан]] и осталу луксузну робу.
 
Снофру је ратовао у Либији и Нубији. Према Палермском камену из Нубије, Снофру је у Египат довео 7000 живих заробљеника и више од 200.000 крупне и ситне стоке. Помиње се и подизање великог зида као заштита од упада Нубијаца. Снофруов наследник био је [[Кеопс|Куфу]], познатији по грчком изговору "[[Кеопс]]". Градња [[пирамиде|пирамида]] постала је правило за владаре Четврте династије. Снофру је подигао две пирамиде (обичаји ранијих традиција). Сматра се последњим владарем који је поштовао обичај изградње две гробнице. Кеопс је познат по изградњи своје [[Кеопсова пирамида|пирамиде]], највећег споменика Старог света. Недалеко од Мемфиса, на левој обали [[Нил]]а код [[Хелиополис (Стари Египат)|Хелиополиса]], Кеопс је саградио пирамиду димензија 147,80 м са основицом од 232,16 м (висином сваке стране од 186 м). Изграђена је од 2.300.000 камених блокова величине од 1,10 метараm кубних. Пирамиду је 20 година градило око 100.000 радника радећи по три месеца. Поред ове велике, Кеопс је изградио и покајнички храм и три мале пирамиде за своје рођаке и краљицу.
 
[[Херодот]] наводи да је Кеопс владао 50 година, а његов брат [[Кефрен]] 56 година. Према споменицима се може закључити да је Кеопс владао 23, а након њега краљ [[Џедеф Ре|Џедефра]]/Тетефра још 8 година. Њега је наследио Кеопсов син Кхауф-ре (Кефрен). Кефренова пирамида је нешто мања од Кеопсове, али је боље очувана. Поред Кеопсове и Кефренове пирамиде било је више мањих гробница, а нешто јужније и [[сфинга]]-гроб краљице. Херодот наводи да су Кеопс и Кефрен мучили своје поданике ради изградње својих пирамида. Због тога су их Египћани након смрти избацили из пирамида. То објашњава празне саркофаге који су нађени у гробницама. [[Микерен]], Кеопсов син и фараон, саградио је трећу гробницу. Била је скромнија од пирамида својих претходника, свега 66 метара квадратних. Ове три пирамиде чине комплекс [[Велике пирамиде|Пирамида у Гизи]], једно од [[Седам светских чуда старог света|Седам светских чуда]] старог света.
 
Последњи краљ Четврте династије био је [[Шепсескаф]]. Према [[Диодор са Сицилије|Диодору]], он је био један од пет великих законодаваца Египта, покретач проучавања звезда и оснивач [[Геометрија|геометрије]].
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* Историја старог века 1 - др Момир Јовић(198-207198—207)
* Brewer, Douglas J. ''Ancient Egypt: Foundations of a Civilization''. Harlow, UK: Pearson, 2005.
* Callender, Gae. ''Egypt In the Old Kingdom: An Introduction''. South Melbourne: Longman, 1998.
1.537.768

измена