Лагос — разлика између измена

48 бајтова уклоњено ,  пре 9 месеци
м
Разне исправке
м (ciscenje mrtvih referenci)
м (Разне исправке)
{{Град у Нигерији
| назив = Лагос
| изворни_назив = ''-{Lagos}-'', -{''Eko akete''}-, -{''Lasgidi''}-<ref>{{cite news| url = http://premiumtimesng.com/sports/5817-18th-national-sports-festival-lagos-unveils-logo-mascot-and-website.html| title = 18th National Sports Festival: Lagos unveils Logo, mascot and website| date = 18. 6. 2012.| work = [[Premium Times]]| accessdate = 2. 10. 2012.| location = Abuja, Nigeria}}</ref>
| слика = Lagos_Island.jpg
| опис_слике = Лагос
| година_становништво = 2006
| агломерација = 16060303
| извор_агломерација = <ref name="LASG">{{cite web | url=http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 | title=Population-Lagos State | publisher=[[Lagos State Government]] | accessdate = 21. 2. 2016. | archiveurl=https://web.archive.org/web/20151018094514/http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 | archive-date = 18. 10. 2015.}}</ref><ref name="metrolagospop"/><ref>{{cite web | url=http://www.citypopulation.de/php/nigeria-admin.php?adm1id=NGA025 | title=Lagos (State, Nigeria) | publisher=population.de | accessdate = 25. 7. 2016.}}</ref><ref name=Demographia>{{Cite book| author1author=Demographia| title = Demographia World Urban Areas| year = 2015| edition = 11th| url = http://www.demographia.com/db-worldua.pdf| accessdate = 2. 3. 2015.|pages=}}</ref>
| година_агломерација = 2012
| густина = 14.469
}}
 
'''Лагос''' {{IPAc-en|ˈ|l|eɪ|ɡ|ɒ|s}}<ref>{{cite web | url=http://www.oxforddictionaries.com/definition/english/lagos | title=Lagos | publisher=Oxford Dictionary | accessdate = 28. 11. 2015.}}</ref> (-{Èkó}-) [[град]] је у [[Нигерија|Нигеријској]] [[Државе Нигерије|држави]] [[Лагос (држава)|Лагос]]. Град, са суседним агломерацијама, је [[Списак Нигеријски градова по популацији|највећи у Нигерији]], као и један од највећих на [[Африка|Афричком континену]]. Он је један од најбрже растућих градова на свету,<ref>{{harvnbsfn|Hartley|Potts|Flew|Cunningham|Keane|Banks|2012|pp=47}}</ref><ref>{{harvnbsfn|Anheier|Isar|Hanussek|2012|pp=}}</ref><ref name="John Campbell">{{cite news | url = https://www.theatlantic.com/international/archive/2012/07/this-is-africas-new-biggest-city-lagos-nigeria-population-25-million/259611/ | title = This Is Africa's New Biggest City: Lagos, Nigeria, Population 21 Million | last = Campbell| first = John| year = 2012| work = The Atlantic | location = Washington DC | accessdate = 23. 9. 2012.}}</ref> Лагос је један од значајнијих [[финансијски центар|финансијских центара]] у Африци; овај [[мегаград]] има највиши БДП,<ref name="metropolitan Lagos"/> и исто тако је домаћин једне од [[Апапа|највећих и напрометнијих лука]] на континенту.<ref>{{cite web | url=http://businesstech.co.za/news/general/81995/africas-biggest-shipping-ports/ | title=Africa's biggest shipping ports | publisher=Businesstech | date = 8. 3. 2015. | accessdate = 26. 10. 2015.}}</ref><ref>{{harvnbsfn|Rajewski|1998|pp= }}</ref><ref name=global>{{harvnb|Lees|Shin|Morales|2015|pp= 315}}</ref>
 
Лагос је у почетку настао као [[Лука|лучки град]] који се развио на групи острва, која су спојена у данашње области са локалном управом ([[List of Lagos State local government areas by population|ЛГА]]) [[острво Лагос]], [[Ети-Оса]], [[Амуво-Одофин]] и [[Апапа]]; острва су раздвојена [[Естуар|воденим токовима]], који су део југозападног дела [[Лагошка лагуна|Лагошке лагуне]]. Она су заштићена од Атлантског океана [[баријерно острво|баријерним острвима]] и дугим [[Коса (релеф)|пешчаним косинама]] као што је [[Bar Beach, Lagos|Бар плажа]], које се протежу и до 100 km источно и западно од ушћа. Услед брзе урбанизације, град се проширио западно од лагуне те обухвата данашње области [[Лагос Мејнленд]], [[Ајероми-Ифелодун]] и [[Сурулере]]. То је довело до класификације Лагоса у две главне класе - [[Lagos#Острво|Острво]], која је била иницијални град Лагос, пре експанзије у област познату као [[Лагос#Мејнленд|Мејнленд]].<ref name="Lagos Case Study">{{cite web | url=http://water.tkk.fi/wr/tutkimus/glob/publications/Haapala/pdf-files/CASE%20STUDY%20OF%20LAGOS.pdf | title=CASE STUDY OF LAGOS | accessdate = 27. 11. 2015. | archive-url=https://web.archive.org/web/20160304195932/http://water.tkk.fi/wr/tutkimus/glob/publications/Haapala/pdf-files/CASE%20STUDY%20OF%20LAGOS.pdf | archive-date = 044. 033. 2016 | dead-url=yes | df= }}</ref> Овом градском облашћу је директно управљала федерална влада путем ''Лагпшког градског већа'', до креирања [[Лагос (држава)|Лагошке државе]] 1967. године. Након тога је дошло до поделе града Лагос у садашњих седам [[List of Lagos State local government areas by population|локалних управних области]] (ЛГА), и додавања других градова (који сад сачињавају 13 ЛГА) из ондашњег [[Западни регион, Нигерија|Западног региона]], чиме је формирана држава.<ref name="Lagos State Information">{{cite web | url=http://www.nigerianstat.gov.ng/information/details/Lagos | title=Lagos State Information | publisher=National Bureau of Statistics | accessdate = 25. 10. 2015. | deadurl=yes | archiveurl=https://web.archive.org/web/20151109140122/http://nigerianstat.gov.ng/information/details/Lagos | archivedate = 9. 11. 2015. | df=dmy-all }}</ref>
 
Лагос, је престоница Нигерије од времена његове амалгамације 1914, и постао је престоница [[Лагос (држава)|државе Лагос]] након њеног формирања. Међутим, главни град државе је касније премештен у [[Икеџа|Икеџу]] 1976. године, док је федерални главни град премештен у [[Абуџа|Абуџу]] in 1991. Независно од тога Лагас је још увек значајан град. У данашње време се такође назива „метрополитанским Лагосом”, и званично је познат као „Лагошка метрополитанска област”<ref>{{cite web | url=https://ng.boell.org/2014/07/29/flood-free-lagos-regional-imperative | title=A Flood-Free Lagos: The Regional Imperative | accessdate = 27. 11. 2015.}}</ref><ref>{{cite web | url=http://online.liverpooluniversitypress.co.uk/doi/abs/10.3828/lhr.61.1.49 | title=The Travails of Migrant and Wage Labour in the Lagos Metropolitan Area in the Inter-War Years | publisher=Liverpool University Press | accessdate = 27. 11. 2015. | authorlast=Olukoju, |first=Ayodeji}}</ref><ref>{{cite web | url=http://www.nzdl.org/gsdlmod?e=d-00000-00---off-0hdl--00-0----0-10-0---0---0direct-10---4-------0-1l--11-en-50---20-about---00-0-1-00-0--4----0-0-11-10-0utfZz-8-00&a=d&cl=CL1.12&d=HASH2fc4be0b5391fe0cf5027a.5.fc | title=Lagos Metropolitan Area: Scope and scale of the shelter problem | accessdate = 27. 11. 2015.}}</ref> која је [[Агломерација|урбана агломерација]] или [[конурбација]].<ref>{{cite web| url = http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 | title = Population - Lagos State | publisher = [[Lagos State Government]] | accessdate = 27. 11. 2015. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20151018094514/http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 | archivedate = 18. 10. 2015. |df=}}</ref>
 
Тачан број становника метрополитанског Лагоса је споран; По федералном попису из 2006, конурбација је имала око 8 милиона људи.<ref name=Metropolitan_Lagos_population >{{cite web| url = http://www.nigerianstat.gov.ng/nbsapps/Connections/Pop2006.pdf | title = 2006 Population Census | date = May 2007 | publisher = [[National Bureau of Statistics of Nigeria]] | accessdate = 14. 9. 2010. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110626113456/http://www.nigerianstat.gov.ng/nbsapps/Connections/Pop2006.pdf | archivedate = 26. 6. 2011. |df=}}</ref> међутим, ту цифру је оспорила влада државе Лагос, која је објавила своје сопствене податке о популацији, по којима метрополитанска област Лагоса има око 16 милиона становнка.{{refn| group = note|Метрополитански Лагос обухвата 16 од 20 области лагошке државе. Искључене области су: [[Бадагри]], [[Epe, Lagos State|Епе]], [[Ибеџу-Леки]] и [[Икороду]].<ref name="metrolagospop"/><ref name="Lagos State Government">{{cite web| url = http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 | title = Population-Lagos State | publisher = [[Lagos State Government]] | accessdate = 21. 2. 2016. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20151018094514/http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 | archivedate = 18. 10. 2015. |df=}}</ref>}} Године 2015, незванични подаци о популацији ширег метрополитанског Лагоса, чиме су обухваћени, Лагос и његове околне области, неке од којих се пружају у [[Огун]], индицирају да има око 21 милиона становника.<ref name="metrolagospop"/><ref name="Lagos State Information"/><ref>{{cite web| url = http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 | publisher = Lagos State Government | title = Population | year = 2011| accessdate = 3. 11. 2012. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20151018094514/http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 | archivedate = 18. 10. 2015. |df=}}</ref><ref name="The sustainable city">{{citeCite book| url=https://books.google.com.ng/books?id=wmk3mCrMDTQC&pg=PA160&lpg=PA160&dq=153,540+hectares&source=bl&ots=YvhP_gLLtJ&sig=pahpYsMVHv76v0sodUok-_mrPh4&hl=en&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=153%2C540%20hectares&f=false | title=The Sustainable City VII: Urban Regeneration and Sustainability | year = 2012}}</ref>
 
== Географија ==
{{...}}
Површина града износи 999,6 km².<ref name="metrolagospop">{{cite web | url=http://www.citypopulation.de/php/nigeria-metrolagos.php | title=Metro Lagos (Nigeria): Local Government Areas | publisher=City Population | date = 21. 3. 2015. | accessdate = 26. 10. 2015.}}</ref><ref name="metropolitan Lagos">{{cite web | url=https://ng.boell.org/2015/07/02/lagos-and-its-potentials-economic-growth | title=Lagos and Its Potentials for Economic Growth | date = 2. 7. 2015. | accessdate = 26. 10. 2015.}}</ref>
 
 
=== Клима ===
{{Weather box
| location = Лагос ([[Међународни аеродром Муртала Мухамед]]) 1961–1990, екстреми: 1886–садашњост
| metric first = yes
|single line = yes
|Jan record high C = 40.0
|Dec sun = 192.2
|year sun = 1843.9
| source 1 = -{''[[Deutscher Wetterdienst]]''}- (влажност, 1952–1967),<ref>{{cite web|url = http://www.dwd.de/DWD/klima/beratung/ak/ak_652010_kt.pdf
| title = Klimatafel von Lagos-Ikeja (Flugh.) / Nigeria| publisher = Federal Ministry of Transport and Digital Infrastructure
| accessdate = 7. 7. 2016.}}</ref> -{NOAA}- (сунчаност)<ref name = NOAA>
* {{Cite web|url = ftp://ftp.atdd.noaa.gov/pub/GCOS/WMO-Normals/TABLES/REG__I/NI/65201.TXT
| title = Lagos Climate Normals 1961–1990| publisher = [[National Oceanic and Atmospheric Administration]]
| accessdate = 7. 7. 2016.}}</ref>
| source 2 = -{''Meteo Climat''}- (рекордно највише и најниже вредности)<ref name = meteoclimat>
* {{Cite web |url = http://meteo-climat-bzh.dyndns.org/index.php?page=stati&id=1769
| title = Station Murtala| publisher = Meteo Climat
| language = French |accessdate=7. 7. 2016.}}</ref>
| accessdate = 7. 7. 2016.}}</ref>
}}
 
Први морепловац који је посетио подручје био је португалски истраживач Ruy de Sequeira [[1472]]. године. Он је подручје око града назвао Lago de Curamo. Постоје две верзије објашњења овог назива. Прва је да на португалском овај назив заиста има значење (језера). Друга верзија је да је добио име по градићу у [[Португалија|Португалу]] који се зове Лагос и који је у то време био полазиште свих експедиција које су ишле дуж афричке обале.
 
Од [[1704]]-[[1851]]. Лагос је служио као главни центар за трговину [[Ропство|робљем]].
 
Лагос је формално постала британска колонија [[1861]]. Ово је имало двоструки ефекат обуставу трговања робљем и контролу над трговином.
 
Темељи модерне Нигерије су били постављени [[1886]]. године. Године 1914 основан је протекторат и тиме је Лагос постао главни град државе.
Велико економски напредак и насељавње становништва град је имао шездесетих и седамдесетих година двадесетог20. века. Главни разлог је био [[Грађански рат у Нигерији]].
 
Лагос је био главни град Нигерије од [[1914]]. до [[1991]];након тога то постаје [[Абуџа]] која је специјално изграђена за ту намену.
{{Main article|Архитектура Лагоса}}
 
Лагос има највише зграде у Нигерији. Архитектонски стилови у Лагосу су различити и крећу се од тропских, народних до колонијалних европских и ултрамодерних зграда или мешавине. Архитектура бразилског стила коју су донели Креоли евидентна је у зградама као што су Вотер хаус и Шита беј џамија, између осталих.<ref>{{cite book| url = https://books.google.com/?id=KbT5AQAAQBAJ&pg=PA118&dq=Lagos+european+brazilian+colonial+architecture#v=onepage&q=Lagos%20european%20brazilian%20colonial%20architecture&f=false| title = The Human Factor in Changing Africa| last = Herskovits| first = Melville J.| publisher = Routledge| year = 2013|isbn=978-1-136-5296-10| year = 2013-11-05|pages= 118}}</ref><ref>{{cite news| url = http://articles.chicagotribune.com/1987-09-06/news/8703080006_1_brazilian-nigeria-calabar| title = Brazilian Houses In Nigeria Are A Legacy Of Thousands Of Freed Slaves| location = New York| publisher = Chicago Tribune| last = Brook| first = James| year = 1987| accessdate = 30. 5. 2017.|pages=}}</ref><ref>{{cite news| url = https://life.guardian.ng/2016/10/five-architectural-wonders-of-lagos/| title = Five Architectural Wonders of Lagos| website = The Guardian| accessdate = 30. 5. 2017.|pages=}}</ref> Небодери и већина високих зграда су првенствено концентрисани на острвима.<ref>{{cite news| url = https://guardian.ng/art/open-house-lagos-opens-a-new-vista-in-lagos-architecture/| last = Bakare| first = Tonye| date = 15. 5. 2016| accessdate = 27. 8. 2017.| title=Open House Lagos opens a new vista in Lagos architecture| publisher = The Guardian}}</ref> Задњих година, влада државе Лагос је реновирала постојеће паркове и зелене површине, са дугорочним планом за даље проширење. Многе зграде доброг квалитета постоје у граду.<ref>{{cite book| url = https://books.google.com/?id=EhjXqHlEg8EC&q=independence+high+rise+lagos&dq=independence+high+rise+lagos| title = Geography, Update: Realms, Regions, and Concepts| last = Blij| first = Harm de| last2 = Muller| first2 = Peter O.| publisher = Wiley| year = 1998|isbn=9780471291121| year = 1998-03-24|pages= 349}}</ref><ref>{{cite thesis| url = https://www.jstor.org/stable/25473387| title = The Politics of Architecture and Urbanism in Postcolonial Lagos, 1960-1986| last = Immerwahr| first = Daniel| journal = Journal of African Cultural Studies| volume = 19| number=2| archivedate = 1. 12. 2007.| publisher = Taylor & Francis, Ltd.| archiveurl = http://www.jstor.org/stable/25473387|pages= 165-186}}</ref><ref>{{cite web | website = Google Arts and culture (The Centenary Project)| url = https://www.google.com/culturalinstitute/beta/exhibit/colonial-footprints-lagos-then-and-now/ARivCwds| title = A cursory look at the colonial roots of Lagos, Nigeria| year = 2014| accessdate = 30. 5. 2017.|pages=}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.cityscape.org/the-rise-of-future-cities-in-sub-saharan-africa/| website = Cityscape| accessdate = 30. 5. 2017.| title = THE RISE OF FUTURE CITIES IN SUB-SAHARAN AFRICA|pages=}}</ref><ref>{{cite news| url = http://independent.ng/rising-residential-towers-in-lagos-changing-the-megacity-skyline/| title = Rising Residential Towers In Lagos: Changing The Megacity Skyline| author=Akin George - November 29, 2016| publisher = Independent| accessdate = 30. 5. 2017.}}</ref>
 
 
== Међународни односи ==
 
Лагос је побратимљен са:<ref name=SC>{{cite web | url = http://www.sister-cities.org/interactive-map/Lagos,%20Nigeria | publisher = SisterCities International | title = Lagos, Nigeria | location = Washington DC, USA | accessdate = 28. 3. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140714171311/http://www.sister-cities.org/interactive-map/Lagos,%20Nigeria |archive-date = 14. 077. 2014 |dead-url=yes |df= }}</ref>
* {{зас|САД}} [[Гери]], Индијана, Сједињене Државе, од 1991<ref name=SC/><ref>{{cite news | url = https://www.newspapers.com/newspage/19703233/ | date = 25. 11. 1991. | title = The Kokomo Tribune from Kokomo, Indiana · Page 21 | journal = The Kokomo Tribune | location = Kokomo, Indiana | format = PDF | accessdate = 28. 3. 2015. | via = Newspapers.com (Lindon, UT, USA)|pages= 21}}</ref>
* {{зас|САД}} [[Атланта]], Џорџија, Сједињене Државе, од 1974<ref name=SC/><!--
* {{зас|}} [[Букурешт]]
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|url=https://books.google.com.ng/books?id=wmk3mCrMDTQC&pg=PA160&lpg=PA160&dq=153,540+hectares&source=bl&ots=YvhP_gLLtJ&sig=pahpYsMVHv76v0sodUok-_mrPh4&hl=en&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=153%2C540%20hectares&f=false | title=The Sustainable City VII: Urban Regeneration and Sustainability |year=2012}}
* {{Cite book|ref=harv|url = https://books.google.com/books?id=E-VwMKQlGjIC&q=| title = Africa, Volume 1 of Cities of the world : a compilation of current information on cultural, geographical, and political conditions in the countries and cities of six continents, based on the Department of State's "post reports"| last = Rajewski| first = Brian| publisher = Gale Research International, Limited| year = 1998|isbn=9780810376922|pages= }}
* {{Cite book|ref=harv|url = https://books.google.com/books?id=Lzt7BgAAQBAJ&pg=PA315E-VwMKQlGjIC&dqq=| title = GlobalAfrica, Volume 1 of Cities of the world Gentrifications: Unevena Developmentcompilation of current information on cultural, geographical, and Displacement|political lastconditions =in Lees|the firstcountries =and Loretta|cities last2of =six Shin|continents, first2based =on Hyunthe Bang|Department last3of =State's Morales"post reports"| first3 last=Rajewski| Ernestofirst = LópezBrian| publisher = PolicyGale PressResearch International, Limited| year = 20151998|isbn=978-1-447-3134-899780810376922|pages= 315}}
* {{Cite book|ref=harv| url = https://books.google.com/books?id=wQJb1QpZz_4CLzt7BgAAQBAJ&pg=PA118PA315&dq=| title = CulturesGlobal and GlobalizationGentrifications: Cities,Uneven Cultural PolicyDevelopment and GovernanceDisplacement| last = AnheierLees| first = Helmut K.Loretta| last2 = IsarShin| first2 = YudhishthirHyun RajBang| publisherlast3=Morales| first3 = SAGEErnesto López| yearpublisher = 2012Policy Press|year=2015|isbn=9781446258507978-1-447-3134-89|pages= 118315}}
* {{Cite book |ref=harv| url = https://books.google.com/books?id=sMnj88kYVmcCwQJb1QpZz_4C&pg=PT60PA118&dq=| title = KeyCultures Conceptsand inGlobalization: Cities, CreativeCultural IndustriesPolicy and Governance| last = HartleyAnheier| first = JohnHelmut K.| last2 = PottsIsar| first2 = Jason| last3 = Flew| first3 = Terry| last4 = Cunningham| first4 = Stuart| last5 = Keane| first5 = Michael| last6 = Banks| first6 =Yudhishthir JohnRaj| publisher = SAGE| year = 2012|isbn=978-1-446-2028-909781446258507|pages= 47118}}
* {{Cite book |ref=harv| url = https://books.google.com/books?id=tk5TP7bsXnkCsMnj88kYVmcC&pg=PA202PT60&dq=| title = AfricanKey CitiesConcepts Drivingin theCreative NEPADIndustries| Initiativelast=Hartley| publisherfirst = UN-HABITATJohn| yearlast2=Potts| first2 = 2006Jason| last3=Flew| first3 = Terry| last4=Cunningham| first4 = Stuart| last5=Keane| first5 = Michael| last6=Banks| first6 = John| publisher = SAGE|year=2012|isbn=9789211318159978-1-446-2028-90|pages= 20247}}
* {{Cite book|ref=harv| url = https://books.google.com/books?id=fwuQ71ZbaOcCtk5TP7bsXnkC&pg=PA87PA202&redir_escdq=y| title = BradtAfrican TravelCities Guides|Driving editionthe =NEPAD 3rdInitiative| publisher = Paperback|isbn=978UN-1-8416-2397-9HABITAT| last year= Williams2006| first isbn= Lizzie| accessdate = 26. 7. 2014.9789211318159|pages= 87202}}
* {{Cite book|ref=harv| author1url = https://books.google.com/books?id=fwuQ71ZbaOcC&pg=PA87&redir_esc=Demographiay| title = DemographiaBradt WorldTravel Urban AreasGuides| yearedition = 20153rd| editionpublisher = 11thPaperback|isbn=978-1-8416-2397-9| urllast=Williams| first = http://www.demographia.com/db-worldua.pdfLizzie| accessdate = 226. 37. 20152014.|pages=87}}
* {{Cite book|ref=harv|author=Demographia| title = Demographia World Urban Areas|year=2015| edition = 11th| url = http://www.demographia.com/db-worldua.pdf| accessdate=2. 3. 2015.}}
* [[Alastair Leithead|Leithead, Alastair]] (August 2017). ''[http://www.bbc.co.uk/news/resources/idt-sh/lagos The city that won't stop growing: How can Lagos cope with its spiralling population?],'' BBC
 
1.531.773

измене