Нова Варош — разлика између измена

60 бајтова додато ,  пре 1 године
м
Исправљање координата и ситних грешака
м (Исправљање координата и ситних грешака)
{{Друге употребе}}
{{Насељено место у Србији
|место = Нова Варош
|слика = Nova Varos Center 2004.JPG
|опис_слике = Нова Варош
|грб = Nova Varoš (grb).gif
|опис_грба = Грб Нове Вароши
|округ = Златиборски
|општина = Нова Варош
|надм висина =1111 1.111
|популација = {{decrease}} 87958.795
|поштански код = 31320
|позивни број = 033
|регистарска ознака = -{NV}-
|гшир = 43.45633346022
|гдуж = 19.80683381567
|веб-страна = [http://www.novavaros.rs www.novavaros.rs]
}}
'''Нова Варош''' је градско насеље у [[Србија|Србији]], у [[општина Нова Варош|општини Нова Варош]], у [[Златиборски управни округ|Златиборском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 8795 становника.
 
== Географске одлике ==
[[Датотека:Nvaros12 (1).jpg|alt=Нова Варош|left|thumb|498x498px|Нова Варош - панорама града]]
 
'''Нова Варош''' је смештена на средини магистралног пута [[Београд]] - [[Бар (Црна Гора)|Бар]], на надморској висини од 1.000м000 м. Над њом се издиже планина [[Златар (планина)|Златар]], дуга 22км22 км и широка 12км12 км, са највишим врхом од 1.627м627 м. Сама [[општина Нова Варош|нововарошка општина]] обухвата површину од 584км584 км² у којој живи преко 16.000 становника.
 
Код насеља [[Кокин Брод]], 11 километара северно од Нове Вароши ка [[Чајетина|Чајетини]], подигнута је насипна [[брана]] (хидроцентрала) и тако је у долини [[Увац|Увца]] створено [[Златарско језеро]] (или језеро Кокин Брод), дугачко 30 километара, са акумулацијом од преко 400 милиона кубних метара воде.
Струју увачког електро-система назван „Лимске хидроелектране“ производе [[хидроелектрана|хидроцентрале]] „Увац“, „Кокин Брод“, „Бистрица“ и „Потпећ“, тако да произведу годишње око 800 милиона киловат-часова [[електрична енергија|електричне енергије]]. У општини послује око 100 предузећа и 450 радњи, а запослено је 5.500 становника.
 
Пољопривреду карактерише развијено [[сточарство]], производња [[млечни производи|млечних производа]], од којих је најпознатији чувени [[златарски сир]]. Значајни пољопривредни потенцијали постоје у развоју [[воћарство|воћарства]], [[пчеларство|пчеларства]] и откупу и преради [[шумски плодови|шумских плодова]]. [[Пољопривреда|Пољопривредну]] површину чини 57,10 % укупне површине општине, а [[шума|шумском]] земљишту припада 33,85 %.
 
За [[туризам|туризма]] у Новој Вароши и њеној околини постоје добри предуслови, који се огледају у лепотама и другим природним вредностима планине Златар и акумулационих језера.
Почетком 19. века (1809), град су од [[Османско царство|Турака]] ослободили [[Карађорђе Петровић|Карађорђеви]] устаници. али су га истовремено грешком и запалили. Одласком Карађорђевих устаника, Нову Варош је, бежећи од турске одмазде, напустио велики број српског живља, иселивши се у Србију.
 
После више окршаја у [[Први српски устанак|Првом]] и [[Други српски устанак|Другом српском]], а затим и у [[Невесињска пушка|Невесињском устанку 1875. године]] (велика борба у суседном селу [[Радоиња|Радоињи]]), народ овог краја ослободио се турског ропстаропства победом у [[Први балкански рат|Првом балканском рату 1912.]] године. Нова Варош је тада имала 450 кућа и 2.909 становника.
 
У времену од [[1865]]. до [[1902]]. године, Нова Варош је припадала [[Новопазарски санџак|Новопазарском санџаку]], а потом је од 1902. до [[1912]]. године била у саставу посебног [[Сјенички санџак|Сјеничког санџака]]. На почетку [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] у јесен 1912. године, Нову Варош је ослободила војска [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]].<ref name="Samardžić1983-189">{{Cite book|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|pages=189}}</ref>
 
И у [[Први светски рат|Првом светском рату]] нововарошки крај дао је велики допринос победи против централних сила Аустроугарске и Немачке, а на [[Солунски фронт|Солунском фронту]] и против Бугарске. Њихов земљак, прослављени војвода [[Петар Бојовић]], родом из села [[Мишевићи (Нова Варош)|Мишевићи]] испод планине Златар , командовао је српском Првом армијом.
 
Нова Варош није остала по страни и у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачком рату]] 1941—1945. Народ овог краја сврстао се у великом броју у јединице народноослободилачке војске, у Златиборску чету односно [[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Трећу пролетерску санџачку ударну бригаду]], а сама Нова Варош је више од 70 пута била час окупирана, а час поново ослобађана. Коначно је ослобођена [[4. децембар|4. децембра]] [[1944]].
== Демографија ==
[[Датотека:Zgrada stare opštine u Novoj Varoši, opšti izgled.jpg|250px|мини|Зграда старе општине у Новој Вароши]]
 
У насељу Нова Варош живи 7252 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,9 код мушкараца и 41,6 код жена).