Старо краљевство — разлика између измена

'''Старо краљевство''' је термин којим се назива период у 3. миленијуму п. н. е. када је [[стари Египат]] достигао свој први цивилизацијски врх. То је прво од три такозвана царства која означавају епохе високих достигнућа цивилизације из долине доњег тока [[Нил]]а.<ref name=":0">{{Cite news|url=https://www.ancient.eu/Old_Kingdom_of_Egypt/|title=Old Kingdom of Egypt|work=Ancient History Encyclopedia|access-dateaccessdate=2017-4. 12-04. 2017}}</ref> Преостала два су: [[Средње краљевство]] и [[Ново краљевство]]. У овом периоду у Египту су владале династије од [[Трећа египатска династија|треће]] до [[Шеста египатска династија|шесте]] (2686. п. н. е. – 2181. п. н. е). Неки историчари ту укључују [[Седма египатска династија|седму]] и [[Осма египатска династија|осму]] династију јер су и њихови владари управљали земљом из [[Мемфис (Египат)|Мемфиса]].

Египатској хронологији термин „Старо краљевство“ наметнули су историчари [[19. век]]а, па његове конотације могу одвести на погрешан пут. Он одражава један приступ периодизацији [[Историја|историје]] према којој се данас могу имати озбиљне резерве. [[Стари Египат|Стари Египћани]] се њом никада нису служили, па би разлика између ранодинастичког периода (3000.- 2686. године п. н. е) и Старог краљевства (2686.- 2160. године п. н. е) њима била тешко појмљива. И последњи краљ ранодинастичког периода и први владари Старог краљевства били су у сродству са краљицом [[Нимаатхап]], која је у Хасемхевијево доба означавана као „мајка краљеве деце“, а у [[Џосер]]ово доба (2667.- 2648. п. н. е.) као „мајка краља Горњег и Доњег Египта“. Египћанима је још значајнија била чињеница што се мест краљевске резиденције не мења, већ остаје у Белом зиду (Инеб-хеџу), на западној обали Нила, јужно од данашњег [[Каиро|Каира]]. Египћани су схватали и уважавали допринос који су градитељи Џосера дали владарској надгробној архитектури. Велики градитељски подухвати непосредно су утицали на развој привреде и друштва и управо то се сматра главним оправдањем за поделу на ранодинастичко доба и Старо краљевство.<ref>Malek, Jaromir. 2003. "The Old Kingdom (c. 2686–2160 BC)". In ''The Oxford History of Ancient Egypt'', edited by Ian Shaw. Oxford and New York: Oxford University Press. {{ISBNpage|year=|isbn=978-0192804587|pages=}}, p.83</ref>

[[Датотека:Saqqara BW 5.jpg|250px250п|мини|лево|Џосерова пирамида]]

Своју гробницу Џосер је подигао дубећи стену у близини [[Абидос (Египат)|Абидоса]] и споља је оградивши циглама. Такав тип гробница био је уобичајан за египатске краљеве и називао се [[мастаба]]. Међутим, у Делти је Џосер подигао до тада неуобичајену гробницу. Она се налазила у [[Сакара|Сакари]], недалеко од [[Мемфис (Египат)|Мемфиса]]. Чиниле су је шест мастаба од камена наслаганих једна на другу (горње су бивале све мање). Гробница је названа "степенаста пирамида". Прва је грађевина своје врсте. Била је висока око 60 метараm. Саградио ју је велики египатски архитекта [[Имхотеп]].

[[Датотека:Cairo, Gizeh, Sphinx and Pyramid of Khufu, Egypt, Oct 2004.jpg|250px250п|мини|Сфинга испред пирамида у Гизи]]

Снофру је ратовао у Либији и Нубији. Према Палермском камену из Нубије, Снофру је у Египат довео 7000 живих заробљеника и више од 200.000 крупне и ситне стоке. Помиње се и подизање великог зида као заштита од упада Нубијаца. Снофруов наследник био је [[Кеопс|Куфу]], познатији по грчком изговору "[[Кеопс]]". Градња [[пирамиде|пирамида]] постала је правило за владаре Четврте династије. Снофру је подигао две пирамиде (обичаји ранијих традиција). Сматра се последњим владарем који је поштовао обичај изградње две гробнице. Кеопс је познат по изградњи своје [[Кеопсова пирамида|пирамиде]], највећег споменика Старог света. Недалеко од Мемфиса, на левој обали [[Нил]]а код [[Хелиополис (Стари Египат)|Хелиополиса]], Кеопс је саградио пирамиду димензија 147,80 м са основицом од 232,16 м (висином сваке стране од 186 м). Изграђена је од 2.300.000 камених блокова величине од 1,10 метараm кубних. Пирамиду је 20 година градило око 100.000 радника радећи по три месеца. Поред ове велике, Кеопс је изградио и покајнички храм и три мале пирамиде за своје рођаке и краљицу.

[[Херодот]] наводи да је Кеопс владао 50 година, а његов брат [[Кефрен]] 56 година. Према споменицима се може закључити да је Кеопс владао 23, а након њега краљ [[Џедеф Ре|Џедефра]]/Тетефра још 8 година. Њега је наследио Кеопсов син Кхауф-ре (Кефрен). Кефренова пирамида је нешто мања од Кеопсове, али је боље очувана. Поред Кеопсове и Кефренове пирамиде било је више мањих гробница, а нешто јужније и [[сфинга]]-гроб краљице. Херодот наводи да су Кеопс и Кефрен мучили своје поданике ради изградње својих пирамида. Због тога су их Египћани након смрти избацили из пирамида. То објашњава празне саркофаге који су нађени у гробницама. [[Микерен]], Кеопсов син и фараон, саградио је трећу гробницу. Била је скромнија од пирамида својих претходника, свега 66 метара квадратнихm². Ове три пирамиде чине комплекс [[Велике пирамиде|Пирамида у Гизи]], једно од [[Седам светских чуда старог света|Седам светских чуда]] старог света.

* Историја старог века 1 - др Момир Јовић(198-207198—207)