Загајица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 0 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 29:
Године [[1713]]. први пут се спомиње Загајца са 29 домова. [[1716]]. године припојена вршачким диштрикту,(Срез) а идуће године пописано је 37 домова. [[1742]]. г населили су се у Загајци [[Румуни]], стога је извршено премеравање земље и попис [[народ]]а. Сагрђена је [[црква]] [[1744]]. г <Гладна година> била је [[1749]], јер су скакавци потпуно уништили усев. Исте године пописано је 60 домова. Године [[1771]]. продата је стара школска зграда.
 
Загајца је [[1774]]. ггодине припојена је Илирској, а 1776. године Влашко-илирској регименти. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Сагаица" припада Вршачком округу и дистрикту. Има милитарски статус а становници су измешани Срби и Власи.<ref>Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.</ref> Године [[1781]]. г имала је 841 православног [[становништво|становника]]. Исте године су опет скакавци уништили усев у атару, те су због тога, 28. октобра те гладне године, у свим православним црквама широм Баната, одржане молитве.
 
Болести (Богиње) су владале [[1794]]ггодине. Родило се 31, а умрло 59 душа, од којих је било испод 10 година 49. душа. Исте године, од 25 маја до 7 јуна, владала је сточна куга. Становништво се тада саветовало, да сваке године, на дан 25 маја, иде на поклоњење до једног крста, који је до [[1910]]. ггодине био од дрвета а те године подигнут је нов од камена.
 
Загајца је од почетка била у избиштанској компанији, а од 2. јануара 1803. до 30. октобра 1818. у гребеначкој компанији.
 
Саграђена је садашња црква [[1809]]. г Загајца је [[1838]]г.године додељена је српском [[батаљон]]у, [[1845]]. године српској регименти.
 
Пописано је у месту [[1854]]. ггодине 797 душа.
 
Загајца је припојена Тамишком комитату [[1873]]. године.
 
Подигнута је [[1904]]. ггодине нова општинска кућа.
 
Бројно кретање становништва: [[1869]]-782; [[1880]]-934; [[1890]]-1049; [[1900]]-1102; 1910-1245.Становника <br />